Прочитај ми чланакДвери сматрају да постоје рационални и оправдани разлози да трећи део трасе ауто-пута према Црној Гори од Пожеге, не иде преко планине Голије, већ преко планине Златибор, између општина Прибој и Нова Варош и планине Златара, па поред (или преко) планине Јадовник, између општина Пријепоље и Сјеница све до границе са Црном Гором.
Траса пута преко Голије је краћа, али та чињеница не сме бити пресудна, јер се поред километраже за одабир доброг и дугорочно исплативог правца трасирања ауто-пута, морају у обзир узети и други фактори, као што су:
Близина туристичких центара, у овом случају Златибора, Таре и Златара;
Број возила која ће саобраћати тим ауто-путем;
Близина ауто-пута војном аеродрому Поникве и његово укључивање у цивилни ваздушни саобраћај, како би се Златибор и Тара приближили гостима, а самим тим и повећао туристички потенцијал овог дела Србије;
Број општина и градова које ће повезивати сам ауто-пут. Не сме се из вида изгубити чињеница да је у Златиборском округу смештено 10 градова и општина са око 286.000 становника;
Трошкови одржавања пута и путне мреже су већи у време изузетно ниских температура и дугих зима, чиме обилује Пештерска висораван;
Велики снежни наноси, који су честа појава у овом крају, повећавају ризик да у зимском периоду, ауто-пут буде блокиран, односно непроходан;
Специфичности Пештерске висоравни могу се испоштовати на други начин. Проглашавањем за резерват или парк природе, а због туризма и локалног становништва обавезно направити крак ауто-пута ка њој;
Безбедносни аспекти, са посебним освртом на савремене ризике од тероризма.
Нема никакве сумње да би друга варијанта правца ауто-пута, била прихватљивија и за цео Златиборски округ, јер би свим општинама ауто-пут био неупоредиво ближи у односу на прву варијанту, тј. ону по којој ауто-пут од Пожеге иде преко Голије и Пештера ка Црној Гори.
Двери упозоравају да уколико би прва варијанта била прихваћена, цео овај крај и Лимска долина остали би „слепо црево” у саобраћајној комуникацији јер и железнички саобраћај од Пожеге до границе са Црном Гором отежано функционише, са смањеним бројем полазака возова.
У том случају, Влада Републике Србије и Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре би послали лошу поруку овом, ионако неразвијеном, делу Србије.
Двери указују на потребу сарадње и консензуса свих локалних самоуправа из овог дела Србије, како би се пронашло решење које ће бити на задовољство свих.
Напомињемо да су измене још могуће и да траса није коначно договорена, јер поменуто Министарство још није одредило ударну тачку на граници са Црном Гором, иако се у медијима ствара слика да је сав посао око трасирања завршен.
Двери се, иначе, залажу за саобраћајни троугао Србија – Црна Гора – Република Српска, са центром у Рашкој области. Неопходно је што пре отпочети изградњу крака овог ауто-пута према Бања Луци и повезати источни део Републике Српске са Републиком Србијом и Црном Гором, те спајањем аутопутева, изаћи на море. Тиме би се обезбедио јединствен транзит од Суботице до Бара.
Куповином барске луке у Црној Гори, Србија би остварила важан стратешки циљ да изађе на море, а поменуте инвестиције у изградњи ауто-пута према Црној Гори би добиле потпуни смисао.
У саобраћају и грађевинарству Србија мора да се води сопственим интересима и нису јој потребни коридори који помажу реализацију пројекта „Велике Албаније“, а права адреса за промену става Владе према овом питању су Зорана Михајловић и Никола Селаковић, а не начелници Моравичког и Златиборског округа, који не смеју да се замерају великом вођи.
