Го­то­во не­за­па­же­но у ов­да­шњим ме­ди­ји­ма је у про­ле­ће 2013. го­ди­не про­шла вест да је пред­сед­ник То­ми­слав Ни­ко­лић уру­чио Ор­ден срп­ске за­ста­ве дру­гог сте­пе­на Му­ха­ме­ду Да­хла­ну. Лич­ни са­вет­ник пре­сто­ло­на­след­ни­ка Абу Да­би­ја и за­ме­ник вр­хов­ног ко­ман­дан­та ору­жа­них сна­га Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та ше­и­ка Му­ба­ра­ка Ал На­хја­на од­ли­ко­ва­ње је до­био за учвр­шћи­ва­ње ми­ро­љу­би­ве са­рад­ње и при­ја­тељ­ских од­но­са две зе­мље.

Су­де­ћи по ука­зу пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке, Да­хлан је очи­глед­но по­мо­гао у ус­по­ста­вља­њу са­рад­ње од ко­је се оче­ку­је зна­тан до­при­нос ра­ста срп­ске еко­но­ми­је. Ми­сте­ри­ја о то­ме ка­ко је до­шло до са­рад­ње срп­ске вла­де с бо­га­тим ше­и­ци­ма тра­је од пр­ве на­ја­ве ин­ве­сти­ци­ја 2012. го­ди­не. Са­да­шњи пре­ми­јер, а та­да­шњи пр­ви пот­пред­сед­ник вла­де Алек­сан­дар Ву­чић при­чао је да је за­до­био сим­па­ти­је ше­и­ка Му­ха­ме­да бин За­је­да, пре­сто­ло­на­след­ни­ка Абу Да­би­ја, та­ко што му, за раз­ли­ку од свих дру­гих, ни­је ни­шта тра­жио. Ву­чић је ка­сни­је у јед­ном јав­ном обра­ћа­њу за­хва­лио пре­ми­је­ру Цр­не Го­ре Ми­лу Ђу­ка­но­ви­ћу „на ле­пим ре­чи­ма о Ср­би­ји у Ује­ди­ње­ним Арап­ским Еми­ра­ти­ма” , ди­рект­но га озна­чив­ши као јед­ног од глав­них по­сред­ни­ка у об­но­вље­ној са­рад­њи. Да­хла­на, ко­га је Ни­ко­лић од­ли­ко­вао, ни­ко од упу­ће­них у де­та­ље по­сло­ва ни­кад ни­је ни спо­ме­нуо, чак ни у не­зва­нич­ним раз­го­во­ри­ма.

О Да­хла­ну су мно­ги у Бе­о­гра­ду по­че­ли да се рас­пи­ту­ју тек на­кон што је пор­тал „Mid­dle East Eye” , ко­ји на ен­гле­ском об­ја­вљу­је ве­сти у ве­зи с Бли­ским ис­то­ком, про­шле не­де­ље озна­чио упра­во ње­га као кључ­ног по­сред­ни­ка. Пор­тал је об­ја­вио да је Да­хлан чо­век ко­ји је за­слу­жан за по­бољ­ша­ње за­хлад­не­лих од­но­са из­ме­ђу две др­жа­ве, на­кон што су Еми­ра­ти 2008. го­ди­не при­зна­ли Ко­со­во.

Тек по­сле то­га при­ме­ти­ли смо да Да­хлан ни­је био „чо­век из сен­ке” , већ да се мо­же ви­де­ти на ско­ро свим фо­то­гра­фи­ја­ма ше­и­ко­вих по­се­та Бе­о­гра­ду. На њи­ма се углав­ном на­ла­зи иза ше­и­ка Му­ха­ме­да. Та­ко је, на при­мер, усли­кан при­ли­ком ше­и­ко­ве по­се­те ста­ди­о­ну Цр­ве­не зве­зде, за­тим и на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре у Вла­ди Ср­би­је. У ка­квој је то ве­зи Да­хлан са Ђу­ка­но­ви­ћем и ко је у ства­ри чо­век ко­ји је збли­жио Ср­би­ју и Еми­ра­те, „По­ли­ти­ка” је по­ку­ша­ла да от­кри­је.

