Од скривања истине и снимака које јавност никада није видела, ужасне трагедије на наплатној рампи у Дољевцу, у којој је погинула Станика Глигоријевић преко смрти Слободана Танасковића, чувара објекта у Херцеговачкој који је преминуо неколико дана после везивања и мучења у ноћи када је рушено у Савамали, или паљења куће новинара, до монструозних убистава за које се сумњиче Вељко Беливук и његов криминални клан, режим Александра Вучића је или скривао и прећуткивао истину или је услед одређених притисака парцијално откривао починиоце криминалних дела.
Оно што је чињеница је то да се у свакој од афера спомињала нека особа из власти.
Сви наведени примери шокирали су јавност у истој оној мери у којој истина никада није откривена.
Пре много година, у Сједињеним Америчким Државама, тачније 1974. године Ричард Никсон, тадашњи председник САД-а смењен је услед афере „Вотергејт“, када су ухапшена петорица провалника који су провалили у канцеларију Демократског националног комитета у хотелу Вотергејт, две године раније 1972. године.
Ако се сећате, истрага је тада утврдила да су Никсонов штаб и његови људи били одговорни за ово, како и за политичку шпијунажу и нелегалне активности.
Хоће ли сви горенаведени примери бити и Вучићев Вотергејт?
Хоће ли и Вучић, као и Никсон поднети оставку, када буде видео да оно што су радили његови људи, види и цела Србија?
Жалосно је што у Србији имамо ситуацију да услед свих зала и несрећа немамо Боба Вудворта и Карла Берштајна, који су и заслужни за откривање истине у афери Вотергејт. Уместо Вудворта и Берштајна имамо медије који прикривају истину и штите оне који не штите интересе Србије и становништва.