Прочитај ми чланакПоводом терора Куртијеве полиције над српским народом на Косову и Метохији за Србин инфо говорио је Мирослав Паровић лидер Народног слободарског покрета.
Он је открио да се заправо хапсе они Срби који су дигли глас против Александра Вучића, али и да Вучићев начелник генералштаба данас прети празном пушком. Више о овоме у видео прилогу.
Срушити режим какав је изградио Александар Вучић није лак посао и сходно томе се не може обавити брзо. За ових једанаест година изграђени су механизми којима се власт грчевито брани, а у које су уложене милијарде евра.
Највећа Вучићева инвестиција је управо систем власти који је мешавина мафиократије и медијократије.
Систем функционише тако да са једне стране мафија контролише добар део новчаних токова и улицу, док с друге стране медији вешто од грађана крију то да смо у канџама окорелих криминалаца.
Протести који су кренули крик су очајних људи који све ово разумеју и којима је требала потврда да нису сами. Ту потврду смо сви добили јер се до сада никада није десило да у континуитету недељама имамо скупове те величине.
Међутим, све што је до сада урађено није ни изблиза довољно за промену власти, мора се већ сада темељно припремити велика јесења политичка офанзива. Да би се ово успешно спровело биће неопходно изаћи из зоне комфора и то је велики тест који сви морамо да прођемо.
Слободно се може рећи да је лето тренутно највећи Вучићев савезник јер ће сасвим извесно добити могућност да се реорганизује и покуша да ослаби народни фронт који се против њега формирао. Међутим оно што охрабрује је то што је то уједно и једина ствар која власти иде наруку, а све остало што ће се дешавати им значајно компликује ситуацију.
Оно што је очигледно је да елементи иностраности рачунају на то да ће у току лета завршити све формалности везано за коначни договор око Косова и Метохије те да ће негде у септембру или најкасније октобру моћи да се организује велика међународна донаторска конференција.
Из тог разлога ни САД ни ЕУ немају симпатије према спонтаним грађанским протестима већ раде све да Вучић буде на ногама па макар изгледао попут грогираног боксера. Речју, не треба рачунати да ће му западњаци одсвирати крај без обзира колико буде уздрман.
С друге стране, Русија и Кина такође рачунају на овај режим јер су много уложили у њега па га сходно томе посматрају као инвестицију коју не желе да испусте. За политички исток посебно је проблематично то што су практично све карте бацили на Вучића и сада немају нити једну личност или организацију са којом би могли да сарађују на иоле одржив начин.
Отуда пре свега од руске стране стижу осуде за протесте иако су и они свесни да тиме ризикују да се у неком моменту чак и русофилски оријентисани грађани окрену против њих. Ту ћу поћи од себе који имам више различитих признања од државе Русије на име јачања односа две земље и два народа, а који нисам нимало срећан да чујем да ме руски амбасадор ни кривог ни дужног ставља у контекст дестабилизације земље у корист НАТО пакта.
Но, имајући у виду динамику која се одвија на Косову као и чињеницу да ће Америци требати озбиљан помак због почетка кампање за тамошње председничке изборе са правом се може очекивати да ће септембар донети такве политичке потезе власти који ће изазвати на реакцију значајан део патриотски настројених грађана да се укључе у протесте јер ће то остати једини начин да се одбрани уставни поредак земље.
Други велики проблем који има Вучић је све лошије стање у привреди. Сектор грађевине улази у стагнацију, чак у неким сегментима показује и силазни тренд. Пољопривреда очекује родну годину, али због катастрофалних политичких одлука у 2022. произвођачи ће имати губитке. Наиме, услед жеље да народу покаже како се очински брине и како се разуме у све Вучић је лично донео одлуку о забрани извоза пшенице.
Губитак наше пољопривреде само по том основу износио је 180 милиона евра. Из тог разлога ће откупна цена ове године бити не више од 18 динара, док је прошле била 36 динара по килограму. Треба подсетити и на то да се овогодишњи род базира на сетви која је у октобру прошле године била са нафтом од преко 200 динара и азотним ђубривом са рекордним ценама имајући у виду да је тада земни гас био на историјском максимуму.
Због свега већ у септембру, најкасније октобру треба очекивати нове велике протесте пољопривредника. Укупно гледано, бруто домаћи производ неће имати значајан раст чак ни уз сва штеловања резултата, инфлација ће бити најмање 15 посто, а имамо и део увезених проблема па тако чак и до недавно веома јаке гране попут индустрије софтвера почињу да показују знаке слабљења. Све у свему, од јесени ће се поред националних разлога везаних за Косово и Метохију, нагомилати и економски разлози за протесте. Укупно гледано револуционарни потенцијал ће значајно порасти.
Без обзира на све ове околности које би опозицији морале да иду наруку постоје разлози због којих постоји велика опасност да од тихе (или било какве друге) српске револуције не буде ништа. Разлози су пре свега субјективни и налазе се унутар нас који се бавимо политиком и генерално јавним послом. Пре свега, протести уопште немају десну страну нити у нападу нити у одбрани.
Отуда власт са лакоћом пробија на том делу и грађане убеђује како су протести издајнички и како се не баве заштитом Косова или било ког другог питања од значаја за доста велики број опозиционо настројених грађана. Истовремено, нема понуде за оне који су национално оријентисани, а још увек се нису осмелили да окрену леђа Вучићу. Такви људи сигурно неће отићи код Маринике Тепић или Радомира Лазовића, али би отишли рецимо код Немање Шаровића.
Међутим ту долазимо у проблем. Ако би рецимо Шаровић и ми други покренули неку причу да те људе анимирамо и изведемо на улицу, а независно од главног тока протеста, то би се тумачило као рушење јединства.
На тај начин такви људи постају жртве Вучићевих играча унутар националне опозиције који их водају од немила до недрага и по задатку конфронтирају са остатком побуњеног народа.
С друге стране, приметан је и елитизам у тренутној поставци организатора протеста, а што одбија оне који ће бити у економским недаћама које нам предстоје. Уз дужно поштовање према Светлани Бојковић и Секи Саблић, али тешко ће пољопривредници у Србији запамтити да су те две диве српског глумишта јавности указивали на њихове проблеме. Али уз додатак некога ко је њима културолошки и животно ближи то би онда добило сасвим друге димензије.
Мишљења сам да је тренутно неутемељени елитизам највећа опасност по укупно опозиционо деловање. Онај ко буде успео да се издигне изнад тога биће неко ко ће суштински читаву причу оперативно повести и довести до успешног краја.
Раније је то био Зоран Ђинђић, који је успео да под исту капу стави Весну Пешић и Вељу Илића јер је био дубоко свестан да само тако штити опозиционе бокове, а био је и толико разуман да предложи Коштуницу као главно лице промена знајући да само тако Милошевић може да изгуби.
Ми сада немамо ни Ђинђића ни Коштуницу, али је могуће направити тимове који ће имати улоге које су некада носили појединци. Тако оформљени тимови морали би да постану носиоци јесење политичке офанзиве која ће бити одсудна. Биће то ми или он, а када се заигра тако, онда нема нерешеног резултата већ победник носи све – наводи Мирослав Паровић.
Страх у Скупштини: Челници Српске листе са Косова побегли у Нови Сад; а НАТО са…https://t.co/wBkEUJu9s5
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 22, 2023
