Прочитај ми чланакПредседник Србије у очају чини катастрофалне потезе, сматра генерал у пензији и бивши посланик СНС-а.
Решавањем питања Косова и Метохије, ми решавамо албанско национално питање али не и српско национално питање на простору Западног Балкана. Решавањем питања КиМ одвојено од – у перспективи решавања питања Републике Српске остаћемо и без Косова и без Републике Српске, сматра генерал Момир Стојановић.
Политику Србије према решавању косовског питања оцењује као катастрофалну која неминовно води ка практичном признању независности иако без формалног признања.
„Ако је претходна власт направила катастрофалану грешку пристајање да се решавање проблема Космета из УН пребаци у ЕУ, онда је ова власт лутањем и мењањем концепцијског приступа том проблему, и у доброј мери ослањајући се на неспособне, нестручне, послушне, криминализоване и неаутентичне представнике Срба са КиМ окупљене око Српске листе, практично својим потезима протеклих година независност КиМ учинила сасвим извесним“, каже Стојановић.
Подсетивши на унутрашњи дијалог о Косову који је вођен 2018. и 2019. године, са прокламованим циљем да се искристалише већински став грађана Србије о том питању, уз обећање председника Србије да ће на крају и он изнети свој став о том питању, Стојановић је подсетио и на то да је преовладао став да је решавање косовског питања процес који се не може решити у мандату једне владе.
„Да не треба срљати, треба чекати промене односа снага у међународној заједници и повољнији амбијент, да конфликт треба држати замрзнут и генерално га решавати у складу са резолуцијом 1244 СБ УН“, тумачи Стојановић.
Како се налази нису свидели Вучићу, објашњава даље, истовремено притиснут и „уцењен“ из ЕУ, а „свестан да му власт зависи од прикључења ЕУ“, одлучује се да без сагласност Владе и Скупштине, „заигра на карту поделе“, надајући се да ће под државни суверенитет задржати општине северно од Ибра.
Александар Вучић је у свом пројекту поделе Косова солирао преко руководства Српске листе, а преко које је успоставио сталну тајну комуникацију са руководством косовских институција – не доводи у сумњу модус операнди ове стране Срба са Косова генерал.
„Верујући да ће успети у томе, српски председник је заправо учинио крупне уступке који полако заокружују косовску државност, од уступака преко ЕПС-а, позивног броја, Газивода, Земљишним књигама, Валача и других ресурса“, истиче Стојановић.
Прихватањем француско-немачког предлога који фактички значи признање независности Косова, председник Србије је схватио да је преварен и издан, тврди даље наш саговорник.
„У очају чини катастрофалне потезе. Наређује Србима да изађу из Косовске полиције и да на Северу не учествују на изборима. Приштина поставља своје градоначелнике и испред општинских зграда поставља заставе Косова. Косовски полицајци улазе на Север где праве војне базе. Хапсе истакнуте Србе и оне који руководе отпором. Лидери Српске листе лишени ауторитета у народу склањају се у мишју рупу а неки према налогу Београда склањају се са Космета“.
Овај генерал не види другачије повољније решење ситуације а да се сачувају осим да се моментално прекину сви преговори са Приштином, чак и са међународном заједницом – „док се сви ухапшени Срби не пусте из затвора, прекину радови на новоуспостављеним базама на Северу, повуку све специјалне и интервентне јединице КП са Севера, повуку нелегитимни градоначелници и уклоне заставе Косова испред општинских зграда и док се не дозволи слободан проток робе“.
Међутим: „Ово уцењени Председник Србије не сме“, додаје Стојановић.
Отишао је и даље у ређању оног што сматра потребним мерама, а то је да се „одмах откаже послушност и лојалност лидерима Српске листе“, да се уместо тога формира „Српско национално веће Косова и Метохије“, које ће чинити најутицајнијих и најугледнијих Срба.
Сматра да се преко овог тела могу артикулисати захтеви према Београду и Приштини.
Подржава учешће на локалним изборима, како би се у већинским српским срединама изабрали градоначелници. Међутим, овај генерал не подржава учешће у другим косовским органима попут Скупштине, Владе, КБС, чак и саме полиције.
Штавише, сматра да се управо учешће у КП и КБС у оваквим околностима треба третирати као „издаја“, а таква лица треба „хапсити и судити“.
Његово виђење решења је потенцирање Резолуције УН СБ 1244, као „једини правнообавезујући међународни документ“.
У супротном, уколико се не би преговарало и договарало унутар оквира 1244, заступа став да се прекину преговор, али и:
„Сазвати Народну Скупштину и прогласити да је територија АП КиМ окупирана, да Србија задржава право да Космет врати под свој суверенитет у време и на начин који сама одреди“.
Овај пензионисани генерал, сматра да је међународна заједница дужна да обезбеди безбедност и основна људска права на Косову, али и да би у противном случају Србија морала да заштити безбедност сопствених грађана и то „свим расположивог средствима“.
„Уколико после доношења овакве резолуције Приштина примени насиље, као што су хапшења, упад полиције, проваљивање у јавне објекте и сл., Србија мора војно да интервенише на Косову и Метохији“.
Момир Стојановић је бивши директор Војно-безбедносне агенције и некадашњи посланик Српске напредне странке (СНС). Током деведесетих (’93-’99) био је начелник за војну безбедност на Косову. Као председник Анкетног одбора Скупштине Србије, 2014, саставио је извештај о (зло)употреби буџетских средстава на Косову за период од 2000. до 2012, који је извештајем и усвојен.
