Прочитај ми чланакУ Хали "Ранко Жеравица", некадашној Хали спортова, готово сви "гробари" у четвртак су поново, као некада, у један глас скандирали "Вучићу, педеру!". То је изазвало хистерију председника Србије која је отишла толико далеко да је забезекнуту Гоцу Узелац са ТВ Пинк натерао да "псује" на конференцији за новинаре цитирајући скандирање навијача.
Шта је заправо позадина? Као некадашњи набеђени навијач и хулиган у покушају, Вучић је као један од својих приоритета у преузимању свих полуга ауторитарне власти одредио да се на стадионима не сме чути никакво скандирање против власти. Имајући у виду дешавања са стадиона деведесетих па и након тога, која су на неки начин била наговештаји прво ратова а касније општег отпора режимима, Вучић је био спреман да све на свету да, за политичку тишину на трибинама. Све је некако почело 2014. године током фудбалске утакмице Србије и Албаније, која је прекинута због инцидента са дроном, када је пред камере Радио телевизије Србије уживо истрчао навијач Игор Микић и продрао се усред тв преноса уживо: „Вучичу, педеру!“- Вучич је толико побеснео да је поменути чак и притворен, али је оптужба касније, наравно, одбачена.
Али то је за Вучића био аларм, и знак да хитно крене у акцију политичког утишавања стадиона и спортских хала.
Режим је кренуо у свеобухватну операцију међу навијачима у којој су једне поткупљивали, друге застрашивали, трећима давали уносне послове а непослушни међу њима нису добро прошли – али о томе другом приликом, јер тема овог текста је само скандирање навијача којег се Вучић толико плаши.
Са Звездиним навијачима, све му је пошло за руком релативно лако попут Милошевићу који је преко Жељка Ражнатовића Аркана дуго држао „делије“ у политичкој анестизији 90-их. Са „гробарима“ је то по њега испало много, много компликованије. Југ није могао да умири, скандирања против њега била су све чешћа и све гласнија, али ствари није успео да стави под контролу иако се тиме бавио готово комплетан државни врх, укључујући и министре у Влади. На крају, нађено је решење, али решење које је касније, испоставило се, Вучића скупо коштало и тек ће да га кошта.
Као државни пројекат, на гробарски југ инсталиран је на силу Веља Невоља и његова екипа а овај процес пратила су убиства, отмице и бекства у иностраство представника непослушног, супротног табора. Југ је утихнуо, нико више није смео да зуцне против Вучића, али последица је била настанак, тек данас, озлоглашеног и похапшеног клана Веља Невоље. За неколико месеци, под заштитом државе, да се на југу не би скандирало против Вучића, ова екипа презела је велики део криминалмих послова, укључујући трговину дроге и грађевинске послове који су праћени изнудама, отмицама и убиствима.
У ове послове временом се упетљавао велики део политичког естаблишмента, али како то обично бива, пакт са ђаволом скупо кошта. Како су године пролазиле, полако се губила граница власти и мафије. Никоме више није било јасно да ли мафија држава, или је држава мафија. Из разноразних разлога, који ће бити предмет неког другог текста и будућих поступака, Вучић је био принуђен да ухапси Вељу Невољу (Беливука) и његову банду. То је пореметило гомилу односа у инволвираним политчким структурама и на београдском асфалту, али су попустиле и државне стеге на Партизановом југу.
И поново се у четвртак заорило: „Вучићу, педеру“! Видећемо који ће потез сада Вучић да повуче. Или ће наћи неког новог Вељу Невољу, или ће се скандирање које га излуђује – наставити.
Трећа опција не постоји.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 4, 2021
