Прочитај ми чланак„Било је све јасније да је Косову и Метохији негде, на неком месту, пресуђено да не буде више српско.“ (Свети патријарх Павле, у доба док је био владика рашко–призренски, 1957-1990)
„Због ширине насиља Арбанаса над Србима, Стара Србија је, уз Јерменију, најнесрећнија земља на свијету.“ (Жорж Голис, француски путописац из 19.вијека)
„Албанци не могу и не смију доћи ни једним својим дијелом под власт Срба, а Срби могу и морају доћи под власт Албанаца.“ (Програмско начело оснивача Албанске лиге у Призрену (Прве призренске лиге), 1878.године)
„Полиција је наставак Ослободилачке војске (ОВК).“ (Аљбин Курти, „косовски премијер“; Politički.rs)
„Србија има агресорску прошлост, и аутор је етничког чишћења.“ (Еди Рама, предсједник Владе Албаније: Borba portal, 10.8.2023.)
У ноћи између 23. и 24. септембра 2023.године, припадници „косовске полиције“, у новом „лову на Србе“, у мјесту Бањска на сјеверу Косова и Метохије, убили су четворицу Срба који више нијесу могли да трпе терор „власти“ лажне државе Republike e Kosoves. И тај трагични догађај је показао да је Вучићева власт оставила косметске Србе на милост и немилост албанским униформисаним терористима и припадницима окупаторског NATO пакта, преобучених у униформе KFOR-а. Зато, тзв. „косовска полиција“ својевољно и самовласно, по сјеверу КиМ, убија, злоставља и противправно хапси недужне Србе.
Срби на Косову и Метохији, привремено окупираној средишњој српској земљи, изложени су дуговременом непрекидном насиљу власти лажне државе Republika e Kosoves, уз спонзорство САД, ЕУ и NATO пакта, у циљу њиховог застрашивања и изгона, те стварања етнички чисте албанске територије и уједињења са државом Албанијом.
Окупација Косова и Метохије која траје скоро двије и по деценије, јесте резултат спољног оружаног напада (агресије NATO пакта) и производ употребе илегалног насиља. Током агресије на СРЈ злочиначка и терористичка тзв. Ослободилачка војска Косова (ОВК) је била NATO пјешадија!
Резолуција 1244 Савјета безбједности УН, од 10.јуна 1999.године, гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије, те „широку аутономију и суштинску самоуправу на Косову“, у оквиру Србије. Међутим, противно Резолуцији, агресорски NATO пакт, као окупаторска „непријатељска армија“, самовласно (узурпирајући надлежност Савјета безбједности) одлучује и спроводи међународно безбједносно присуство на КиМ, као један од главних спонзора албанског интегрализма на Балкану! KFOR = NATO!
САД, В. Британија, Њемачка и NATO пакт су, драстично кршећи Резолуцију 1244, формирали „Војску Косова“, коју финансирају и наоружавају, а њене припаднике обучавају. Ти антисрпски фактори спречавају и да се, у складу са том Резолуцијом „…договореном броју…(српског) војног и полицијског особља“ дозволи „повратак на Косово…“.
Предсједник Србије Александар Вучић је, у недјељу увече (24.септембра), казао да су се локални Срби побунили „јер нису желели више да трпе Куртијев терор…Једини кривац за то што се дешава је Курти, уз помоћ међународне заједнице…Курти једини жели сукоб и рат. Његова животна жеља да нас увуче у рат са NATO-oм…Позивам међународну заједницу да се формира ЗСО, да на северу Косова буду полицајци јер је то једини начин да или Срби не буду протерани или да не буде више сукоба…Никада вам нећемо признати независно Косово. Можете све да нас побијете, можете да урадите шта год хоћете…Никада Србија неће признати независно Косово, накарадну творевину коју сте правили бомбардовањем Србије и лажима…на признање Косова, формално и неформално, заборавите.“
Зашто је Вучић тек сада изговорио оно што је требало да каже још прије потписивања Бриселског споразума, 2013.године? Зато што је сазнао да су га западни моћници пустили низ воду, јер нијесу задовољни брзином којом Вучић и власти Србије имплементирају (примјењују) Други бриселски (њемачко – француски) и Охридски споразум, из фебруара и марта текуће године, о ороченом, постепеном признању независности лажне државе Republika e Kosoves. Наиме, због одлучног отпора руског државног руководства, Српске православне цркве и, убједљиво већинског, антизападног и антинатовског расположења грађана Србије (прије свега Срба), Вучић је почео да „успорава“ са имплементацијом (примјеном) ових споразума.
