Pročitaj mi članak

dr Dragan Petrović: Božić 2020 u Crnoj Gori – vreme je da Milo lopov ode sa vlasti

0

Narod u Crnoj Gori je već nekoliko decenija teško manipulisan od proglobalističkog Đukanovićevog režima. Sistemom kuvane žabe, od „prosrpskog borca i demokrate Đukanovića, reformatora“ narod sporo ali sigurno razaznaje sve manje prikrivenog izdajnika i lopova. Izdajnik i lopov, to su dve ključne reči koje bi mogle da označe ne samo Đukanovića kao političara, već i čitav milogorski režim i ideologiju.

Ради се о једном концепту, који је у својој форми углавном суптилан и прикривен али континуиран и у својим подмуклим циљевима постојан ка промени миленијумског идентитета српског и православног народа у Црној Гори: од намештања референдума за независност, са најблаже речено низом неправилности, преко убацивања земље у НАТО, где се по речима председника владе и перјанице садашњег милогорског режима Марковића „томе противило 80 % становништва Црне Горе“, до најновијег усвајања полицијским методама и притисцима антидемократског и антихришћанског тзв. „Закона о верским заједницама“ упереним искључиво против православља и СПЦ.

Уз сву медијску блокаду и притиске, полициске методе деловања, оваплоћене метафорички у бацању сузавца на десетине хиљада мирних демонстраната октобра 2015, до фарсе од „државног удара из Србије“ за последње парламентарне изборе 2016, „победом“ у промилима председничког кандидата Вујановића против Лекића 2014, фарсе од суђења лидерима опозиције (пре свега оне српске), до хапшења посланика Демократског фротна у парламенту уочи гласања о фамозном Закону о верским заједницама.

Садашње масовно покретање православних верника и читавог народа у одбрану светиња и право на национално и верско изјашњавање, пре можемо посматрати као реакцију накупљеног гнева највећег дела становништва Црне Горе. То становништво је годинама изложено језуитским системом накарадног фалсификовања историје, идентиета, религије, али и суштинских индивидуланих и колективних права у области егзистенције, запошљавања, социјалних и културних елемената.

Српска православна црква се показала као кључна институција, последња у низу оних које су фактички преостале у срамној реализацији подухвата покушаја мењања миленијумског и столећима поткрепљеног идентитета српског народа у Црној Гори.