Pročitaj mi članak
Каква је то влада и председник Србије које подржавају НВО организације финансиране са Запада, другосрбијански пионири попут Весне Пешић и Ненада Прокића, а Хилари Клинтон упућује писмо захвалности?
Управо су ови недавни изливи љубави антисрпске коалиције и газдарице из Вашингтона према политичком руководству у Београду, најбоље дали одговор на ово питање. Јер, „омражене четничке хорде и Милошевићеви пулени“ сада су постали подобни и пожељни – прави најевропљани!
Додуше, траже и даље поједине НВО да се Томислав Николић и Ивица Дачић „окају за грехе“ из деведесетих, али и овако су добри, умивени од „националистичког примитивизма“ и бриселски упеглани.
Није се НВО љубав према актуелном председнику и премијеру родила преко ноћи, већ су Хелсиншки одбор, Жене у црном и остатак компаније једноставно добиле нову агенду понашања из Брисела и Вашингтона, а она јасно гласи – свако ко је спреман да призна Косово и настави слабљење Србије је демократа, напредан, пожељан и зато га треба хвалити и подржати. Речено – испуњено.
Каже Наташа Кандић да Дачићу мора да се пружи подршка у преговорима око добросуседских односа Србије и Косова. Весна Пешић премијера назива српским Де Голом. Не смета јој ни Ивицино дружење са људима из Шарићевог клана. Чак сваког ко се усуди да премијера повеже за мафијом називава криминалцем!
Нема сумње да је актуелно руководство задужило Запад својом попустљивом политиком око Космета и да зато никог не би требало да чуде хвалоспеви НВО картела. Ипак, оно што Дачић, Вучић и Николић не схватају је, да на дуже стазе Запад, није болећив ни према коме и да неће ни трепнути у моменту када буду одлучили да их пусте низ воду.
Исто тако, сва подршка другосрбијанске екипе напредњацима и социјалистима ће се обити о главу већ на следећим (превременим) изборима.
Јер, ако ће им референца за учињено бити похвале Наташе Кандић, Весне Пешић и Жена у црном, неће моћи да се надају добрим резултатима.
Ивица Дачић и СПС су већ прежаљени, док ће СНС по свему судећи преотети ПУПС и Јединствену Србију и уз „народњачку“ коалицију поново покушати да преваре српски народ.
Остаје само да се види да ли ће се на захтев здружених НВО снага председник Томислав Николић одрећи титуле четничког војводе, која му је 1993. године додељена на Романији. Било би поштеније према бирачима да Николић отвори све карте и да се после Војислава Шешеља се одрекне и ове титуле. Друга опција је да попут Вука Драшковића буде четник на папиру, а најевропљанин у пракси.
Алексеј Димитријевић
