Прочитај ми чланак
Идеји бившег министра да и централна Србија буде регион противе се и власт и ДС. СНС против цртања нових граница, УРС тражи разговоре о Уставу
Водећа партија владајуће коалиције, Српска напредна странка, неће улазити у преговоре са партнерима у власти око мењања Устава, да би се започело са процесом децентрализације и регионализације земље. За напредњаке није спорно да се у будућности са Републике на општине и градове пребаци више надлежности, али неће дозволити ново гомилање бирократије и цртање нових граница.
На линији СНС стоје и остале владајуће партије, осим УРС Млађана Динкића. Тако је предлог некадашњег потпредседника ДС Душана Петровића да се крене у измене Устава како би и централна Србија, попут Војводине и Београда, добила своју извршну власт, скупштину и буџет, са административним центром, практично остао без подршке, чак и у самој странци.
Како сазнајемо у врху демократа, ова странка ће до средине фебруара, како је најавио и лидер ДС Драган Ђилас, ”скројити” политички програм за излазак из кризе, који ће се бавити и питањима децентрализације. Међутим, мале су шансе да ће модел који предлаже Петровић добити већинску подршку страначког руководства.
– Има много различитих виђења децентрализације међу странкама у Србији, па и у самом ДС. Залажем се за функционалну децентрализацију, која не подразумева цртање нових граница, гомилање администрације и трошкова, већ повезивање локалних самоуправа око заједничких пројеката – каже потпредседник ДС Горан Ћирић.
МИНИМУМ ЧЕТИРИ РЕГИОНА
По мишљењу професора и бившег судије Врховног суда Зорана Ивошевића, најпре кључни политички фактори у земљи треба да се одлуче да ли желе да будемо регионална држава или не. У том случају, држава би била састављена од минимум четири региона – Војводина, КиМ, централна и југоисточна Србија:
– Устав допушта формирање нових покрајина, али и укидање постојећих. Ако се оснивају нови региони, Устав би морао да се мења, јер их је потребно побројати и дефинисати њихова овлашћења, надлежности и обавезе – каже нам Ивошевић.
Верољуб Арсић, шеф посланичког клуба напредњака у парламенту, објашњава нам да је за њих неприхватљиво да се крене у промене Устава како би се у Србији практично формирале нове аутономне покрајине, што, иначе, највиши правни акт земље дозвољава:
– Децентрализација треба да иде у правцу да Република у будућности поверава што више надлежности општинама и градовима, али не у областима које стриктно морају бити у рукама државе, као што су судска и законодавна власт, војска, полиција, спољна и монетарна политика.
Исто становиште заступа и Драган Марковић Палма, лидер ЈС:
– Децентрализација мора да буде економска, а не територијална. Ми смо против формирања нових покрајина.
Петар Петковић, посланик ДСС, каже да је ова странка кроз своје програме, попут документа ”Развој 21 општине и града у Србији”, већ дала своје виђење децентрализације, која, по њима, треба да се базира на регионалном развоју, а не стварању нових држава у држави.
Једино се УРС залаже да се што пре крене у промене Устава како би се јасно дефинисало на који начин би се формирали региони, које надлежности би имали, како би се финансирали:
– Инсистираћемо код партнера у власти да се што пре започне са овим процесом, па да видимо ко се за децентрализацију залаже само на папиру, а ко суштински – тврди Владимир Илић, шеф посланика УРС у Скупштини.
(Новости)
