Прочитај ми чланак
Предложене економске мере немају никакве везе са подстицањем привредног развоја у Србији, већ само краткорочно крпе рупе у буџету који је пред банкротом и настављају стару праксу подршке свему што су интереси странаца у Србији.
Пакет од шест економских мера које је изложио министар финансија Лазар Крстић почетак званичног преузимања српске економије од стране тријумвирата кога чине ММФ, Европска комисија и Европска Централна Банка.
Странци су схватили да у наредном периоду није могућ модел опстајања владајућег режима путем нових задуживања у условима раста каматних стопа на светском тржишту и других потреса које они очекују. Претпостављамо да су уочили ризике од којих би постојећи режим био угрожен па би се морало ићи на нове изборе. Из овога се види крајњи циљ операције – одржавање постојећег режима не би ли се завршили важни послови као што су потпуна предаја Косова и Метохије, укидање Републике Српске и спречавање продора Русије кроз заустављање гасовода Јужни ток. Сходно томе потребно је применити строгу штедњу и друге мере из неолибералног асортимана, али у таквом обиму да то не угрози стабилност владе.
Посебан скандал је да министар Крстић није до задњег тренутка знао колико радника има у јавном сектору. Јавно је признао да је овај број бар 20% већи него што се раније претпостављало. То поред осталог указује и на безобразне размере страначког запошљавања у јавном сектору кога су спровеле и партије актуелног режима у последњих годину и по дана. Зар није логичније и природније да се уштеда у буџету оствари смањивањем броја непотребних радника и то пре свега ових који су дошли у задњем циклусу страначког запошљавања?
Цео пакет мера је из стандардног неолибералног асортимана. По ауторима овог пакета, са нашим банкарским системом, прецењеним курсом динара и потпуно либерализованом спољном трговином нема никаквих проблема па ове теме нису биле достојне да се уопште помену. Уништавање конкурентности домаће робе укидањем свих царина на страну робу, сулуда мера стимулисања страних инвеститора по питању отварања нових радних места, одсуство домаће развојне банке – остали су и даље на снази. Цео концепт побољшања привредног амбијента постављен је из угла привлачења страних инвестиција које су се показале као промашај, а нема ни наговештаја промене ка развојном економском моделу и улагања у домаћу привреду и пољопривреду.
Владина позоришна представа са економским мерама служи и за једнократно скретање пажње јавности са видних неуспеха нове власти на свим пољима, као што је томе служила и реконструкција Владе, хапшење Мишковића и друге медијске преваре пре тога.
Да би се дала коначна оцена ових мера мора се имати у виду и ово: на састанку на коме су мере предочене није било министра привреде! То је нарочито индикативно када се зна да је управо он данима најављивао да штедња без подстицаја привреди неће имати ефекта. И заиста: Владин план је такав да штедњу видимо, а подстицаје – не видимо!
Информативна служба Двери