Ро­ђен је 1961. го­ди­не у из­бе­глич­кој по­ро­ди­ци из Ха­ма­ме. По­ли­ти­ком је по­чео да се ба­ви као ти­неј­џер, па је у 20. го­ди­ни по­ма­гао у осни­ва­њу бор­бе­ног по­кре­та Фа­тах у Га­зи.

Од та­да је, чи­ни се, је­ди­но про­ме­на у ње­го­вом жи­во­ту кон­стант­на. Имао је во­де­ћу уло­гу у по­кре­ту, па је од 1981. до 1986. био хап­шен чак 11 пу­та. Био је ме­ђу пр­вим Па­ле­стин­ци­ма ко­ји је уче­ство­вао у устан­ку про­тив Изра­е­ла. Због то­га је, ка­ко пи­ше у јед­ној од де­пе­ша ко­је је об­ја­вио „Ви­ки­ликс”, 1988. прог­нан у Ту­нис. По по­врат­ку во­дио је Ор­га­ни­за­ци­ју за без­бед­ност у по­ја­су Га­зе све до 2002. ка­да је под­нео остав­ку. Био је са­вет­ник за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Ја­се­ра Ара­фа­та до 2002. ка­да су се због не­сла­га­ња раз­и­шли. Име­но­ван је за па­ле­стин­ског ми­ни­стра од­бра­не 2003, а за ми­ни­стра ци­вил­них по­сло­ва иза­бран је 2005. го­ди­не. Ову би­о­гра­фи­ју је Да­хлан сам до­ста­вио аме­рич­ким ди­пло­ма­та­ма, а мо­же се ви­де­ти на „Ви­ки­лик­су”.

Ме­ђу арап­ским све­том по­знат је и по то­ме што је ор­га­ни­зо­вао нај­ве­ћи ми­тинг при­ста­ли­ца Фа­та­ха 2007. го­ди­не, али је ка­сни­је био пред­став­ник у пре­го­во­ри­ма ко­ји су ре­зул­ти­ра­ли спо­ра­зу­мом са Ха­ма­сом, где су се обе стра­не до­го­во­ри­ле да за­у­ста­ве вој­не су­ко­бе и фор­ми­ра­ју вла­ду на­ци­о­нал­ног је­дин­ства.

У мар­ту 2007. Мах­муд Абас име­но­вао га је за во­ђу Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност ка­ко би над­гле­дао све сна­ге без­бед­но­сти на па­ле­стин­ској те­ри­то­ри­ји.

Ме­ђу­тим, уз аме­рич­ку по­моћ, Да­хлан је ор­га­ни­зо­вао па­ра­вој­не је­ди­ни­це од не­ко­ли­ко хи­ља­да бо­ра­ца и ло­би­рао у Изра­е­лу да Фа­та­хо­ве сна­ге до­би­ју ве­ли­ку ко­ли­чи­ну оруж­ја и му­ни­ци­је за бор­бу про­тив Ха­ма­са. Ме­ђу­тим, иза­бра­на вла­да Ха­ма­са пред­у­хи­три­ла је овај по­тез из­вр­шив­ши кон­тра­у­дар. То је ре­зул­ти­ра­ло остав­ком на ме­сту са­вет­ни­ка за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност. А док је Да­хлан био од­су­тан, то­ком бор­би ко­је су усле­ди­ле, ње­го­ву ку­ћу је сру­шио Ха­мас, а ње­го­ве сна­ге су прог­на­не из Га­зе.

Ра­до ви­ђен са­го­вор­ник аме­рич­ких ди­пло­ма­та

А где је Да­хлан на­шао уто­чи­ште от­кри­ва јед­на де­пе­ша на „Ви­ки­лик­су”. Остав­ку на ме­сту во­ђе Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Да­хлан је по­слао из Цр­не Го­ре и то из Ин­сти­ту­та за фи­зи­кал­ну ме­ди­ци­ну, ре­ха­би­ли­та­ци­ју и ре­у­ма­то­ло­ги­ју „Др Си­мо Ми­ло­ше­вић”. У ок­то­бру исте го­ди­не Бу­шо­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја вр­ши­ла је при­ти­сак на Мах­му­да Аба­са да Да­хла­на име­ну­је као свог за­ме­ни­ка.

