Русија је у вишевековној историји, као и данас, давала подршку Србима у практично свим доменима, где је само донекле и то из идеолошких разлога, изузетак био двадесете године ХХ века у складу са тадашњом концепцијом Коминтерне.

Од свих великих сила једино на Русију можемо рачунати као на сигурног савезника који ће се битно ангажовати Србима у прилог, што посебно добија на значају у предстојећим деценијама када ће руски ресурси имати посебну важност у свету, чему треба додати да је Русија егал у моћи са САД по питању нуклеарног оружја. Интеграциони процеси са Русијом на челу добијају на важности, па и српски простори могу временом у њих бити укључени.

Наша привредна погодност у односу са Русијом је пољопривреда и не би смо земљу требали било коме продавати већ са Русијом развити масовну производњу потребну њеном великом тржишту. Белорусија, Украјина, Казахстан са јаким руским елементом у себи, укључени у интеграционе процесе у чијем је центру Русија такође су пријатељске и значајне земље за нас.

Кина, као и остале земље БРИКС веома афирмативно гледају на Србију, много више него на већину других европских земаља, па би пре свега поред Русије, и преко Кине, Индије требало развити посебне привредне и политичке односе са овим колосалним земљама – континентима, којима можемо бити логистичка база за трговински продор у овај део света.

Од свих великих западних сила само са Француском смо имали и можемо и даље у извесној мери развити посебно пријатељске односе, што је процес у који дугорочно треба улагати и што нам се може, као и кроз историју, вратити. Томе треба додати Италију, Шпанију као земље са којима постоји предиспозиција развијања пријатељских односа, а у региону посебно Грчку, Румунију, Македонију, Словачку, Кипар па и Бугарску, Чешку, донекле и Словенију. Наравно Република Српска и Црна Гора су традиционално српске земље и сарадња са њима се подразумева у оквиру српског корпуса.  

САД и Британија нам нису наклоњени, јер ове силе кроз Србе посматрају могућност ширења руског утицаја, па је њихова политика према српском фактору била неискрена и недобронамерна, иако смо у оба светска рата били стицајем околности на истој страни. Нарочито се у последње две деценије може сагледати тај негативан однос према нама.

У том правцу прерастање светског поретка последњих година од монополарног ка мултиполарном, где слаби доминација САД је за Србе добродошао и перспективан процес, јер су се практично све друге велике силе показале више наклоњене српском фактору од Америке (и Британије).

То чак у извесној мери важи потенцијално и за Немачку, која нам није пријатељ, али би се у прагматичној сарадњи са њом, пре свега ослоњени у будућности на наше пријатељство са Русијом, Кином и добрим односима са Француском, могли надати сталним ценкањем и договарањем са овом значајном европском силом.

При томе је веома важно, односно предуслов, да сама Србија изађе из велике политичке и друштвене кризе која јој је последњих пар деценија, између осталог, наметана споља. Тек таква, изнутра сложна и слободна, привердно и друштвено опорављена Србија, могла би у повољнијим међународним околностима развоја мултиполаризма да се избори за своје место и опстанак целокупног српског народа на Балкану у савременом глобалном свету. 

Ознаке: Велика Британија, Драган Петровић, ЕУ, Немачка, пољопривреда, пријатељ, Русија, САД, Србија