Прочитај ми чланак

др Драган Петровић: Божић 2020 у Црној Гори – време је да Мило лопов оде са власти

0

Народ у Црној Гори је већ неколико деценија тешко манипулисан од проглобалистичког Ђукановићевог режима. Системом куване жабе, од „просрпског борца и демократе Ђукановића, реформатора“ народ споро али сигурно разазнаје све мање прикривеног издајника и лопова. Издајник и лопов, то су две кључне речи које би могле да означе не само Ђукановића као политичара, већ и читав милогорски режим и идеологију.

Ради се о једном концепту, који је у својој форми углавном суптилан и прикривен али континуиран и у својим подмуклим циљевима постојан ка промени миленијумског идентитета српског и православног народа у Црној Гори: од намештања референдума за независност, са најблаже речено низом неправилности, преко убацивања земље у НАТО, где се по речима председника владе и перјанице садашњег милогорског режима Марковића „томе противило 80 % становништва Црне Горе“, до најновијег усвајања полицијским методама и притисцима антидемократског и антихришћанског тзв. „Закона о верским заједницама“ упереним искључиво против православља и СПЦ.

Уз сву медијску блокаду и притиске, полициске методе деловања, оваплоћене метафорички у бацању сузавца на десетине хиљада мирних демонстраната октобра 2015, до фарсе од „државног удара из Србије“ за последње парламентарне изборе 2016, „победом“ у промилима председничког кандидата Вујановића против Лекића 2014, фарсе од суђења лидерима опозиције (пре свега оне српске), до хапшења посланика Демократског фротна у парламенту уочи гласања о фамозном Закону о верским заједницама.

Садашње масовно покретање православних верника и читавог народа у одбрану светиња и право на национално и верско изјашњавање, пре можемо посматрати као реакцију накупљеног гнева највећег дела становништва Црне Горе. То становништво је годинама изложено језуитским системом накарадног фалсификовања историје, идентиета, религије, али и суштинских индивидуланих и колективних права у области егзистенције, запошљавања, социјалних и културних елемената.

Српска православна црква се показала као кључна институција, последња у низу оних које су фактички преостале у срамној реализацији подухвата покушаја мењања миленијумског и столећима поткрепљеног идентитета српског народа у Црној Гори.