Pročitaj mi članak
Хрватски медији преносе мишљења из Загреба да је Србија самопрогласила надлежном за ратне злочине који су се догодили на простру бивше Југославије.
Београд не може да буде мини Хаг, пише Слободна Далмација
“Слободна Далмација” пише да је Србија 2003. преузела надлежност са сва дела у вези са ратним злочинима, те да је тада у руке Београда стигла и надлежност над хрватским држављанима и над злочинима који су се за време рата догодили на простору Хрватске.
Наводи се да су таква права Београда, упркос оспоравањима и тврдњама да Београд никада не може да буде “мини Хаг”, омогућила српским властима да приводе хрватске осумњиченике, да се суди хрватским држављанима или да се од хрватских институција траже разговори са грађанима.
“Након дугих година трпљења или покушаја кооперације, па и оснивања мешовитих међудржавних група које су анализирале имена са српских оптужница, Хрватска је у европским институцијама одлучила да поведе дипломатску офанзиву којом би се дефинитивно стало на крај српском правном кочоперењу”, наводи се у тексту “Слободне Далмације”.
Министар правосуђа Орсат Миљенић у четвртак је на састанку министара правосуђа земаља чланица Европске уније у Бриселу захтевао хитно укидање тог ексклузивног права државе Србије и суспензију спорног закона.
“То је закон за који ми инсистирамо да се повуче и он ће пре или после бити повучен. Надлежност за ратне злочине је универзална и она не може бити ограничена како је направљено у овом случају, јер нико не може имати ексклузивно право суђења за ратне злочине на простору бивше Југославије нашим држављанима”, рекао је Миљенић.
Нагласивши да о овој теми и он и министарка иностраних послова Весна Пусић мисле једнако, хрватски министар правосуђа подвукао је како је питање процесуирања ратних злочина цивилизацијско питање и питање јасних и уједначених европских правних стандарда.
“СД” наводи да тема још није службено доспела на министарски ниво ЕУ, али ће Европска комисија, према Миљенићевим речима, сигурно одрадити свој део посла након што је једном отворена и након што је утврђено да се то питање мора решавати.
Лист пишући о условима за статус кандидата за Европску унију наводи да пред Србијом стоје строги критеријуми за евентуални пријем.
“Подручја реформа правосуђа и основних људских права те питање сигурности и прекограничне сарадње спадају у поглавља 23 и 24 која чине алфу и омегу читавог преговарачког процеса. У односу на време хрватских преговора, процес се за Србију и актуалне кандидате у међувремену и додатно закомпликовао, поглавља 23 и 24 отварају се прва, а затварају последња, уведени су нови механизми праћења напретка, а имплементиран је и колективни механизам за заустављање преговора у свим осталим подручјима дође ли до застоја у сарадњи у ова два суштинска поглавља. Одлучи ли пркосити Европи у случају закона о “мини Хагу“, сва је прилика да Србији неће остати пуно наде за остварење жељеног статуса у Бриселу”, закључује се у тексту.
(Вести)
