Pročitaj mi članakHrvatska vlast trebalo bi odlučnije da reaguje na, kako je rekao, "bezobrazluk istočnih suseda", smatra Branimir Glavaš, osuđenik za ratne zločine, jedan od osnivača HDZ-a i šef HDSSB-a.
Главаш је одржао прву конференцију за новинаре након седам година одсуства са јавне политичке сцене, а пет у затвору, и, како преноси ХИНА, изнео низ оптужби и увреда на рачун српског државног врха.
Бранимир Главаш је рекао да на челу Србије „нису нормални политичари демократских проевропских уверења и светоназора“, већ „окорели српски неофашисти и прочетнички националисти које Хрватска треба да процесуира због злодела која су радили током Домовинског рата за време великосрпске агресије на подручју Републике Хрватске“.
Главаш, који је провео пет од осам година у затвору због ратног злочина почињеног над српским цивилима током последњег рата, тврди да је Србија и данас, кад свим силама покушава да уђе у породицу европских народа, уз Војислава Шешеља, талац „доказаних четничких идеолога“, како назива премијера и председника Србије, Александра Вучића и Томислава Николића.
Вучића, Николића и Дачића, Главаш је оптужио за активно учешће у, како је навео, великосрпској и четничкој агресији на Хрватску од 1991. до 1995.
„Због тога треба да одговарају пред хрватским судовима“, навео је Главаш уз напомену да не жели да се меша у унутрашња питања Србије чији грађани су њима на изборима дали поверење.
„Али, ако грађани Србије желе у 21. веку да живе и граде четничку државу то је њихово право и поштујем њихову жељу“, навео је Главаш.
Бранимир Главаш сматра дрскошћу то што је власт у Србији протестовала због тога што је Врховни суд одлучио да његов случај врати на почетно суђење.
Сматра да Хрватска не треба да спречава Србију на њеном путу чланства у ЕУ, али да не сме да дозволи да Србија на том путу остане без одговора на питања која су, како тврди, отворена већ 25 година – „од утврђивања одговорности за преко 1.600 погинулих приликом великосрпске агресије само на град Осијек и околину, коначног откривања истине о несталима чија је судбина и даље непозната, о масовним гробницама о којима се и даље ћути и до бројних других питања преболних за грађане Хрватске.
За њега је, казао, комплимент што се нашао последњих дана на удару државног врха Републике Србије и што је изложен оштрој критици „четничке власти „Београдског пашалука`“.
Посебно му, рекао је, част чини то што се као предмет „србијанског беса“ израженог у „серији дипломатских нота“ нашао уз „мученика, блаженика и кардинала Алојзија Степинца, те хрватског витеза Миру Барешића“.
Навео је и да за разлику од Вучића и Николића који су „огњем и мачем нападали његов народ и домовину“, он никада није ногом крочио у Србију да ратује – у Петроварадину, Београду, Крагујевцу или Нишу.
Од Државног тужилаштва очекује покретање истраге против Вучића због „могућег почињеног кривичног дела ратног злочина на подручју Хрватске и БиХ у времену од 1991. до краја 90-тих година“.
Запитао је и докле се стигло по питању кривичне пријаве која је поднесена 19. фебруара ове године против Николића због основање сумње да је, како је рекао, почнио злочин у селу Антин.
