Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак упозорио је на то да се након прекомпоновања власти у војвођанским градовима и општинама „сваки час очекује удар и на покрајинску власт”, а што би, како је рекао, требало да послужи за „финални обрачун с Војводином као политичком заједницом„.

Чанак је у интервјуу за „Дневник” поручио, међутим, да ће то за последицу имати интернационализацију војвођанског питања.

– Зато ћемо морати да се обратимо свим пријатељима у Европском парламенту и у региону, а имамо их довољно. И да запитамо како је могуће да се такав проблем као што је уништавање једног цивилизацијског простора као што је Војводина од централистичких власти у Београду успешно гура под тепих већ 24 године – истакао је он.

Оценио је да би и актуелна Влада Војводине морала да заузме много чвршћи став у борби за остваривање права грађана Војводине, „уместо што покушава да учтиво разговара с представницима републичке администрације који на такав вид комунукације нису навикли”.

– Потпуно је јасно да је Војводина у последње 24 године у позицији колоније и беспомоћне жртве и служи за пљачку и отимачину централистичким структурама у Београду, које и раде на томе да се преко политичког уподобљавања локалних самоуправа у Покрајини и војвођанска администрација гурне у потпуну јаловост и беспомоћност.

А све то треба да послужи и за финални обрачун с Војводином као политичком заједницом, под изговором да је то скупо и да ничему не доприноси већ да је само реликт прошлости, и да је довољно да буде једна влада у једној држави. То је, иначе, стара радикалска теза од које ниједна радикалска фракција није одустала – оценио је лидер ЛСВ-а.

А како би Војводина могла наметнути захтев Београду „да се разговара да се не би преговарало”, који сте изнели и на недавном конгресу ваше странке?

– Војводина никад није била у мањој држави него данас, и у односу на величину Србије има значајан део становништва и територије, али и бруто националног дохотка. Између два светска рата Војводина је била питање нагодби на релацији Београд–Загреб, плус велике силе, а од Другог светског рата питање Војводине било је везивано за поткусуривања на федералном нивоу.

Тако да суштински Војводина сад добија шансу да, ако успе да се усправи и изнесе прецизно своје захтве, буде озбиљна политичка снага. А да ли ће успети, то остаје да се види, с обзиром на то да се из Београда упорно ради на затирању било каквог политичког субјективитета Војводине. Уосталом, апсолутно централизован систем информисања, увођења цркве у политичко одлучивање, и ескадрони смрти који по Србији одређују ко се сме да се окупља на улицама а ко не сме – показују да већ постоји изграђена „инфраструктура” за клерофашистичку диктатуру у Србији.

Србија се не држи сопственог устава ни кад је у питању Косово, ни кад је у питању Војводина, чиме доказује да није правна држава. У буџет Србије улази субвенционисање куповине трактора у Републици Српској, а не улази субвенционисање куповине трактора у Војводини! То се не може трпети у недоглед. И савим је логично да ће такве ствари довести до тога да ћемо морати да тражимо од Брисела да се најпре упозна са чињеницама, између осталог и с тим да су због насилно донетог Устава Србије 2006. године угрожене војвођанске цивилизацијске тековине, а ту пре свега мислим на вишејезичност. А та војвођанска вишејезичност старија је од последњих пет држава које су формиране на овим просторима и успевала је да опстане у свакој до ове најновије.

Јер, није јасно да ли су у новом буџету предвиђена средства за штампање уџбеника за образовање деце која се не школују на српском језику. Такође, Брисел мора да се упозна и са чињеницом да Србија само на основу Устава који је, иначе, донет против воље Војвођана, Војводини дугује око 800 милиона евра, што је довољно да се искорени незапосленост у Покрајини. А тај дуг говори да се из Београда сваког дана сваком детету у Војводини скидају ципеле и капут. Међутим, нама се стално лепи етикета сепратизма кад говоримо о томе.

Већ 22 године се ја извињавам што се усуђујем да приметим да сам из Новог Сада и да живим у Војводини и да су моји суседи и пријатељи људи с којима делим исту судбину, и зато што не могу да волим више неки други град. То је потпуно шизофрена ситуација, која неће изаћи на добро. За последњих шест година Србија је закинула Војводину два пута више него што је плаћена Нафтна индустрија Србије!

Да ли се војвођанска влада снашла у новим околностима, као што су промена власти, одлука Уставног суда о укидању дела ингеренција АПВ, случаја Развојна банка Војводине, нови-стари проблеми с буyетом…?

– Мислим да се не сналазе баш добро јер покушавају да учтиво расправљају с онима који на такве разговоре нису навикли, што неће имати никаквог ефекта. Но, не треба заборавити да је готово идентична војвођанска влада и у претходном мандату била у позицији да су се двојица премијера договарала, а да нико не зна шта су се договорили, па онда страначке интересе гурну у први план а Војводини шта преостане. Ја сам у неколико наврата интервенисао, с променљивим успехом, али сам бар покушавао да нешто урадим.

