На састанку у Бриселу је договорено оснивање заједничке техничке радне групе која ће израдити студију оправданости за ауто-пут Ниш–Приштина, каже Маја Коцијанчић, портпарол Кетрин Ештон

По повратку из Брисела више као „добар виц” премијер Ивица Дачић препричавао је идеју о изградњи ауто-пута Ниш–Приштина. Како је и сам признао, у једној телевизијској емисији забавног типа, да би при првом сусрету откравио атмосферу Дачић је то предложио, а Хашим Тачи прихватио и додао да бисмо то могли да урадимо парама Европске уније. Кетрин Ештон, висока представница Европске уније, реаговала је на то следећим речима: „Видим ја да сте се вас двојица удружили против мене.”

После неколико дана ово више није била само анегдота. Премијер је озбиљним тоном саопштио да је изградња ауто-пута Ниш–Приштина део званичног договора. То нам је јуче и потврђено у Европској унији.

„На састанку је договорено оснивање заједничке техничке радне групе која ће израдити студију оправданости за ауто-пут Ниш–Приштина. Пре тога је тешко нешто рећи о финансирању саме изградње”, рекла је Маја Коцијанчић, портпарол високе представнице ЕУ.

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, сматра да је ово добар предлог. Он каже да је седамдесетих година прошлог века постојала идеја о повезивању Београда и Бара преко Косова, јер се желела интеграција становништва из јужне покрајине.

– За Србију је тај ауто-пут тренутно важан због инфраструктурног повезивања са Косовом. И за нас је то добро јер се Албанци више не могу толико затварати. Такође, биле би нам доступније енклаве у којима живи више од половине Срба – каже Бушатлија.

– Пошто би тај ауто-пут био крак Коридора 10 он би имао статус међународног. Самим тим био би под надзором тако да би безбедност људи и њихове имовине сигурно била подигнута на виши ниво – додаје Бушатлија.

Наш саговорник каже да је тешко проценити колико би ауто-пут коштао јер се не зна траса. Не би требало да буде скуп будући да би пролазио кроз равничарски терен који је релативно лак за изградњу. Са Коридором 10 би се спојио негде код Врања или Бујановца, тако да би кроз Србију пролазио пет до шест километара и педесетак километара кроз Косово.

– Пошто би имао статус међународног Европска унија би могла да га финансира и тиме би показала гест добре воље ка помирењу – тврди Бушатлија.

Упитан колико је он исплатив са економског аспекта он каже да на Косову живи два милиона људи и да је проток робе велики па нема бојазни да неће имати ко да га користи.

– Не морамо ми да признамо једини друге, али проток робе између Србије и Косова је неминован. Овај ауто-пут исплативији је од ауто-пута Београд – Јужни Јадран преко Црне Горе. Не верујем да ће Црна Гора икада изградити ауто-пут према Србији јер је градња кроз Морачу прескупа и њима се не исплати ни са становишта протока саобраћаја. Тако да нам ауто-пут Београд–Приштина преостаје као једина веза са Јадраном будући да се од Приштине већ гради ауто-пут ка Тирани – каже Бушатлија.

Ауто-пут Ниш–Приштина би се наслањао на Јонску магистралу, која иде од Трста до Атине и представља најкраћу веза средње Европе и Грчке. Велики део те магистрале је завршен. Албанци завршавају свој део и остаје да се изгради кроз Босну и Црну Гору.

Градњом ауто-пута до Приштине било би настављено ширење саобраћајне мреже која повезује Албанију са Косовом, каже Горан Родић секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије.

– То је свакако ауто-пут од великог значаја за транспорт и привреду, а и становништво би имало користи – истакао је Родић додајући да би у том случају за Србију било много повољније да користи албанске луке Валону и Драч, него луке у Бару и Солуну.

Америчка компанија „Бехтел” је раније већ пробила два тунела кроз Проклетије како би се те луке повезале са Косовом и на том делу је, према његовим речима, у изградњу тунела, вијадукта, петљи… до сада уложено више од милијарду евра.

Међутим, Милан Ковачевић, консултант за инвестиције и некадашњи професор Саобраћајног факултета сматра да је најава изградње ауто-пута Ниш–Приштина више изјава у политичке сврхе.

– Било би нормално да наше ресурсе усмеримо тамо где су најпотребнији. Приоритет нам је Коридор 10. Њега морамо завршити што пре да нам се не би осипао број возила у транзиту због прелаза на алтернативне правце. Тек после тога на ред може да дође Коридор 11. И то је оно што ми тренутно можемо да градимо – каже Ковачевић и додаје да ауто-пут Ниш–Приштина долази у обзир ако би нам га Европска унија поклонила.

Такође и економиста Горан Николић, сматра да је тема ауто-пута на разговору у Бриселу више уведена да би се опустила атмосфера.

Ако се узме у обзир чињеница да Коридором 10 према Македонији дневно прође 4.000 аутомобила јасно је да ауто-пут према Приштини економски није исплатив. Просто такав потез био би нерационалан, јер протока робе и путника готово да нема. Албанци са Косова најчешће путују авионом и тај ауто-пут би мижда у већој мери користили гастарбајтери. Када буде готова јадранска магистрала сва роба на Косово стизаће тим путем – објашњава Николић.

Он каже да не би било добро да ауто-пут Ниш–Приштина доживи судбину пруге Подгорица–Скадар, изграђене непосредно после пруге Београд–Бар. Њом је саобраћао тек покоји воз и испоставила се као потпуни пословни промашај – каже Николић.

 

(Политика)

Ознаке: ауто-пут Ниш-Приштина, договор, Ивица Дачић, изградња ауто-пута, Хашим Тачи