Прочитај ми чланакЗападне претње Србији због неувођења антируских санкција већ неко време су константа, а као константан утемељио се и отпор наших грађана санкционисању Москве због сукоба у Украјини. Ново истраживање које је за РТ Балкан урадила Нова српска политичка мисао (НСПМ) још једном је потврдило да већина становника Србије верује да од овог посла нема ништа, што илуструје и проценат од 78,9 одсто испитаника који су рекли изричито "не" увођењу блокада Русији.
„То питање у истраживањима постављамо још од маја 2022, односно неких 16 месеци, и налаз осцилује у само 2-3 одсто, упркос томе што је постојала врло амбициозна и активна кампања да се санкције уведу. Кампања је вођена што у делу медија, што у делу политичких структура, како оних опозиционих, тако и међу људима блиским власти. Учинак од 2-3 одсто је, међутим, никакав, тако да је противљење грађана Србије санкцијама постало константа која тешко може да се икад промени“, указује главни координатор истраживања и главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић.
И као што је познато да су Срби против санкционисања Москве, тако су познати и разлози за овакав став – уз традиционалну русофилију, ту су и болна сећања на санкције које је сама Србија преживела деведесетих година, али и добро познати „српски инат“, који се у овом случају односи на отпор наших грађана наметању западне хегемоније.
Отпор диктатима Запада један је од разлога којима Вукадиновић објашњава и убедљиву подршку грађана јачању веза са организацијом БРИКС (коју чине Русија, Кина, Индија, Брази). За тешње односе са овом асоцијацијом изричито се залаже 38,3 одсто становника, док је њих 33,1 одсто изабрало одговор „више да, него не“, који показује њихову делимичну приврженост овој идеји.
„Популарност БРИКС-а уједно је и један од најинтересантнијих налаза овог истраживања, јер иако сам ја интуитивно знао да та организација има релативно високу подршку, нисам знао колике су размере те подршке“, указује Вукадиновић.
Истраживачи су питање о јачању веза са БРИКС-ом поставили као контраст питању о подршци уласку Србије у ЕУ, понудивши им одговоре са истом структуром.
„Када је реч о евроинтеграцијама, око 41 одсто грађана има начелно позитиван став, а од тога их свега 21 одсто у потпуности подржава, док је исто толико изабрало опцију ‘више да него не’. Насупрот томе, 25 одсто грађана је изричито против чланства у ЕУ, док је 22,9 одсто њих рекло ‘више не него да’. Тако да се опет потврдио тај тренд да је више оних који се противе, него који подржавају, иако је та подршка ЕУ интеграцијама увек још и мања када се постави и питање Косова као услова“, објашњава Вукадиновић.
У јануарском истраживању које је НСПМ такође радила за РТ Балкан показало се, наиме, да се подршка европском путу Србије значајно мења када се у ово питање укључи и јужна српска покрајина.
Уласку у ЕУ противило се тада 47,6 одсто грађана, али чак 79,2 одсто испитаника рекло је да интеграцију не би подржало ако би услов било признање независности тзв. Косова.
А кад се број људи који су у најновијем истраживању изричито били за евроинтеграције, упореди са цифром од 38,3 одсто грађана колико их је изричито подржало БРИКС, види се да је дупло више грађана који непоколебљиво подржавају ближе везе с Русијом, Индијом, Кином… него оних који су за улазак у ЕУ. Још је 33,1 одсто грађана који БРИКС начелно подржавају, иако се мало колебају, односно више га подржавају него што га не подржавају.
Укупно се, дакле, 71,4 одсто грађана, односно три четвртине испитаника, залаже се за сарадњу с том организацијом.
То, према речима Вукадиновића, посебно „драматично делује“ када видимо да свега 5, 3 одсто људи уопште није за ову асоцијацију, односно 12,4 одсто оних који је више не подржавају него што је подржавају.
Тас јавности у Србији, закључује на основу ових података Вукадиновић, дефинитивно је и убедљиво на страни БРИКС-а, чак и у односу на дуго година, и свим могућим средствима пропагирану, визију о уласку у ЕУ.
„Овакав резултат на неки начин индиректно говори о степену незадовољства грађана Србије западном понудом. То што три четвртине грађана подржава БРИКС није само израз жеље људи за блискошћу с том организацијом, него и показатељ незадовољства Западом, односно Бриселом и Вашингтоном и притисцима који долазе са те стране“, закључује Вукадиновић.
Иако ова организација, која представља својеврсну контратежу западној хегемонији, није претерано позната у јавности, јер то није тема којој је у медијима дато много простора, грађани су јој, очигледно, недвосмислено наклоњени.
„Несумњиво да грађани разазнају, макар интуитивно, да је у питању организација која се залаже за мултиполарни свет. Подржавајући БРИКС, они пружају подршку мултиполарном свету, али и отпор једноумљу и диктату са Запада“, јасан је координатор овог истраживања.
О томе сведочи и статистика добијена испитивањем грађана о томе ко би, према њиховом мишљењу требало да буде главни спољнополитички ослонац Србије. Да је „прави одговор“ Запад, односно ЕУ и САД, мисли 14,1 одсто испитаника, њих 37,3 одсто верује да је решење БРИКС, док се 16,2 анкетираних узда у сарадњу са земљама Балкана.
Испитаницима је постављено питање о уласку у НАТО, али се њихови одговори у односу на раније анкете нису променили. Срби јасно и гласно понављају своје „не“ интеграцији у Северноатлантску алијансу. У јануарском истраживању, наиме, 83,9 одсто грађана успротивило се овом савезу, док је број противника тој идеји сада 84, 2 одсто.
„Ово је њихов стандардни резултат и у Србији влада стабилан отпор тој организацији. Кад је реч о НАТО-у, ту нема помоћи, ту ни пропаганда ни притисци засад не дају никакве опипљиве резултате“, истакао је Ђорђе Вукадиновић.