Да га је Аме­ри­ка фа­во­ри­зо­ва­ла – та­ко­ђе по­сто­је до­ка­зи на „Ви­ки­лик­су”. Ка­ко пи­ше у де­пе­ша­ма, аме­рич­ки зва­нич­ни­ци ни­су за­бри­ну­ти због чи­ње­ни­це да Мах­муд Абас не­ће до­би­ти из­бо­ре и да би на тој по­зи­ци­ји ви­ше во­ле­ли да ви­де па­ле­стин­ског пре­ми­је­ра Са­ла­ма Фа­је­да или во­ђу Фа­та­ха Му­ха­ме­да Да­хла­на. У ав­гу­сту 2009. иза­бран је у Цен­трал­ни ко­ми­тет Фа­та­ха. У ју­ну 2011. ода­тле је из­ба­чен на ин­си­сти­ра­ње пред­сед­ни­ка Мах­му­да Аба­са, ко­ји га је сум­њи­чио за уби­ство па­ле­стин­ског ли­де­ра Ја­се­ра Ара­фа­та. Уто­чи­ште је по­тра­жио у УАЕ.

Да­хлан је био ра­до ви­ђен са­го­вор­ник аме­рич­ких ди­пло­ма­та што се ви­ди из де­пе­ша ко­је је об­ја­вио „Ви­ки­ликс”. Ње­го­во ми­шље­ње ди­пло­ма­те су сма­тра­ле ре­ле­вант­ним и у ви­ше од 50 де­пе­ша по­сла­тих зва­нич­ном Ва­шинг­то­ну спо­ми­ње се име Му­ха­ме­да Да­хла­на. Је­дан аме­рич­ки зва­нич­ник та­ко га опи­су­је као „чо­ве­ка до­вољ­но па­мет­ног да раз­у­ме да је тим­ска игра бо­ља од со­ли­ра­ња”.

Та­ко је, на при­мер, кон­сул­то­ван у ми­ров­ним пре­го­во­ри­ма из­ме­ђу Изра­е­ла и Па­ле­сти­не, ка­да је ре­као да Бен­ја­мин Не­та­ни­ја­ху, изра­ел­ски пре­ми­јер, из­бе­га­ва ми­ров­не пре­го­во­ре. О то­ме да аме­рич­ки зва­нич­ни­ци сто­је иза ње­га пи­сао је 2011 днев­ни лист „Ел Ре­са­лах”, на­кло­њен Ха­ма­су.

„Ви­ки­ликс” је об­ја­вио и да се 2010. у Шпа­ни­ји са­стао са Га­да­фи­је­вим си­ном Са­и­фом. У аме­рич­ким де­пе­ша­ма оста­ло је за­бе­ле­же­но све­до­че­ње ше­фа ка­би­не­та мла­ђег Га­да­фи­ја, ко­ји је Да­хла­на опи­сао као „мно­го од­го­вор­ни­јег од па­ле­стин­ског пред­сед­ни­ка Мах­му­да Аба­са, за ко­га је ре­као да је сла­ба фи­гу­ра без ауто­ри­те­та” .

За­ни­мљи­во је да га имам ше­ик Му­ха­мед Ал Ка­та­ни у јед­ној од де­пе­ша оп­ту­жу­је да га је, као чла­на Фа­та­ха, об­у­ча­ва­ла ЦИА. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ЦИА је про­грам по­мо­ћи без­бед­но­сти раз­ви­ја­ла под окри­љем Џор­џа Те­не­та, Ја­се­ра Ара­фа­та и Му­ха­ме­да Да­хла­на. По­грд­ним то­ном он чла­но­ве Фа­та­ха опи­су­је као аген­те про­во­ка­то­ре, ла­ке­је, не­при­ја­те­ље па­ле­стин­ске др­жа­ве и му­сли­ма­на.

Др­жа­вља­нин Цр­не Го­ре

Су­де­ћи пре­ма зва­нич­ним ре­ги­стри­ма, Да­хлан не­ма ни­ка­кве по­сло­ве у Ср­би­ји, али је за­то вр­ло ак­ти­ван у Цр­ној Го­ри чи­ји је др­жа­вља­нин по­стао 2012. го­ди­не. Ка­ко ка­жу на­ши из­во­ри, он је не­дав­но ви­ђен у при­ја­тељ­ском раз­го­во­ру с пре­ми­је­ром Цр­не Го­ре на јед­ној јах­ти у елит­ном на­се­љу Пор­то Мон­те­не­гро у Тив­ту.

