Pročitaj mi članak

GLADAN NAROD PLAĆA BOTOVE: Brnabić, Đurić i Ružić daju milione za vođenje profila

0

Ministri bacaju ogromne pare za marketinške agencije da im vode profile na društvenim mrežama Fejsbuku i Tviteru, iako bi to mogli da rade i zaposleni u ministarstvima

Министри у кабинету Ане Брнабић, али и она сама, дају милионе маркетиншким агенцијама да би о њима писале хвалоспеве на друштвеним мрежама.

Док народ грца у беди, чекајући обећано повећање плата и пензија, сва писанија на Фејсбуку и Твитеру, на званичним профилима министарстава, плаћају се из државне касе, парама истог тог осиромашеног народа.

Министарство за државну управу и локалну самоуправу, на чијем је челу Бранко Ружић, закључило је уговор о услугама дизајнирања и одржавања налога МДУЛС на друштвеним мрежама у јулу 2017.

– Вредност уговора је 1.650.000 динара – наведено је у јавним набавкама, а уговор важи до јула 2018.

Троше без блама

Паре грађана су се немилице трошиле на ову ставку и у време када је овај сектор водила садашња премијерка Ана Брнабић.

У њено време посао дизајнирања и одржавања налога МДУЛС на друштвеним мрежама добила је фирма/агенција „Репрезент комјуникејшенс д.о.о.“, и то по цени од 1.416.666 динара, односно 11.800 евра. Уговор је закључен у новембру 2016, и то на осам месеци. Занимљиво је да је медијска сарадница Ане Брнабић Јелена Ковачевић дошла у њен тим управо из те агенције.

Канцеларија за КИМ, на чијем је челу Марко Ђурић, платила је хвалоспеве на друштвеним мрежама 948.000 динара. Посао стратегије комуникације на друштвеним мрежама, како је наведено у јавним набавкама, добила је фирма „Блумен груп“. Уговор је закључен 11. августа 2017. на период од годину дана.

Проверити резултате

Према речима Зорана Стојиљковића, професора на Факултету политичких наука, социјалне мреже јесу постале простор где се врши промоција рада министарства, али треба видети које су агенције добиле посао, као и да ли је министарство само имало капацитета да уради ту врсту посла.

– Треба проверити и који су резултати тог посла – да ли је било интеракције с корисницима, да ли је корисник обавештен о раду министарства, па тек онда гледати цену те услуге – истиче Стојиљковић.