Прочитај ми чланакУ последњих седам дана Србију потресају две породичне трагедије у којима је страдало четворо људи, а троје повређено. Насиље у друштву се континуирано увећава без обзира на свеприсутне покушаје да се оно сузбије. Што се више о насиљу прича, више га и има. Где се ту греши?
Јуче, истог дана када је у Раковици извршен стравичан злочин у којем је задављено дете, жена убијена, а троје људи повређено, на Јавном сервису ове земље приказује се најава филма која садржи ножеве, бејзбол палице, молотовљеве коктеле и слично. На другој телевизији са националном фреквенцијом месецима се приказивао ријалити шоу, где су свађе биле незаобилазан детаљ свакога дана. Ударни термин тог „образовног“ програма је разуме се, вечерњи. Пар милиона грађана Србије, конзумената оваквог садржаја, одлази на спавање имајући пред очима примитивизам, свађе, вулгарност… Колико се у Србији промовише насиље најјасније говори догађај на истој телевизији, у истом ријалитију, у којем мушки учесник ногом шутира жену у главу. Мноштво је других емисија са декадентним утицајем на сваког појединца у овој земљи.
Где је ту држава, где је ту МУП, где је ту Министарство културе и информисања, где су она регулаторна тела надлежна за електронске медије? Ћуте! Нема их нигде.
Када се догоди Раковица, када се догоди злочин на Новом Београду, и небројано других случајева широм Србије, сазивају се ванредне конференције за медије, мењају се законске регулативе, пооштравају казне, док резултат остаје исти – трагичан и поражавајући!
Оптуживање деведесетих година за данашње ширење насиља у српском друштву је чисто политичарење, а лош материјални статус грађана такође не може бити суштински узрок, јер су скоро све пређашње генерације живеле лошије у материјалном смислу у односу на данашње, па није било оволико разних видова насиља.
У Србији се подстиче насиље кроз непримерене и антипородичне садржаје у медијима и гажењем ауторитета просветних радника који немају прилику да наше младе утврде у правим вредностима, јер су сва права њима одузета, а дата ученицима који сазревају не знајући за одговорност и дисциплину. Култура у Србији је убијена одавно и нема никакав утицај на оплемењавање друштва. Утицај Српске православне цркве је маргинализован, а у једном обездуховљеном народу стравични догађаји попут јучерашњег не могу бити реткост.
У нашем друштву се не подстичу вредности попут поштовања, љубави, дисциплине, верности, слоге, разумевања, стрпљења, мирноће, љубазности, пожртвовања, дијалога… Када сви фактори који могу да утичу на друштво у целини почну да промовишу ове вредности, заступљеност насиља биће обрнуто пропорционална јачању позитивних вредности.
Лечење узрока настанка насиља је дуг процес, али је једини који може дугорочно да да резултате. Сва друга решења ће имати тренутни ефекат и ништа више, трагедије ће се понављати у све већем обиму. Ако државне институције, верске заједнице, као и невладин сектор, заиста желе да реше питање насиља, морају погледати истини у очи и јасно дефинисати узрочнике насиља и радити на њиховом сузбијању, јер лечење последица значиће да је изнова за некога већ прекасно.
–
Аутор је члан Извршног одбора Српског покрета Двери
