Акција „Олуја“, током које су извршени бројни до данас некажњени злочини против човечности, представљала је завршетак етничког чишћења Хрватске од Срба, започетог геноцидом извршеним у НДХ у периоду 1941-1945. Преко 2000 Срба је убијено, око 250 хиљада протерано.

Данас у Хрватској живи мање Срба него што их је за само четири дана протерано злочиначком акцијом „Олуја“ , а милион мање него пред Други светски рат. Док су пре само дведесет пет година они чинили 12 одсто становништва , данас их је 4,4 одсто.

Зато 5.августа Хрватска слави у весељу убиства и прогон Срба као свој Дан победе, а Србија обележава Дан сећања на прогнане и страдале Србе.

Без обзира што ће у његовом првом обележавању да учествују и они који су колонама српских избеглица 1995. године нељудски окренули леђа, добро је што је 5. август проглашен за Дан сећања на све прогнане и страдале Србе.

Међутим, тај дан не сме да се сведе на пуко парирање еуфоричном хрватском прослављању Дана победе. Зато је дужност српских власти да одлучно инсистира на решавању бројних отворених питања између Србије и Хрватске, од којих је велики број последица етничког чишћења спроведеног акцијом „Олуја“: непостојање услова за одржив повратак изгнаних, питање доспелих, а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, одузетих станарских права, обнове десетине хиљада срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава, повратак одузетог пољопривредног земљишта…

Позивам државно руководство Србије да се посвети спровођењу Бечког и Ердутског споразума барем упола колико је посвећено спровеђењу Бриселског споразума, јер би то решило многе проблеме прогнаних и изгнаних из Хрватске.

(ДСС)

Ознаке: "Oлуја", ДСС, етничко чишћење, НДХ