Међутим, све је то пало у воду само на једној седници Уставог суда, на шта сам, иначе, и упозоравао пре три године. Јер, докле год положај Војводине није дефинисан Уставом, он је климав и несигуран. Покрајинска влада морала би да заузме много чвршћи став, али то значи да мора бити спремна и за политичку конфронтацију, а ја нисам сигуран у то да јесте. Али, видећемо. Ако се сада не побуни, мораћемо да тражимо друге начине супротстављања. Како неко може да верује да може инвестирати у државу која не поштује свој највише законски акт, и то не у одредби која се може тумачити на различите начине већ у врло прецизној норми која говори о седам одсто буџета за Војводину?

То значи да ће Србија имати све веће проблеме на својој територији и да ће морати да плати много већу цену него што је платила до сад. А пошто је потпуно јасно да у Србији правде нема, мораћемо да је тражимо негде другде.

Где?

– Мислим да сам све јасно и прецизно већ рекао.

Како објашњавате ситуацију везану за Развојну банку Војводине, која ће ипак бити угашена, упркос недавној одлуци Скупштине АПВ да се она докапитализује?

– То ћете морати да питате Владу Војводине. Знам само да, уз притиске централне власти, у томе има доста кривице и саме војвођанске владе јер је РБВ претходно истицана као главна застава развоја Војводине. ЛСВ је, с друге стране, истицао да без уставних гаранција за законодавну, извршну и судску аутономију Војводине те њене изворне приходе и имовину – нема никаквог развоја.

Тврдили су, међутим, да то није тачно, па смо до пре две недеље имали ситуацију да „главу дамо, ал’ Развојну банку не дамо”, па је онда по хитном поступку смишљено да се она докапитализује, а онда је ових дана дошло и до тога да није ни важно да постоји развојна банка него ћемо правити неки развојни фонд. Све је то веома неозбиљно. Због чега је уопште од једне пропале банке, која је имала више од 70 одсто ненаплативих потраживања, прављена РБВ, а није направљена од нуле, што би било много јефтиније и здравије?

Како се дошло до тога да губици РБВ-а буду такви да сад порески обвезници у Војводини треба да плаћају за санирање дугова те банке? И како је могуће да је онај ко је смишљао идеју формирања РБВ-а заборавио да, уколико банка не располаже аликвотним делом примарне емисије државе у којој је, она и не може имати развојну функцију? Зато би било много коректније рећи да је РБВ политичка банка јер су политичким средствима депозити јавних предузећа локалних самоуправа нагурани у ту банку да би она изгледала снажније. Али, то се завршило тако да се сад на брзину одваја оно што је још здраво да не би пропалао све на гомили. То су врло јасне ствари, али мене интересује ко ће за то да одговара.

Ко ће да одговара?

– Не може за то да одговара аутономија Војводине, нити њене институције, него конкретни људи. Такође, ми немамо одговор ни на питање ко је одговоран за случај АТП „Војводина„ у Новом Саду, и ко је ту кога чувао.

Недавно је одржан изборни конгрес ваше странке, на којем сте поново избарни за њеног лидера. Како коментаришете замерке што сте на тој позицији од оснивања ЛСВ-а?

– Они који имају такве примедбе, нека не забораве да ја нисам 22 године на челу државе, него странке. А од прошлог страначког конгреса до данас ЛСВ је добио на изборима 30 посто гласова више. Који је разлог да се онда према мени покаже неповерење?

Мислите ли да ће судски процес који се води против вас утицати на тај рејтинг Лиге?

– То није судкси процес, иако сам по писању медијских огранака организованог криминала и параполицијских структура већ саслушан и осуђен, тако само још треба да издржавам казну. Али, судски процес није још ни почео већ су у питању тек истражне радње, које не могу да коментаришем.

Ни пре 20 година, кад смо били потпуно спремни да се физички обрачунамо с онима који наше суседе изабцују из кућа зато што се неком не допада њихово презиме, то није било претерано учтиво и тад су се тога многи демократски пуританци гадили. Али, ми смо поносни на нашу антифашистичку историју. Кад су биле демонстрације 5. октобра у Београду које су означиле крај режима Слободана Милошевића, високи функциоенр ДШ-а Владета Јанковић, пошто се за Коштуницу није знало где је, ушао је у седиште ДОС-а и рекао: „Не очекујте да ми у том вашем насиљу учествујемо”.

А то насиље била је одбрана изборних резултата и њиховог председника. Међутим, колико сутра, ништа им није сметало да се дохвате свих државних функција које су могли узети. Ја не верујем у то лицемерје да човек својим именом и ликом не стане иза свог поступка. Кад одем у кафану и наручим пиће, ја га платим. Ако позовем да ми се одсвира нека песма, и то платим. Као што плаћам и све остале дугове, и на то сам поносан. Шта је с онима који су побегли од својих дугова и сада прозивају све око себе и тврде да су они чудо од морала и поштења, а ниједан свој дуг нису платили? Једино су се преварили што мисле да је то неко заборавио.

 

(Дневник)

Oznake: internacionalizacija pitanja Vojvodine, lsv, Nenad Čanak, pretnje