Прочитај ми чланак

Два лица Вучића: У Србији бахат, у иностранству понизан

0

У Србији агресиван, у иностранству понизан, речи су стручњака које најприближније описују политички наступ председника Србије Александар Вучића на два фронта, домаћој и светској политичкој сцени.

Српска јавност често бива збуњена јавним наступима председника Вучића. Од лупања шаком о сто, како би се у народу рекло, агресивне реторике упућене саговорницима, грађанима, сарадницима и новинарима, до потпуне мирноће, сталожености и често понизности коју показује у званичним посетама европским и светским лидерима.

Саговорници Нова.рс потпуну су сагласни да се овде ради о два или више лица Александра Вучића, која се смењују у зависности од потребе, пре свега маркетиншке.

Психолог Жарко Требјешанин каже да се овде ради о ауторитарном карактеру, који смо на делу могли видети и ових дана, “једног Вучића у Београду, потпуно другог у Паризу са француским председником Макроном”.

“Према онима над којима се осећа супериорно, као што су грађани или његови сарадници, представници опозиције, понаша се надмено, садистички и сурово. Са једним презиром који му се неретко очитава на лицу. То смо видели и ових дана у вези са демонстрацијама или короном. Са друге стране, у посетама страним лидерима понаша се понизно, показује класичан однос идолопоклонства. Све у зависности од потребе, да ли треба демонстрирати сопствену моћ или се дивити туђој. Овог пута сервилан однос показао је према Макрону”, објашњава Требјешанин.

Само дан након насилних протеста у Београду, претеране употребе полицијске силе и тешких речи које је из зграде председништва упутио грађанима, опозицији и “страним факторима уплетеним у демонстрације”, српска јавност је уз осетно усхићење председника била обавештена о томе да је сат и по времена разговарао у четири ока са Макроном и да су потом били на вечери, али и да му је дозвољен улаз у одаје француског председника.

“Гостопримство које ми је указао Макрон је готово невероватно, у западним земљама то до сада нисам доживео. Као посебан симбол, одвео ме је у своје одаје, које само он користи, показао је изузетну пажњу према Србији. Сетио се посете Београду (јула прошле године) и емоција које је доживео. Било му је стало да покаже изузетно гостопримство”, навео је Вучић.

Сличним речима председник Србије користи се и када описује своје разговоре са осталим светским лидерима. Тако су руски председник Владимир Путин, немачка канцеларка Ангела Меркел, кинески председник Си Ђинпинг или амерички Доналд Трамп само нека од великих имена која су на списку “великих пријатеља и браће” Александра Вучића. Једном приликом му се омакло па је и сам испричао како на ручку са Ангелом Меркел није ништа јео како би могао да чује све што она има да каже.

Социолог Ратко Божовићћ сматра да Вучићеви наступи одсликавају једну неуравнотеженост.

“Кад човек показује екстремну суровост према једнима, а на другој страни једно такорећи пузање на коленима, то је знак неуравнотежености. Комплекси су чудо, они увек иду ка агресији која покрива фрустрације, да надомести празнину. Па кад сте молим вас чули било ког лидера да прича о томе како га је неко дочекао од државника. То нико не ради осим њега. Исти тај однос усадио је и код својих сарадника. Тако како он прича о Макрону, Путину или Меркеловој, они причају о њему. Говорећи о било којој теми, морају да га похвале. То им је као једно очекивано понашање, он је присутан и кад га нема”, закључује Божовић.

Занат учио од Шешеља

Требјешанин сматра да је Вучић своју двоструку игру учио управо од свог “политичког оца” лидера радикала Војислава Шешеља.

“Шешељ је такође један потпуно ауторитарнии карактер, од којег је Вучић учио. И не само то, својевремено је у присуству Шешеља био као мали од палубе миран и тих, тек кад њега није било он би постајао агресиван. Данас је ситуација другачија, сад се Шешељ понаша сервилно према Вучићу.