Прочитај ми чланак
Српски информативни портал ИН4С (www.in4s.net), чија редакција је у Подгорици, прославиће у мају шест година преданог рада, које су обележили бурни догађаји, не само у постреферендумској Црној Гори, већ и у Србији, Републици Српској, али и у окупираној РСК.
Стицајем околоности, ИН4С или Инфорс, како је одомаћени назив популарног портала међу његовим посетиоцима и пријатељима, почео је са радом баш у години када је однарођени режим Мила Ђукановића, супротно вољи велике већине грађана Црне Горе, донео одлуку о признању лажног „Косова“. Управо Космет и његов значај за васколико српство и хришћанство, има посебно место код овог медија, о чему сведоче бројни извештаји, анализе, коментари, па и конкретне акције уредништва портала од значаја за јужну српску покрајину и преостали српски живаљ у њој.
Свој јубилеј (пет година рада) уредништво и сарадници ИН4С-а намерно нису славили на Ђурђевдан минуле године. Кажу, није време за нарочита весеља док је Отаџбина у пламену, па је тако пети рођендан остао у сенци свакодневних активности све бројније редакције овог медија .
О томе како ИН4С опстаје и унапређује се, који су главни проблеми, а шта планови, у интервју за Србин инфо говори Гојко Раичевић, главни и одговорни уредник портала који слови за практично једини медиј чији информативни садржај подједнако покрива Србију, Републику Српску и Црну Гору.
Србин инфо: Нисте славили први „мали“ јубилеј, но, свеједно, честитамо. Колико је било тешко одржати, али и унапређивати ИН4С у условима када опада читаност већине познатих информативних гласила, при чему се многа и гасе или су се угасила, посебно када је рећ о електронским и штампаним медијима?
Г.Р: Хвала за честитке, мада, како Вам рекох и у припреми за овај разговор, заиста немамо пуно мотива за славље, имајући у виду опште стање на српским етничким просторима, покушаје окупације, асимилације и отимања онога што је највредније у нашем народу.Било је претешко, изузетно тешко је и данас опстати и радити, али ми смо свој пут изабрали и гледамо напред. Члановима редакције, која је из дана у дан кадровски све јача,те новинарима-сарадницима,који су као и уредници махом волонтери, техничкој подршци, колумнистима и нашим пријатељима не фали ентузијама, енергије и мотива подразумеваних за успех на српском медијском небу, у најширем смислу. Док је тако, ми ћемо постојати, радити, покретати иницијативе, све са циљем да дамо допринос афирмацији и заштити вредности и интереса српског народа.
Србин инфо: Како је портал ИН4С уопште настао, откуд идеја за оваквим нечим баш из Црне Горе?
Г.Р: Након пажљивог проучавања медијске ситуације, одлучили смо да покренемо информативни портал на адреси www.in4s.net , којим смо желели да истакнемо један део политичког и културног простора у животу друштва Црне Горе, Србије и Републике Српске који је скоро у потпуности био запостављен. Тежили смо, а то чинимо у континуитету, да посетиоцима портала пружимо актуелне и објективне информације, као и текстове већ препознатљивих аутора по својој храбрости и оштром критичком духу.
Интернет представља медиј који је све популарнији у Црној Гори.
У Црној Гори преко 50 одсто грађана има приступ интернету, показали су подаци истраживања Монстата (Завода за статистику Црне Горе) о заступљености и коришћењу информационо-комуникационих технологија. Крајем 2007. године пенетрација је била само 23 одсто.
Осим своје све веће популарности, Интернет нуди и брзо и ефикасно отпочињање пројекта, као и његову тренутну распрострањеност. У светлу претходних чињеница, наша орјентација ка Интернету има пуни смисао.
Србин инфо: Сматрате ли да држава Србија на прави начин препознаје потенцијал и значај српских медија из региона?
Г.Р: Нажалост, мој одговор је – не. Исто тако не могу рећи да неки важни људи у српској власти не знају да цене рад српских медија из региона и дијаспоре, али свакако се тим медијима не посвећује заслужена пажња. То сам недвосмислено рекао недавно и на скупу представника српских медија у организацији Канцеларије за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, у Београду, где су други о ИН4С-у веома афирмативно говорили.
