Pročitaj mi članak
Једна од назагонетнијих и најпротивречнијих политичких фигура 20. века био је хрватски комуниста, маршал Јосип Броз Тито.
Он је рођен у селу Кумровац поред словеначке границе 25. маја 1892. године. Званична комунистичка верзија је уверавала југословене да је отац Јосипа Броза био сиромашни сељак, који је имао осморо деце. До данас у Кумровцу стоји меморијал повезан са детињством и младошћу будућег маршала.
За време другог светског рата Тито је први подржао СССР у борби против Хитлера, објавивши беспоштедни рат фашизму. Од 1941. до 1945. године командујући Народноослободилачком војском, он је задржао на Балкану неколико фашистичких дивизија. Неколико пута је успевао да се искобеља из руку есесоваца у најкритичнијим тренуцима.
Верни учаник Стањина и велики његов пријате, до 1948. године, Тито је корачао раме уз разме са вождом свих народа. Федеративна Народна Република Југославија била је копија модела СССР не само у државном, већ и политичком уређењу. Јака армија на коју се нису жалила средства. Тајнаполиција, борба против оних који мисле другачије. Индустријализација и формирање колхоза са свим успутним последицама. Али смао до 1948. године.
После раскида односа са Стаљином, Тито је решио да иде сопственим путем уз подршку САД и Европе. Због непослушности Тито је био проглашен непријатељем број један у Својетском Савезу. Његовим надимком су почетком 50-их чак плашили малу децу. Лондонски архиви чувају много докумената о легендарном диктатору Титу, који је био спреман да ради спаса себе и земље сарађује не само са верним лењинистима-стаљинистима, већ и са недавним противницима.
Амбасадор САД у Београду Џорџ Кенан после конфликта Тита са Кремљом одмах је пружио руку помоћи. Биле су укинуте све забране, Југославија је почела да добија не само хуманитрану, већ и војну помоћ, најновије технологије. Титу су давали све што је било забрањивано другим социјалистичким земљама. Затим су кренули милионски кредити ММФ. дошло је до тога да је Народноослободилачка војска Југославије почетком 50-их година постала четврта по снази и моћи у Европи. 1952. године Двајт Ајзенхауер, тада командант удруженим снагама НАТО-а, а затим председник САД, предложио је да се Титова југославија прими у Северноатланску алијансу. Американцима је било потебно да затворе југ Старог континента, и територија ФНРЈ је узализа у интересну сферу НАТО-а.
Тито се прво сагласио да прими најновију америчку технику (тенкове, авионе, војне бродове и слично) у вредности од 20 милијарди долара. Он је био спреман да потпише документа о ступању у НАТО. Али се у последњем тренутку предомислио. Пошто је лично познавао Стаљина, плашио се да Москва може да га уклони по сваку цену. Јосиф Висарионович Стаљин је произвео неизбрисив утисак на Тита још 30-их година, када је Јосип Броз радио у Совјетском Савезу и обављао између осталог личне задатке вожда свих народа.
После Стаљинове смрти 1953. године тито није престао да се дружи са САД и НАТО-ом. Била му је потребна финансијска и војна подршка. У јадранске луке ФНРЈ су улазили бродови америчке ратне морнарице, најновије оружје је стизало са завидном редовношћу. Недавно је у словеначком граду Пиква отворен аизложба која приказује америчку војну технику добијену на поклон од Пентагона. Укупно за године сарадње између Тита и Американаца у Југославији се нашло скоро 500 тенкова Шерман, 319 тенкова Патон, 400 самоходних оруђа Џексон, 1000 теретних аутомобила и џипова, 400 авиона.
Тито је успео да се допане и САД и Великој Британији, које су се чак после његовог помирења са Никитом Хрушчовом увек трудиле да подржавају маршала и морално и материјално. Уз све своје политичке окретности, тито је увек био веран комунистичким идеалима. Никада није уступао Американцима у идеологији – паре су ваше, а земља је моја.
Успевао је истовремено да сиса две мајке – САД и СССР и постигоа је за Југославију највиши стандард у социјалистичком табору. Он је једноставно спојио социјализам и капитализам. Али за 10 годна после смрти маршала Словенци, Хрвати и босанци су распарчали његово чедо на мале и сиромашне државе, које сада желе да поправе стање ствари на рачун ЕУ и САД.
За сада су само Словенци ступили у НАТО и ЕУ. Хрвати су такође ушли у алијансу, Босна, Македонија и Црна Гора су у реду за ступање. Затим ће их можда примити и у ЕУ. НАТО-у су веома потребне војне базе, луке и аеродроми, а Тито их је по читавој Југославији изградио много. Зашто да се троши сувишни новац, када може да се добије све бесплатно. Тако да давнашњи сан друга Јосипа Броза Тита о ступању у Северноатланску алијансу ускоро може да постане реалност.
(Глас Русије)