Подршка ДПС-а и црногорског Министарства вањских послова и еуропских интеграција албанском терору над Србима на Косову и Метохији никог не треба да чуди. Предсједник те партије Мило Ђукановић је био савезник NATO агресора на СРЈ, а тиме и на Црну Гору, 1999.године, а поменуто Министарство је државни орган (нарко)банана државе Црне Горе, западне и NATO колоније!
Дивљање припадника „косовске полиције“ над незаштићеним Србима је директна последица поступања власти Србије, а прије свега, Александра Вучића!
Противно Резолуцији 1244, „заслугом“ Бориса Тадића и Ивице Дачића (што је у потпуности прихватио и Вучић) преговарачки процес ради изналажења решења за косметски проблем, са Савјета безбједности УН (гдје су Русија и Кина, као гаранти важења и непромјенљивости Резолуције 1244) пренесен је у ЕУ, што је, државно и национално, самоубилачки чин. „Посредништво“ ЕУ било је и јесте системски и непрекидни притисак да власти Србије пристану на самоампутацију сопствене државе, уз пријетње санкцијама и стално попуштање Вучићеве власти ради истрајавања на „европском путу који нема алтернативу“. ЕУ (без обзира што пет држава чланица још није признало лажну државу Republika e Kosoves) није објективан и неутралан посредник, већ спонзор албанске државолике творевине на простору КиМ.
Бриселским споразумом („Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа“), из 2013.године, као међународном (међудржавном) уговором, Србија је, de facto, признала лажну државолику творевину Republika Kosoves. Држава Србија се самораспустила и самоиселила са средишне српске земље. Другим ријечима, Србија се, самовласним неуставним и незаконитим одлукама њене власти, на територији своје АП Ким, одрекла суверености, те управне (полицијско-безбједносне) и судске власти, те цивилне заштите, што су битни атрибути државности. Србија је признала легалност и легитимност уставноправног поретка лажне државе. Административне границе између централне Србије и КиМ постале су државне границе.
У „влади Косова“ која води екстремно непријатељску антисрпску политику, готово деценију, представници Вучићеве „Српске листе“ су били министри?!
Бриселским споразумом, Вучићеве власти пристале су да тзв. „косовска полиција“, у пуном капацитету, врши овлашћења и на сјеверу Косова и Метохије! И такав Споразум се у Србији примјењује до дана данашњег.
У тексту Споразума се, између осталог, наводи:
„…7. На Косову ће постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција. Сва полиција на северу Косова ће бити интегрисана у оквир Косовске полиције…“ Иронија трагичне српске судбине је да Вучић, (који је пристао да се српска полиција на КиМ расформира) сада позива „међународну заједницу да…на северу Косова буду (српски) полицајци, јер је то једини начин да или Срби не буду протерани или да не буде више сукоба…“?!
„8. Члановима других српских безбедносних структура биће понуђена места у еквивалентним косовским структурама“. Овиме су власти Србије пристале да се расформира организована јединица Цивилне заштите, са око 800 припадника, која је постојала на сјеверу КиМ. Њена надлежност је била заштита живота Срба и њихова безбједност.
„10. Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног система Косова…
11. Општински избори ће бити организовани у северним општинама 2013.године уз посредовање ОЕБС-а а у складу са косовским законом и међународним стандардима…
14. Договорено је да ниједна страна неће блокирати или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка ЕУ…“
А шта у Споразуму пише о Заједници (српских) општина, чије је формирање Вучић поново молио у недавном ванредном обраћању грађанима Србије?
„1. Постојаће Асоцијација / Заједница општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову…
4. У складу са надлежностима додељеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом, општине учеснице ће имати право да сарађују (у)…областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма, руралног развоја (као и да имају)…
5….друге додатне надлежности које могу делегирати централне власти („државе Косово“).
6. Заједница / Асоцијација ће имати репрезентативну улогу према централним властима и у том циљу биће представљена у консултативном већу заједница…“
Закључујемо, да би Заједница (српских) општина морала функционисати у оквиру правног поретка „државе Косово“ и у складу са „косовским законом“ и не би имала никакве државне функције.
Шта САД и ЕУ мисле о таквој Заједници / Асоцијацији и њеном формирању, својевремено су прецизно разјаснили Габријел Ескобар („То је суверена одлука коју Влада Косова мора да донесе“) и Мирослав Лајчак („Нико разуман не може дозволити Републику Српску на Косову“?!).
