Прочитај ми чланакХрватска војска протеклих месеци интензивно увежбава савлађивање водених препрека и форсирано прелажење река што су оперативни концепти потребни за пресецање посавског Коридора, чиме је недавно претио бивши хрватски председник Стјепан Месић.
У региону је недавно одјекнула претња бившег хрватског председника Стјепана Месића о томе како би Хрватска могла да у року од пар сати пресече посавски Коридор уколико Република Српска крене путем осамостаљења.
Нимало безазлене вежбе
Иако је већи део српске јавности игнорисао овакву претњу као неосновано булажњење старог филоусташког кадра, она ипак одсликава доминантно размишљање хрватске елите која од својих основних постулата не одступа без обзира на формалне промене на политичкој сцени.
Доказ геополитичких намера Загреба ових дана се може видети и у активностима хрватских оружаних снага.
Наиме, оне у протеклим месецима интензивно увежбавају оперативне концепте неопходне баш за пресецање посавског Коридора – форсирање река, савлађивање водених препрека, успостављање мостобрана, те комбинована офанзивна дејства оклопно-механизоване пешадије и хеликоптерских јединица опремљених америчким машинама „Кајова Вориор“.
Ови хеликоптери иначе представљају идеално средство за офанзивне операције на терену какав доминира у Посавини, па настојање Вашингтона да Хрватску опреми њима даје неке забрињавајуће назнаке о намерама којим се модернизација хрватских оружаних снага води.
Иако је званични разлог одржавања вежбе „Удар 17“ била припрема хрватских војника за учешће у НАТО контигентима распоређеним дуж граница Руске Федерације, несумњио је да би Загреб био много склонији да наведене оперативне концепте покуша да примени против суверенитета Републике Српске него против Руске Федерације.
Хрватски пилоти су 20. септембра први пут са ових хеликоптера дејствовали паметном муницијом, односно ласерски вођеним ракетама „Хелфајер“ америчке производње. Ове ракете имају домет од 8 километара и практично стопостотну прецизност.
Два дана након овога, инжињеријске, гардијске и оклопно-механизоване јединице хрватске војске извеле су вежбу „Купа 17“ на полигону у близини Карловца која је као основни задатак имала савлађивање водене препреке у виду реке и успостављање мостобрана под непријатељском паљбом.
На вежби су преко реке искрцавани специјалци, постављани понтонски мостови, а потом преко њих упућивани тенкови и оклопна возила.
Кулминација свега овога била је у вежби „Удар 17“, иначе највећој вежбовној активности хрватске војске ове године у којој је учествовало око 1.000 војника. Први пут након 15 година је читав хрватски батаљон извео комбиновану офанзивну операцију на полигону код Слуња.
Фокус вежбе био је на интероперабилности и синхронизацији офанзивних дејстава копнених оклопно-механизованих јединица и ратног ваздухопловства које је подршку пружало хеликоптерима.
На вежби је био присутан и хрватски министар одбране Дамир Крстичевић који није пропустио прилику да подсети како је „хрватску војску красила обученост и спремност још од Домовинског рата“, а истакао је и да се „свакодневно развијају нове способности“.
Посебно је нагласио како ће МОРХ ускоро одржати презентацију понуда за опремање ратног ваздухопловства новим авионима.
Иако је званични разлог одржавања вежбе „Удар 17“ била припрема хрватских војника за учешће у НАТО контигентима распоређеним дуж граница Руске Федерације, несумњио је да би Загреб био много склонији да наведене оперативне концепте покуша да примени против суверенитета Републике Српске него против Руске Федерације.
О томе додатно сведочи и најава хрватских медија о томе како је циљ модернизације хрватског ратног ваздухопловства у „успостављању регионалне доминације“ и „способности дејстава по дубини противничке територије“.
Страх од српског одговора
Зато је неопходно наставити путем модернизације Војске Србије и њеног опремања савременим борбеним системима како би била у стању да поуздано игра улогу гаранта опстанка Републике Српске.
Набавка нових мигова значајно је умањила опасност од хрватске агресије на РС јер Хрватска једноставно нема чиме да се супротстави таквим апаратима, међутим дотична предност је само привремена.
За трајније гаранције безбедности биће неопходно опремање савременим системима ПВО попут „Бук“, „Панцир“ и „С-300“, али и „паметном муницијом“ за дејства са земље или из ваздуха.
Коначно, потребно је ревитализовати изворна дејтонска овлашћења РС у оној мери у којој она предвиђају право на сопствене оружане снаге јер ће демилитаризована РС константно провоцирати експанзионистичке тенденције Загреба.