Србин инфо: Шта су, по Вама, предности Интернет медија у односу на друга средства информисања, и шта је Ваша препорука властима у Србији када је у питању однос према медијима?
Г.Р: Интернет као једини релативно слободни медиј има све већу улогу и припада генерацијама које стасавају и које ће доћи. Држава Србија се мора на време окренути том ресурсу кад је у питању развој њене медијске инфраструктуре, како унутар Србије тако и у региону. И у дијаспори, дакако. Непотребно је истицати опште познате чињенице да гро информација у земљама ЕУ и САД, Русије …, људи конзумирају управо са Интернета.
Када је реч конкретно о нама као порталу чија редакција је у Подгорици, имамо искуство веома затворене медијске сцене Црне Горе. Чињенице о бројним бирократским, систематским и материјалним ограничењима која су у потпуности затворила информативни простор за припаднике српске полулације јасно говоре да је неопходно искористити Интернет као начин да се та ограничења и препреке превазиђу.
Сем тога, треба имати на уму да на овај начин остварујемо информативно јединство простора на ком живе Срби у региону, што је суштински важно и основни је предуслов културне и националне недељивости. Можемо без имало задршке рећи да су границе једне државе и народа онамо где престаје утицај његове културе. Стога, ово је од суштинске важности за државу Србију, а посебно за Србе у региону.
Србин инфо: Има ли активности портала на које сте посебно поносни?
Г.Р: Свакако да их има, и уопште их није мало, колико год то некоме нескромно звучало. Ја ћу се овде задржати на неколико. Једна од таквих је акција „Купујмо наше (српско)“, у којој смо јавно позвали грађане на бојкот фирми у Црној Гори чији власници показују отворену мржњу према Србима.
Учинили смо то, са одличним ефектима, уз констатацију да је слобода економског избора значајно средство за уразумљавање актуелних србофоба, сматрајући да нема ништа природније него престати улагати сопствени новац у џепове оних који нас мрзе и чињеницу свог непријатељства и мржње према Србима истичу као значајну личну и пословну препознатљивост. На апел смо се одлучили због распрострањености говора мржње у Црној Гори усмереном ка Србима и дивљачким насртајима на њихову културу. Такве и сличне акције ћемо понављати када год уочимо изливе мржње према Србима који буду евентуално изражавани на исте или сличне начине.
ИН4С је оснивач и моторна снага Мировног покрета „Не у рат – Не у НАТО“, мреже коју данас чини преко 50 правних лица, махом невладиних организација. Од априла 2010. године када је у Мурини формиран овај антиратни савез до данас организован је велики број трибина, округлих столова, перформанса, научних и других скупова, конференција за медије, којима смо, ниоткуда финасирани, наоружани истином и опредељењем да конкретним фактима укажемо на погубност евентуалног приступања Црне Горе злочиначкој ратној машинерији званој НАТО, учинили огроман допринос да већинско расположење народа у Црној Гори буде против чланства у сјеверноатлантску алијансу која је простор Црне Горе, Србије и Републике Српске односно БиХ трајно затровала познатим агресијама у потоње две деценије. Срећни смо, јер смо и поред информативне блокаде и добро плаћене НАТО пропаганде режима и режимских медија и владиних „невладиних организација“ успели и успевамо да народу и јавним делатницима „отворимо очи“, због чега већина субјеката са специфичном тежином у Црној Гори све јасније и гласније тражи одржавање референдума о НАТО-у, што је и наш основни захтев у погледу доношења одлуке о том питању.
Ту је и акција „Тако су говорили“, коју смо реализовали у сусрет попису становништва Црне Горе 2011. године, током које смо на веома оригиналан начин подсетили на народну припадност и национална осећања најзначајнијих историјских личности из Црне Горе, супротстављајући се на тај начин настојањима однарођеног режима да у потпуности фалсификује историју и да Србе, који су до пре седам деценија били једини становници на овом простору, претвори у Црногорце односно Монтенегрине.
Попис је брутално покраден,али и према резултатима таквог пописа српским језиком и даље говори највећи број становника Црне Горе, националних Срба је трећина међу укупном популацијом, а пројекат насилног успостављања лажног „црногорског“ језика је доживео потпуну бламажу и пропаст, колико год је режим умислио да се та његова срамота и пораз могу скрити.