Стратешко опредјељење Вучићеве власти за „европске интеграције и чланство у ЕУ“, односно за „ЕУ без алтернативе“ је пут ка дезинтеграцији Србије. Одвајање КиМ био би само почетак тог процеса. Интеграција Србије у ЕУ подразумијева и њено приступање NATO-у, jeр je, спољнополитичком и безбједносном смислу, ЕУ=NATO.
Шта су решења?
1. Србија, ни под каквим условима, не смије, ни изричито ни прећутно, признати независност „државе Косово“. Питање окупираног Косова и Метохије треба да (до коначне руске побједе у Украјини), остане у стању тзв. замрзнутог конфликта у погледу свега онога што би се правно могло тумачити као признање друге албанске државе на Балкану.
2. Отказивање учешћа власти Србије у „преговорима“ под окриљем ЕУ, уз одлучан став да су разговори у вези косметског проблема могући само под окриљем Савјета безбједности.
3. Блиска координација власти Србије и Русије, посебно на плану спољне политике, те ради формирања економског и војног савеза са том државом. Геополитичке околности се мијењају у корист Русије, која ће бити пресудан фактор и остваривања интереса српског народа на Балкану. Србија може остати цјеловита само у политичком, економском и војном савезу са Русијом, као (уз Кину) гаранта важења и непромјенљивости Резолуције СБ УН 1244.
4. Доношење одлуке Народне скупштине Србије о проглашењу (ратне или војне) окупације Косова и Метохије, те о проглашењу „косовске полиције“, а прије свега специјалне полицијске јединице ROSU, за терористичку организацију. Овлашћење за то исходи из члана 99 тачка 5 Устава РС – „Народна скупштина…одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање…“ Проглашење окупације зауставило би процес раздржављења Србије на средишњем дијелу своје територије и створило би предуслове за реинтеграцију КиМ у њен уставни систем, као и за успостављање политичког, економског и војног савеза са Русијом. Јер, ратна или војна окупација је фактичко, привремено стање које не повлачи промјену суверенитета (легалне и легитимне државне власти) над одређеном територијом.
Подсјећам да је Парламент Републике Кипар, 1974.године, прогласио стање ратне окупације над сјевероисточним дијелом острва (као последици инвазије турске армије), које је и данас на снази.
5. Србија не треба да приступа иницијативама типа „Отворени Балкан“, нити другим регионалним интегралистичким иницијативама и декларацијама које укључују Албанију и „државу Косово“, јер нијесу у интересу Србије и српскога народа. Ово зато што олакшавају функционисање „власти државе Косово“ и реализацију великоалбанског државног пројекта, по принципу пузајућег албанског интегрализма. Албанија и „држава Косово“ потписују „међудржавне“ споразуме и стално повећавају степен међусобне државне интеграције. Један од главних заговорника свеалбанског уједињења, и по цијену бруталног убијања Срба и њиховог изгона, је „премијер“ Аљбин Курти.
Циљ западних моћника, oдносно западне „Империје зла и лажи“, је да се читав „западни Балкан“ политички, безбједносно и економски интегрише у њихову неолибералну колонију, са двије албанске државе које би се убрзо ујединиле и унитарном БиХ без Републике Српске као дејтонског ентитета.
Србија мора отежавати, а не олакшавати функционисање лажне „државе Косово“ јер тиме битно помаже стварање велике, односно „природне“ Албаније. У том циљу, нужно је уводити и реципрочне мјере власти Србије, као одговор на мјере „власти“ лажне „државе Косово (о забрани кретања возила са регистарским таблицама лажне државе у Србији, као и друге неопходне мјере).
6. Проглашење америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила за непожељну личност (persona non grata) због „заслуга“ за вријеме агресије на СРЈ и недопустивог дуговременог мијешања у унутрашње ствари Србије, као и притиска на њене државне органе, противно Бечкој конвенцији о дипломатским односима.
7. Стварање предуслова за привремени смјештај Срба са КиМ на простору централне Србије и Војводине, ако то, услед реално могућег прогона односно етничког чишћења, буде неопходно.
Када ћемо једном схватити и прихватити здраворазумску чињеницу да власти САД, В. Британије и Њемачке, дуговремено и постојано, воде непријатељску политику према Србији и српском народу!
Косово је дио Србије! Догодине у Призрену!
