Прочитај ми чланакКључан податак о увозу из Албаније јесте да Србија из Албаније највише увози парадајз, чак 31,7% одсто укупног увоза.
Следе краставци, паприка, купус, лубенице… Недомаћинско вођење државе огледа се не само у овом летимичном прегледу, већ у апсолутно свим сферама и кристално је јасно коме је у Србији стало до њеног опоравака, а коме једино и безусловно само до власти.
Народни посланик Марија Јањушевић обратила се Министарству трговине, туризма и телекомуникација са питањем шта, колико и ко увози из Албаније у Србију у текућој години. Министар је испунио своју законску обавезу и доставио информације о трговинској размени са Албанијом, али не и податак ко је у Србију током ове године увезао парадајз у вредности око седам милиона евра, позивајући се на Закон о званичној статистици. Србија више извози у Албанију, него што из ње увози, али исто се може рећи и за ЕУ, од које евидентно Србија има више штете него користи.
Гласно ћутећи о језивим јубилејима Олује, Пребиловаца и других српских стратишта на територији Хрватске, премијер Ана Брнабић је поводом актуелних дешавањау Хрватској изразила наду да ће Србија добити заштиту Брисела. Грађани Србије ће врло брзо и на практичном примеру моћи да се увере у однос ЕУ према Србији. Како Ана Брнабић сматра, ЕУ ће своју чланицу Хрвтску натерати да смањи таксе на увоз одређене робе из Србије.
Део одговора на посланичко питање упућено Министарству трговине у вези са увозом пољопривредних производа из Албаније.
Изостају реакције Привредне коморе Србије и надлежних министарстава, а иницијативе за увођење прелевмана, спречавање дампинга и сличних мера нико не сме ни да спомене. Важна је послушност ММФ-у, Светској банци и бриселској администрацији. Српски пољопривредници трпе уцене и често су принуђени да уништавају и бацају квалитетан парадајз, док га мешетари истовремено увозе из Албаније. О понуди пасуља из Киргистана, кинеског белог лука и холандском кромпиру и да не говоримо.
Прави државник би, ако већ има неодољиве потребе за унутрашњим дијалозима, водио дијалог о царинским стопама на увоз робе коју Србија производи у изобиљу, по угледу на суседе и континуирано искуство са Хрватском. Само онај ко обезбеди пласман домаће робе и заговара подршку расту домаће привреде, сачува ПКБ и плодне оранице у домаћем власништву, уозбиљи функционисање робних резерви, односно интерес домаћег произвођача стави на прво место, има право да газдује у Србији.
Информативна служба Српког покрета Двери
