Прочитај ми чланак
Политичари и грађани Србије требало би да осмотре нове реалности, које се појављују пред нашим очима.
Избори за Европски парламент, који су карактеристични из више аспеката, представљају завршетак бучног изборног пролећа – које је почело са Србијом. А, ако овоме додамо и бирачко дејство у Украјини, мозаик гласања ће бити још колоритнији и умногоме парадоксалан, али ипак у стању да одреди главне правце европске политике неколико година унапред. И управо би политичари и грађани Србије требало у првом реду да осмотре нове реалности, које се појављују пред нашим очима.
Главни победник парламентарних избора у ЕУ постао је један субјект светске политике, а то је „колективни евроскептик”. Наметљива тежња одређених кругова у ЕУ да по сваку цену одвоје Украјину од Русије пред нашим очима подрива ионако крхке темеље општеевропске економске и политичке стабилности. Та околност постала је један од главних фактора успеха националистичких и изолационистичких снага на изборима за Европски парламент. Међутим, управо органи власти ЕУ формирани на резултату ових избора мораће непосредно да се суоче са „тривијалношћу” украјинске кризе, коју су створили њихови претходници.
Убедљив успех милијардера Петра Порошенка у првом изборном кругу у Украјини, скупа са значајним јачањем у европском парламенту крајње десничарских и евроскептичких снага, креира нови распоред како у самој ЕУ тако и по линији односа Брисела, Кијева и Москве. Ако је на украјинској политичкој сцени дошло до одређене консолидације, и то не толико око политичара колико око представника успешних пословних кругова – то ће у новом сазиву Европског парламента доћи до јачања унутрашње конфронтације. Ова околност објективно слаби ефикасност политике Брисела, па тако и по питању Украјине.
УЛОГА ЗЛАТНЕ АКЦИЈЕ
„Европска политика се од данашњег дана променила”, сугерише Дору Франтеску, политички директор посматрачке мисије Vote Watch Europe у Бриселу. [1] Сличну изјаву дао је рано ујутро у понедељак 16. маја и одлазећи председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо: „За нас је наступио тренутак да седнемо сви заједно како би одредили куда даље треба да крене ЕУ. Они који прибегавају протестном гласању или уопште нису гласали треба да добију одговор у виду политичких мера ради економског раста, стварања нових радних места посредством истински демократских дебата”.
Барозо је позвао европске лидере различитих нивоа да узму у обзир резултате избора за Европски парламент и да се ти резултати „одразе” и у њиховој делатности. [2] А већ је и премијер Француске Мануел Валс резултате евроизбора, посебно француског Националног фронта, отворено назвао “политичким земљотресом”. [3]
У чему се састоји главна опасност новог распореда снага у Европском парламенту за бирократију из Брисела и саму Европску комисију? Упркос чињеници да су традиционалисти, заједно са конзервативцима и социјалдемократама, добили укупно 70 одсто гласова, улога такозване „златне акције” може утицати на евроскептике и крајње десничаре. Међу њима је француски Национални фронт Мари Ле Пен остварио успех без преседана (прелиминарно добила 25 одсто) и Партија за независности Најџела Фараџа из Велике Британије (око 28 одсто). Обе партије су први пут у историји претекле све традиционалне националне партије. Међутим, списак земаља где су евроскептици озбиљно стеснили „традиционалисте”, не ограничава се на Француску и Велику Британију. У Немачкој је Алтернатива за Немачку добила седам одсто гласова, више него што је освојила на парламентарним изборима 2013. године. У Италији су евроскептици из Покрета пет звездица заузели друго место са 22 одсто гласова. Националистичка аустријска Слободарска партија освојила је треће место са 19,5 одсто, дупло увећавши представништво у Европском парламенту. А у Грчкој је лева радикална коалиција Сириза заузела прво место са 26 одсто гласова, претекавши и Нову демократију и социјалисте из Пасока. Ако томе додамо и девет одсто гласова за крајње десну партију Златна зора – испада да је више од трећине грчких бирача отказало поверење традиционалном партијско-блоковском систему. [4]
Треба имати у виду да је завршетак избора за Европски парламент само први корак на путу обнове органа ЕУ. Предстоји жестока борба за једно од кључних места извршне власти – за место председника Европске комисије, које је од 2004. године у два мандата вршио Португалац Барозо. Промењени распоред снага у Европском парламенту омогућиће и Европској народној партији и социјалистима да једни другима блокирају кандидатуру, што објективно слаби позицију два главна претендента – бившег премијера Луксембурга, екс председника Еврогрупе, народњака Жан-Клода Јункера и председника садашњег Европарламента социјалдемократе Мартина Шулца.
ШАНСА ЗА НЕМАЧКУ
Судећи према доступним информацијама, могли би рећи да овај ћорсокак пре свега одговара Немачкој. Уколико кандидатуре Јункера и Шулца буду блокиране – биће потребан трећи кандидат. То треће лице може бити креатура Берлина, који тежи да под своју контролу преузме Еврокомисију као кључни орган извршне власти, која је између осталог надлежна и за финансијкса питања. Није тајна да кључна линија супротстављености у данашњој ЕУ пролази линијом између Берлина и Европске централне банке. Немачки талац на челу Европске комисије омогућио би властима и пословним круговима у Немачкој да радикално промене однос снага у своју корист.
Поред тога важно је истаћи да избори за Европски парламент традиционално представљају мерило расположења унутар ове или оне земље. И, уколико за Национални фронт гласа четвртина гласача на наредним општим изборима у Француској, а за Партију независности Велике Британије гласа трећина учесника на изборима за британски парламент – то ће за теорију и праксу евроинтеграција имати још драматичније последице. „Шта ће урадити британски премијер Камерон ако Фараџ добије сваки трећи глас? Он ће тада морати да промени своју политику”, констатује Герт Вилдерс, лидер Холанске партије слободе.
Да ли ЕУ захваћена оваквим расположењима може решити важне проблеме као што су стабилизација прилика у Украјини, опоравак партнерства са Русијом и изградња кохеретне политике на Балкану? Веома тешко. У сваком случају, анкета рејтинг агенције Fitch је показала да 80 одсто водећих светских стручњака сматра да ће ситуација у Украјини остати високоризична за европско тржиште током следећих 12 месеци. [5] Тако да су главне евробитке тек пред нама.
(Стандард)