Уви­дом у Цен­трал­ни ре­ги­стар при­вред­них су­бје­ка­та, ви­ди се да је он осни­вач нај­ма­ње два пред­у­зе­ћа у Цр­ној Го­ри. „Ле­вант ин­тер­не­ше­нел ин­кор­по­реј­шен” као дру­штво са огра­ни­че­ном од­го­вор­но­шћу за кон­сал­тинг и ме­наџ­мент по­сло­ве ре­ги­стро­ва­но је у ав­гу­сту 2009. го­ди­не. На ис­тој адре­си у по­слов­ном де­лу Под­го­ри­це у Ули­ци Џор­џа Ва­шинг­то­на ре­ги­стро­ва­на је фир­ма „Ма­на­рах хол­динг” као дру­штво са огра­ни­че­ном од­го­вор­но­шћу за по­сло­ве са не­крет­ни­на­ма, где је Да­хлан је­дан од осни­ва­ча. О по­сло­ва­њу ових ком­па­ни­ја не­ма јав­но до­ступ­них по­да­та­ка, а у Цен­трал­ном ре­ги­стру при­вред­них су­бје­ка­та Цр­не Го­ре не по­сто­ји ни­је­дан фи­нан­сиј­ски из­ве­штај за свих пет го­ди­на по­сло­ва­ња.

Арап­ски пор­тал твр­ди да је Да­хлан вла­сник и ком­па­ни­је „Мон­те ме­на ин­вест­ментс” ко­ја је у сте­ча­ју. Иако су осни­ва­чи ове фир­ме са Бли­ског ис­то­ка, ни­смо на­шли Да­хла­но­ву ве­зу с њи­ма. Осни­вач ове фир­ме је Му­ха­мед Ра­шид, ко­га „Mid­dle East Eye” озна­ча­ва као Да­хла­но­вог кључ­ног са­рад­ни­ка у Цр­ној Го­ри. Ра­шид је у ЦГ са Дра­ги­цом Мр­ва­ље­вић осно­вао ком­па­ни­ју „Пи­о­нир ин­вест­мент” ко­ја је го­ди­ну да­на ка­сни­је пре­и­ме­но­ва­на у по­ме­ну­ти „Мон­те ме­на ин­вест­мент” . Упра­во је Дра­ги­ца Мр­ва­ље­вић, ди­рек­тор­ка ком­па­ни­је „Прај­ме­ри ин­вест”, ве­за из­ме­ђу Ђу­ка­но­ви­ћа и Да­хла­на. Ка­ко смо про­ве­ри­ли у Цен­трал­ном ре­ги­стру Цр­не Го­ре, као осни­вач фир­ме „Прај­ме­ри ин­вест” на­во­ди се упра­во пре­ми­јер Ми­ло Ђу­ка­но­вић, а из­вр­шни ди­рек­тор и овла­шће­ни за­ступ­ник је Дра­ги­ца Мр­ва­ље­вић.

Текст ко­ји је об­ја­вио „Мiddle East Eye” у при­лич­но не­га­тив­ној ко­но­та­ци­ји опи­су­је Да­хла­но­ве ве­зе са Ср­би­јом. Тај пор­тал је, су­де­ћи по ве­сти­ма ко­је об­ја­вљу­је, очи­глед­но бли­зак Ха­ма­су, ор­га­ни­за­ци­ји са ко­јом Да­хлан ни­ка­ко ни­је у до­брим од­но­си­ма. Пор­тал Алак­хбар не­дав­но је Да­хла­на озна­чио као осо­бу ко­ју ће но­вац из УАЕ ус­пе­ти да вра­ти у Га­зу.

А од­го­вор на пи­та­ње за­што се Да­хлан на­шао на ме­ти кри­ти­ке мо­жда се на­ла­зи у по­след­њој ре­че­ни­ци тек­ста об­ја­вље­ног на овом пор­та­лу.

„По­сто­ји мо­гућ­ност да се Да­хлан вра­ти у Фа­тах и пре­у­зме кон­тро­лу над Га­зом”.

(Политика)

Ознаке: Мухамед Дахлан, посредник, Уједињени Арапски Емирати