Pročitaj mi članak
Срби тек треба да се изборе за право гласа
пише: ГОРАН ДАВИДОВИЋ
Браћо Срби и сестре Српкиње, српски националисти и саборци фронтовци,
своје мишљење о изборима у окупираној Србији написао сам још 29. априла 2012. у тексту „Да ли Срби имају избор?“. Тада сам направио малу дневно-политичку анализу, сада то немам намеру. Суштински се ништа није променило од тада, бар што се тиче избора у вазалној окрњеној Србији. Скоро да бих могао цео текст да препишем и променим само датум. У поробљеној земљи се не гласа, и гласање робова је фарса. Стојим и даље иза тога.
Избори у окупираној држави једноставно не могу бити легални. Док је један део државе војно окупиран, а остатак под вазалним режимом Брисела и Вашингтона, не може се размишљати о изборима. Владу окупиране Републике Србије правиће стране службе, бриселски комесари и гаулајтери , као и амбасада САД . Та „вазална влада“ је већ састављена, иако ми још не знамо тачно како су подељени ресори.
Бојкот избора је био једино разуман, и очекивао сам да ће се националисти ујединити око тога. То би уз моћну и сложну пропаганду свих нас успело да српске националисте држи даље од „ћораве кутије“. Са гађењем би сви бојкотовали изборе на које би изашло мање од 45% гласача и то би била снажна порука и окупатору и целом поробљеном Српству. Многи то нису желели. Скупштинске клупе су их вукле. Без обзира на немогућност спречавања крађе, без обзира на медијску блокаду, без обзира на апсолутно неравноправан положај свих учесника у изборном процесу.
Надали смо се сви, ако се већ не могу уздржати од изласка, да ће бар ићи на заједничкој листи. Идеално би било да сви они који су против ЕУ иду на јединственој „српској листи“ , ако су већ желели по сваку цену на изборе . Тако би српске патриоте освојили најмање 20% места у Скупштини и постојала би могућност да се спречи промена Устава Србије.
То се није десило. Разлози су многобројни, неки су и оправдани, али не желим сада да улазим у то.
Био сам спреман да позивам на бојкот избора. Ми српски национални револуционари смо већ почели са агитацијом.
Међутим, након уједињења једног броја српских националиста на листи Српске радикалне странке одустао сам. Из простог разлога што не желим у тренутку када је један део српских националиста смогао снаге да се уједини ја будем тај који разједињује националисте.
Због Војислава Шешеља који је наш утамничени брат, и због Младена Обрадовића и због многих других добрих Срба, које лично познајем на листи Српске радикалне странке, одустали смо од отворених позива на бојкот.
Истина, окупиране државе имају право на цивилну управу. Србија иако држава ограниченог суверенитета, има право да изабере представнике за “Народну Скупштину”. Сви желимо да у Скупштини видимо и неког некорумпираног Србина, неког ко је против ЕУ и ко се залаже за јединство свих Срба, за уједињење српских земаља у једну нову државу Велику Србију.
Постоји мала разлика између ових и оних избора 2012. Ови избори имају тачније бирачке спискове у које је уписано 6.767.324, за разлику од прошлих где је било могуће да гласају и мртви и они без држављанства и докумената о чему сам писао 2012. То даје наду да би се можда и могло десити чудо и да СРС и Двери прескоче цензус, или бар једна од те две листе. Ако ће људи који мене цене, иако се нисам кандидовао, гласати за неку од ове две листе и помоћи томе, нека гласају.
Без обзира што српска дијаспора нема право гласа, и што ја лично као ни стотине хиљада српских држављана ван Србије не могу да гласам, ја ипак нисам позвао на бојкот. Иако су Срби из дијаспоре за неколико година упумпали у Србију десетине милијарде евра, много више него све такозване стране инвестиције, ми немамо право гласа.
Нисам позвао на бојкот, кампања је обустављена, али нисам ни коментарисао дневно-политичку сцену у Републици Србији свих ових дана. То не значи да је нисам помно пратио.
