Прочитај ми чланак
Већ сада се може закључити да протести опозиције у Црној Гори, заправо коалиције Демократског фронта, који индиректно подржава и Социјалистичка народна партија Срђана Милића, као и низ других организација и покрета, започети још 25 септембра у Подгорици представљају пун успех, демонстраната посматрано са више аспеката. Изразита је храброст организатора протеста да се они започну управо у ово време, које је због развоја ситуације судбоносно можда за будућност Црне Горе и посебно положаја њеног српског идентитета, који је као никада до сада, угрожен у читавој до садашњој историји ових простора.
Две велике опасности су се у том правцу надвиле готово паралелно: покушај увлачења Црне Горе у НАТО без референдума, паралелно са покушајем одузимања моћи СПЦ на овим просторима, односно Митрополије Црногорско-приморске, што је покренуто нацртом новог закона о верским заједницама. Уколико би се реализовао само један од ова два замишљена циља, а посебно ако би се то остварило у оба случаја, Црна Гора би се за дужи период отргла од битних обележја свог миленијумског српског идентитета, односно у случају уласка у Алијансу, фактички усмерила у правцу потпуне доминације САД и НАТО структура. Замишљени процеси су изразито недемократски и у супротности са већинском вољом становништва и наилазе на свакодневне и оштре протесте и супротстављања, међутим управо су протести Демократског фронта почевши од 25 септембра на Булевару Светог Петра Цетињског испред зграда Владе и Парламента уобличили ова незадовољства.
Протести су одржани двадесет дана за редом, и изазвали су у континуитету посећеност од по неколико хиљада људи, с тиме да су организатори поставили више стотина шатора и одлучност у истрајавању протеста до усвајања захтева ка ванредним и преведним демократским изборима, где би се у њиховом спровођењу усвојило низ неопходних контролних и других мера и параметара неопходних за иоле фер и поштене изборе, што до сада није био случај.
Након двадесетог дана протеста, дошао је можда пресудан моменат, а то је 17. октобар када је полиција насилним методима растурила протесте, и читав дан имала низ сукоба са присталицама Демократског фронта и читаве опозиције у ширем центру града, где је повређено више лица, укључујући и посланике и неке од лидера ДФ, претучени су од стране полиције и новинари, ухапшено више грађана.
Што је веома важно када су увече опозициони посланици кренули са народом у мирне шетње ка центру града, били су изложени жестоким нападима полицајаца, а више посланика је повређено између осталог и подпредседник Парламента Радуловић и лидер Покрета за промјене Медојевић. Заоштравање ситуације је дошло непосредно након посете генералног секретара НАТО Столтенберга Црној Гори, где се на Цетињу срео са Ђукановићем, и указао на потребу повећавања подршке црногорског становништва очекиваном позиву за улазак у Алијансу који треба да уследи у децембру.
Јавност у Црној Гори је негативно реаговала на полицијско насиље у растеривању мирних демонстрација опозиције, што се могло видети из бројних саопштења различитих организација и покрета, чак и оних који не подржавају политику ДФ и опозиције. Излазак опозиционих посланика из Скупштине озбиљно доводи у питање њен даљи легитимитет рада, посебно што су и посланици СНП који нису директни организатори протеста то подржали, укључујући и два независна посланика.
Протести опозиције су дакле већ дали недвосмислене резултате, јер су озбиљно довели у питање легитимитет читаве Ђукановићеве власти, она се показала као изразито насилна и недемократска.
И поред извесних разлика које имају по питању црногорског идентитета па и односа по питању НАТО, сви учесници протеста не подржавају тежње режима да увуку земљу у Алијансу ван демократски организованог референдума, који би како то из опозиције траже, свакао био одложен, као и читав процес на неодређено време. Такође и спорни предлог закона о верским заједницама који погађа СПЦ не би био, посебно не у тако погубном моделу предложен.
Шта очекивати даље. Чак и да се одржи на власти овај режим је озбиљно дискредитован, а даље потенцијално инсистирање НАТО да се у децембру одобри Црној Гори приступ у Алијансу, и то чак без референдума је озбиљно доведено у питање. Такође и предлог закона о верским заједницама у овој форми.
Сам опстанак режима је и без тога доведен у питање. Незадовољство и протести опозиције ће се свакако наставити, па чак можда и распламсати. У садашњој ситуацији се повећава шанса да се и пар српских странака које нису подржавале протесте, попут Народне странке и Српске листе можда сада прикључе протесту, или макар умање своју дистанцу према њима.
Такође и једина опозициона странка која није напустила Парламент Позитивна Црна Гора, може се обесхрабрити да задржи такво држање, а могуће је и потенцијално неповерење међу две чланице владајуће коалиције, па чак и да се представници мањина постепено дистанцирају од режима. Све то су непосредни добици опозиције које је она већ остварила у досадашње три седмице протеста, укључујући и овај 17 октобар, када је било и више повређених учесника демонстрација. Потенцијални капитал опозиција може повећати следећих дана, јер је одлучна да изврши додатан притисак, на већ дискредидовани Ђукановићев режим, који са друге стране у покушају да недемократским путем уведе земљу у НАТО, има макар делимичну прећутну подршку САД и НАТО.
Међутим, ни НАТО алијанса не би била задовољна, да поред горких пилула које би требало да прогута у случају пријема Црне Горе у алијансу, ван референдума и без очигледно већинске подршке становништва, сада поред вишенедељних протеста парламентарне опозиције и бојкота рада Парламента, добија и шире сукобе са више повређених и један огољени диктаторски, репресивни и недемократски режим који све то реализује, уз подршку Вашингтона и Брисела. То свакако не би била афирмативна категорија за НАТО који после пет година паузе покушава да се прошири увлачењем Црне Горе у своје чланство. Ако дара буде виша од мере, онда би и НАТО могао одустати од тог свога наума, макар до даљег, дакле прихватањем да једино референдум у демократском амбијенту може бити параметар за потенцијално чланство у алијанси и да се због недемократичности поступка покушаја увлачења на мала врата Црне Горе у алијанску на неки начин већ лије крв повређених у протестима опозиције црногорском престоницом. Тако за сада НАТО уместо лаког поентирања увлачењењем једне мале земље у своје чланство након пет година неширења, заправо добија право оптерећење и мору која се није очекивала.
Извор: СРБИН.ИНФО – др Драган Петровић
