Потпредседник владе и лидер СДПС Расим Љајић не верује да је „он био разлог избацивања“ Динкића из владе, уверен је да ће законске предлоге подржавати и више од 128 посланика и поручује да би било политички коректно да сви коалициони партнери учествују у измени Закона о министарствима чиме би се уважио нови однос снага након изласка УРС из владе.

„Наравно, не очекујемо битно другачију расподелу у министарствима, јер ће две кључне странке владајуће коалиције вероватно поделити ресоре који су до сада припадали УРС, али сасвим сигурно да би било, пре свега, политички коректно да се уважи нови однос снага који имамо и у влади и у парламенту и да, ако ништа друго, сви коалициони партнери учествују у измени Закона о министарствима, посебно имајући у виду надлежности појединих министарстава“, рекао је Љајић у интервјуу Танјугу

Љајић, чији је део министарства тражио Динкић пре него што су СПС и СНС одлучили да наставе без УРС, понавља да би, у случају да је тај захтев прихваћен „без икакве љутње“, напустио владу јер не жели да учествује у „политичкој трговини и намиривању коалиционих партнера“ нити да буде колатерална штета.

„И то зашто – зато што не правим проблеме, не учествујем ни у каквој врсти трговине, не вршим притисак на било кога… Зато што радим највише што могу и најбоље што знам. Нема то никакве везе са поделом плена, већ са јасним принципима којих треба да се држимо, па и договорима.“

Он је још казао да СДПС није била генерално против Динкићевог захтева, већ против тога да „им неко узима део ресора без икаквог објашњења, да би се намирили други коалициони партнери“.

„Нити смо тражили од другога нешто, али имамо право да штитимо своје, посебно што није изложена апсолутно никаква аргументација зашто би се то десило“, казао је он.

Коначно, Љајић не верује да је управо захтев за преузимање његовог ресора био један од разлога да премијер Ивица Дачић одлучи да избаци УРС из владе, јер би то било сувише наивно тумачење, а и, како наводи, Динкић му је рекао да је то била првобитна понуда од које је затим одустао.

„Стиче утисак да се исувише бавимо сами собом“
Љајић је поручио и да је сада најважније да се што пре стави тачка на причу о реконструкцији, која „довољно дуго траје“, па се стиче утисак да се, у условима велике економске кризе која погађа Србију, „исувише бавимо сами собом“.

Тврди да реконструкција неће бити козметичка, јер пола владе одлази и долазе нови људи, али о новим именима у влади не говори.

Истиче, међутим, да је добро што је речено да ће седница парламента на тему реконструкције бити одржана 26. августа.

„У тој недељи треба да имамо завршену и затворену у потпуности ову причу, што подразумева не само доношење Закона о министарствима, већ и избор нових чланова владе и добро је што је речено да ће бити 26. августа“, рекао је Љајић одговарајући на питање да ли је могуће да и тај рок буде пробијен.

Упитан колико је реално да у владу уђу и неке мање странке, попут СПО или СВМ, Љајић наводи да, колико зна, разговора на ту тему није било и да ће, уколико их буде, те разговоре водити СНС и СПС.

„Заиста не знам какав ће на крају исход бити и да ли постоји интерес тих странака да буду у влади, али сам сигуран да ће влада имати стабилну већину у парламенту, упркос томе што смо сада на 128 посланика. Сигуран сам да ће од случаја до случај, закона до закона, предлоге владајуће коалиције подржавати много више него тих 128 посланика“, указује Љајић.

Био би луксуз да после реконструкције дође до избора
Упитан колико је времена купљено реконструкцијом владе и да ли мисли да ће ускоро бити ванредних избора, Љајић је рекао да би био луксуз да после реконструкције дође до избора.

„Заправо смо имали дилему – реконструкција или избори. Она је постојала и у јавности и код политичких странака. Међутим, посто су се кључне странке определиле за реконструкцију, сада не треба размишљати и губити време на неке предизборне кампање. Сада заиста треба да засучемо рукаве и покусамо да учинимо све што можемо да побољшамо економску ситуацију у земљи“, поручио је Љајић.

Указујући још једном да је неопходно што пре ставити тачку на процес реконструкције, Љајић истиче да су пред владом велики изазови и да је неопходно да се дефинишу три основна циља – економија и привреда, запошљавање људи и побољшање привредне активности, спровођење суштинских реформи и у складу с тим отпочињање преговора о чланству у ЕУ.

„Те преговоре морамо да учинимо што ефикаснијим и бржим да би на тај начин почела и суштинска промена укупног система у Србији“, навео је Љајић истичући да ће уз друге циљеве, попут борбе против корупције и криминала и заштите најугроженијих, ова три циља доминирати у раду будуће владе.

У суштини, Србија не преговара са ЕУ
Кад је реч о главном преговарачу са ЕУ, Љајић сматра да није значајнија штета направљена тиме што он још није одређен, те да је важније од тога да тај преговарач преживи ову и сваку другу владу, односно да то не буде друга личност након сваких избора.

Објашњава и да, у суштини, Србија не преговара са ЕУ, већ треба да усагласи и прилагоди наш систем са правним тековинама и системима Уније.

„Ми можемо да преговарамо око неких рокова за постизање и остваривање онога што стоји у преговарачком оквиру или процесу… Дакле, нема преговора, ми морамо наш систем да прилагодимо систему ЕУ и у томе је сва вештина“, указао је Љајић.

Упитан да ли постоји могућност да међувладина конференција не буде одржана најкасније до краја јануара, како је то најављивано, Љајић каже да такав сценарио нико нити прижељкује, нити сматра да је реалан.

„Чинимо све да у јануару имамо почетак преговора са ЕУ. Кад кажем све, мислим пре свега на имплементацију бриселског споразума, јер је то у нашем интересу и зато што Срби на КиМ на тај начин добијају врло јасне међународне инструменте, механизме и гаранције за заштиту својих права и за легитимну борбу за унапређење тих права“, истакао је Љајић.

Он очекује да ће Београд и Приштина до 8. августа постићи решење за телекомуникације, јер, додаје, суштински смо се мање-више све договорили, а неспоразум је настао у тој једној речи, због чега је уверен да ће текст споразума бити договорен до тада.

Позивни број за Косово је, како каже, начелно договорен, две стране имају оквирни споразум који, објашњава, треба да произведе акциони план са роковима, динамиком, носиоцима тих активности и како би цела ствар требало да изгледа.

„Са Црном Гором, на пример, нисмо имали никаквих проблема након мирног разлаза, па је тај транзициони период око преноса броја трајао више од две године“, подсетио је Љајић.