Свако од мојих истомишљеника, сабораца националиста нека поступи по својој савести. Ако већ желите да искористите своје бирачко право гласајте за листу коју је одобрио Војислав Шешељ. Гласајте за Шешеља који је у заробљеништву у страној држави. Гласајте за оног који је утамничен 11 година без пресуде и то само због тога што је био пркосни Србин.
То вам поручује Горан Давидовић!
Након две године владавине нове вазалне про-ЕУ владе ситуација је више него грозна. Првих 100 дана владе сам коментарисао у тексту„Влада са заврнутом ногавицом“. Након тога је постала излишна анализа издајничке масонске играчке која се називала „влада Републике Србије“. Јавни дуг окупиране Републике Србије је већ премашио 15 милијарди евра, и приближио се 45% бруто домаћег производа. Устав Републике Србије ће се мењати, окупатори то траже и цела ова игра око избора је између осталог и због тога.
Разбојничке дружине које се мењају на власти а залажу се за улазак Србије у такозвану Европску унију нервозне су и ови избори им много значе. Ако користите своје гласачко право не смете чинити следеће ствари:
– никако не смете поништавати листић јер то директно иде на руку ЕУнијатима, то је исто као да сте гласали за њих. По пропорционалном систему, неважећи листови иду пропорционално онима који су прешли цензус. Поништавање листића за гласање није никакав бунт, него једноставно немоћ и незнање.
-не гласати за листе малих квази-патриотских организација. Иако ове листе некоме делују примамљиво бацање гласа је заокружити листу „Трећа Србија“ или „Патриотски фронт“. Нису сасвим без основа сумње да су ове листе директно усмерене од СНС да упропасте СРС и Двери у њиховој борби за прескакање цензуса. Ако већ из неког разлога не подносите СРС а желите да изађете на изборе гласајте за листу „Двери“ јер имају шансе да пређу цензус. Листа Двери за градске изборе у Београду је такође разумна због Марка Јанковића, кога изузетно ценим.
Претпостављам да међу српским националистима нема оних који гласају за ДСС, али ако таквих има не препоручујем да се гласа за ову странку из много разлога. Када затраже опроштај од српског народа за све грехе из прошлости можда им се може и поверовати да су искрени у свом анти ЕУ ставу.
О гласању за друге листе да не говорим. Сваки Србин који је национално свестан може да осећа само гађење према ЕУнијатима и уопште према српској политичкој сцени као каљузи у којој се прасци ваљају.
Само национална и социјална револуција може дићи Србију из пепела!
Још Србин дише и још Србија није пропала! Ови избори не решавају нашу судбину али могу бити крај почетка, и прва пукотина на ЕУнијатској тврђави у окупираној Србији. Срби тек треба да се изборе за право гласа.
Морамо бити паметни и сложни. Време се убрзава и многе промене ће се врло брзо одиграти пред нашим очима. Без обзира што смо искрвавили деведесетих година прошлог века и без обзира на поразе, не смемо чекати руске тенкове да нас спасу окупације.
Не позивам на оружани, али позивам на свеопшти национални отпор. Позивам на уједињење свих српских националиста. На то нас обавезују наши затвореници из тамница широм Европе и у затворима у окупираној Србији. На то нас обавезују Срби који живе у енклавама на Косову и Метохији, као и они под усташком влашћу у Хрватској и Црној Гори и они у Босни и Херцеговини. На то нас обавезују Срби из Републике Српске која је бастион Српства и Пијемонт будуће Велике Србије.
У току је рад на формирању Националног српског фронта у Републици Српској, Србији, дијаспори и надамо се и у Црној Гори.
Избори у Србији нису крај. Без обзира колико надмоћна победа ЕУнијата буде била.
Српство није само окрњена Република Србија. Праву Србију тек треба да створимо.
И то Србију у коју ће бити уједињене све српске земље од истока до запада. Србију у којој ће под барјаком Српства и српске тробојке бити уједињени сви Срби без обзира на веру.
Ми смо за интегрално Српство. За Националну и Социјалну Револуцију.
Наше време долази!
Ваш Горан Давидовић
12/13.март 2014. (из изгнанства, Трст – Италија)
