Прочитај ми чланак
Свака држава која води или припрема се за приступне преговоре са ЕК мораће да развије стратегију како планира да маневрише између Брисела и Русије.
„Многе државе у региону се осећају подложним утицају „медвеђе шапе“ реваншистичке Русије“, каже за Данас Јенс Бастиан, аналитичар Хеленске фондације за европску и спољну политику из Атине, одговарајући на питање у коликој мери криза у Украјини и тензије између Русије и ЕУ утичу на ситуацију на Западном Балкану.
Саговорник Данаса истиче да ће нови сазив Европске комисије пажљиво пратити трговинске и енергетске везе, као и споразуме о кредиту са Русијом, те „осетљиве инфраструктурне инвестиције“ и сарадњу у области нуклеарне енергије.
„Што је још важније, Брисел ће желети да зна и да види доказ како државе кандидати усвајају и придржавају се ескалирајућем режиму санкција против Русије. Брисел захтева да се Београд уздржи од тога да искористи руску забрану наметнуту пољопривредним произвођачима из ЕУ у циљу повећања сопственог извоза пољопривредних производа у Русију. Тај захтев је прекинуо летње политичке затишје у Србији. Одбијање Београда да подржи режим санкција против Русије је иритирајући за Брисел и кључне европске престонице, нарочито за Берлин, Лондон и Беч“, констатује он.
Грчки аналитичар указује да ефекти противсанкција Русије наметних ЕУ када је реч о Западном Балкану сежу даље од енергетског сектора. У том контексту, наводи да би Русија могла да искористи своју позицију у Савету безбедности УН да блокира продужење мандата мировној мисији ЕУФОР и канцеларији Високог представника у Босни, будући да оба мандата треба да буду обновљена крајем године.
„Као закључак, могу да нагласим да су повећани ризици за придруживање Западног Балкана ЕУ као резултат геополитичких тензија између Русије, САД и ЕУ поводом Украјине. „Ветрови“ који дувају у лице политичким званичницима у региону постају хладнији и снажнији, а то умногоме није резултат наступајуће јесени и зиме“, сматра саговорник Данаса.
Говорећи о кључним изазовима са којима ће се Западни Балкан, укључујући Србију, суочити у наредном периоду, Бастиан констатује да државама Западног Балкана „у суштини“ недостаје заједничка и кохерентна регионална енергетска политика.
„Зависност од увоза руског гаса је значајна. Босна и Херцеговина и Србија готово у потпуности зависе од руског гаса који се преко Украјине испоручује из Русије. Таква зависност ће само расти ако и када Гаспром реализује пројекат изградње гасовода Јужни ток преко Бугарске и Србије и даље до Аустрије“, прецизира он.
Бастиан подсећа да се у мају на самиту о енергетској безбедности немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер заложио за европску енергетску унију, која би се састојала од постојећих држава чланица ЕУ, као и држава у процесу придруживања.
„Прекограничне енергетске мреже на Западном Балкану су суштински фактор за регионални економски развој. Овај политички циљ деле сви политички чиниоци у региону, али институционални и финансијски капацитети да се он оствари остају ограничени и крхки, што значи да ће захтевати значајна финансијска улагања у енергетску безбедност и мреже дистрибуције од стране појединачних држава. Предложени гасовод Јужни ток транспортовао би руски гас преко Црног мора до Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије. Тај пројекат не захтева учешће Украјине“, објашњава коментатор из Атине.
Упитан да ли очекује да земље региона постану чланице ЕУ у догледној будућности, имајући у виду „замор од проширења“, Бастиан указује да је конференција на високом нивоу коју је у Берлину крајем августа организовала немачка влада први пут укључила све министре привреде и финансија из Албаније, БиХ, Косова, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Србије и Словеније, као и да је у јулу одржана „балканска конференција“ у Дубровнику.
„У време када скептицизам у вези са проширењем ЕУ расте међу постојећим и потенцијалним будућим чланицама ЕУ у централној и источној Европи, о чему говори и случај премијера Мађарске Виктора Орбана, и имајући у виду све веће ризике због актуелне геополитичке кризе у Украјини, састанак у Берлину имао је за циљ да подвуче да макар немачка влада није заборавила тежње и изазове с којима се суочава шест држава региона које настављају да теже „европској перспективи“.
Кључно оруђе ЕУ на Балкану увек је била доступност финансијских ресурса. Тренутно се разматрају важне регионалне инвестиције у будућности које су у фази планирана пројеката. На пример, то се односи на јадранско-јонски ауто-пут и реконструкцију железнице Сарајево-Београд – поручује он.
(Данас)
