Прочитај ми чланак
(Србин.инфо, карикатура :svisrbisveta.org)
Могућност да Србија коначно каже НЕ Европској унији и политички и економски се окрене Русији, жестоко је уздрмала другосрбијански картел.
Војни аналитичар Александар Југовић за портал „Србин.инфо“ објашњава да су тврдње такозваних словеначких новинара о продаји руског оружја потпуно без основа. Југовић истиче да треба у обзир узети следеће чињенице:
– Границе бивше Југославије су биле изузетно добро обезбеђени и није постојала могућност да се напред наведено наоружање и војна опрема убаци у земљу илегалним путем.
– Буџети некадашњих југословенских република су били добро контролисани и усмеравани на савезном нивоу без могућности да се сума од 30 милиона долара одвоји за куповину наоружања. Царински органи су функционисали на савезном нивоу што је додатно онемогућавало једностране криминалне активности појединих република.
– Отпочињањем сукоба пажња целокупне међународне јавности је била усмерена на овај регион и ниједна земља не би ризиковала да буде дискредитована као потенцијални учесник у сукобу, а поготово Русија не би ризиковала да изгуби свој међународни углед, као стална чланица Савета безбедности Уједињених нација, илегалном продајом оружја за суму од 30 милиона долара.
Све ово указује да се, у тренутку када се решава судбина КиМ, изврши дискредитација Русије која је у ланцу одбране Космета који су чиниле Србија-Русија-Кина била и још увек је најјача карика.
Тако је ових дана добро уиграни медијски тим, у Гебелсовом маниру кренуо у праву анти-руску кампању у намери да домаћој јавности што више огади Москву уочи коначног одговора државног врха на бриселске ултиматуме.
Свакодневна пропаганда у стилу „морамо да потпишемо, јер ће све остале понуде за Космет да буду још горе“, није ништа у поређењу са нарученим и наменски пласираним текстом о томе да је Русија 1991. године Словенији продала више стотина ракета АТ-4 и СА-16.
Текст објављен у дневном листу Данас, а помпезно пласиран и на Б92, позива се на „истраживања“ самозваних словеначких новинара Блажа Згаге и Матеја Шурца.
Ипак, ако су већ одлучили да измишљају, аутори су макар могли да се потруде да то ураде са укусом и стилом.
Тврдња да је Русија Словенији продала ракете АТ-4 може само да насмеје војне аналитичаре, с обзиром на то да је у путању оружје шведске производње, које се никада није користило у руској армији.
Додуше, СА-16 јесте совјетске производње, али се током сукоба у Словенији никада није употребило. С друге стране, овим оружјем је Војска Републике Српске оборила НАТО авион „Мираж“.
Такође, у тексту се само у првој реченици и то без икаквих доказа износи податак да је Русија продала оружје Словенији, а затим се цела прича разводњава објашњавањем како су домаћи мешетари препродавали ЈНА оружје зараћеним странама.
Наравно, овај текст није случајно пласиран баш ових дана и нема сумње да ће бити само један у низу прљавих напада на српски патриотски блок и жељу народа Србије и Русије да постану најшвршћи савезници.
Јер, после изјаве амбасадора Александра Чепурина да би Србија требало да се придружи животној снази Русије, са пуном сигурношћу може да се каже да постоји алтернатива “безалтернативности” ЕУ чланства.
И то је оно што плаши другосрбијански картел који жели да Србију безусловно веже за ЕУ и САД, чак и ако то значи да ће Србија де факто са таквом спољном политиком изгубити своју самосталност.
То доказују и саопштења сепаратистичког ЛСВ-а, у којима се чак позива на протеривање амбасадора Чепурина из Србије, „јер је то требало урадити и са његовим претходником Александром Конузином“!
Алексеј Димитријевић