Србин инфо: Сигурни смо да у амбијенту који сте описали наилазите и на проблеме. Можете ли макар неке од њих поделити са читаоцима нашег портала?
Г.Р: Ту већ скоро да не знам одакле бих почео. Иако смо редакција чији рад је 95 одсто заснован на волонтеризму и истинском ентузијазму, не могу а да не кажем да су нам финансије збиља озбиљан проблем, колико год ми није намера да јадикујем због тога.Очекујем да ће у периоду пред нама значај и утицај ИН4С-а бити боље вреднован, посебно са адреса које су позване и обавезне да помажу пројекте који за циљ имају заштиту и афирмацију српских националних интереса.
Што се тиче техничке опремљености редакције и простора у којем радимо, признаћу да смо релативно задовољни оним чиме у последње време располажемо, премда су наши планови да исте проширимо, јер нам амбиције нису да се задржимо само на порталу. Ипак, највећи проблем на који наилазимо је амбијент терора који према нашој редакцији креира црногорска УДБА чије је званично име Агенција за националну безбједност (АНБ). Ако Вам кажем да смо нас троје из ИН4С-а; ја као главни и одговорни уредник, др Владимир Божовић као менаџер пројекта и члан редакције Миленко Јовановић добили званичне документе којима АНБ потврђује да нас прати и прислушкује, јасно Вам је у каквим условима наш медији опстаје.
Ако се томе дода позната чињеница да нережимске новинаре и главне уреднике малобројних независних медија у Црној Гори убијају, на њихове редакције бацају бомбе, пребијају их на сваком кораку, а да починиоци са истим потписом остају увијек неоткривени, јасно Вам је са чиме смо ми суочени.У случају нашег медија, и нас тројице који смо званично обавештени да нас АНБ прати, морам да приметим да су посебне мере праћења и прислушкивања успостављене након што смо открили најгрубље могуће фалсификате на којима је печат те тајне службе, и објавилих их, што су пренели потом и други медији.
Наравно, чињенице о фалсификатима тајна Ђукановићева полиција није никада ни покушала да демантује, нити је могла, али зато су надзор над нама појачали до мере да нам је и свака приватност угрожена камерама, прислушним уређајима и шпијунима.Но, нека их, нек’ прате, пратимо и ми њих.Најзад, слобода једном мора доћи, а за њу се вреди борити. Са изузетком дневних новина „Дан“, које су убедљиво најтиражније и најчитаније у Црној Гори и које су стравичним убиством главног уредника платиле највећу цену у борби за слободно новинарство, медији углавном ћуте о прогону чланова наше редакције, као што ћуте и о асимилацији и угрожавању елементарних људских и грађанских права Срба.
Србин инфо: Поменули сте да се нећете задржати само на порталу и да имате озбиљне амбиције. Можете ли нам открити део планова?
Г.Р: Већ смо почели са сопственом видео продукцијом,која се емитује на порталу.
Имамо већи број објављених интервјуа са значајним људима из српског, али и руског верског, политичког и културног живота, који се могу наћи у нашој архиви на сајту, али и на ИН4С јутјуб каналу, и то је, верујем дубоко, само увертира за оно што следи. Наиме, како смо захваљујући добрим људима и пријатељима портала прибавили и значајну ТВ технику, а будући да од раније постоји иницијатива и расположење међу члановима наше редакције да се оснује прва права српска телевизија у Црној Гори, рачунамо да ћемо у периоду пред нама на задовољство и корист српског народа и српске језичке заједнице тај пројекат и реализовати. В
и сте први медиј с којим делим ову жељу и намеру, и срећан сам због тога. Кадра и ентузијазма не нам фали. Већина новинара сарадника су младићи и девојке у двадесетим годинама, са високим образовањем, а уредник са навршених пет деценија живота за сада се успешно уклапа у „шеме“ и идеје оних од којих се очекује да буду окосница будућег медијског центра ИН4С, који ће, ако да Бог, чинити портал и ТВ ИН4С, а у перспективи, што да не,можда још неки медиј, закључује наш саговорник Гојко Раичевић.
