Pročitaj mi članakUzorkovanje vode reke Jadar pokazalo je da je koncentracija bora za 17 puta veća 20 kilometara nizvodno od rudne zone, gde se nalaze bušotine kompanije Rio Tinto, dok je koncentracija arsena povećana 9, a litijuma tri puta, pokazuju rezultati naučnog istraživanja. Meštani Gornjih Nedeljica i istraživači uzrok ovog vide u curenju bušotina Rio Tinta. Rudarski gigant, međutim, za sada ćuti na ove optužbe.
Налази истраживања „Утицај истражне фазе у зони налазишта јадарита на промену садржаја арсена, бора и литијума у реци Јадар“ коју су радили истраживачи Драгана Ђорђевић, Сања Сакан и Јован Тадић, представљено је 1. марта у Српској академији наука и уметности, а резултати су били алармантни – неколико пута увећана врло токсични арсен, али и литијум и бор.
Оно што посебно збрињавања јесте да су ови узорци узети са локације која се налази десетинама километара низводно од саме рудне зоне, где је истраживао Рио Тинто.
Само узорковање воде је рађено 26. октобра 2021. године и то прво на два километара узводно од зоне налазишта јадарита на локацији Драгиначки мост, а затим на више од 20 километара од зоне налазишта јадарита у близини ушћа реке Јадар у Дрину код локације Јелав.
Док вода код Драгиначког моста највише има гвожђа, па затим магнезијума, а концентрација поменута три елемента (бора, литијума и арсена) изразито мала, резултат анализе узорка воде са локације Јелав показује нешто потпуно другачије – концентрација бора увећана је 17,1, арсена 8,9 и литијума 2,7 пута.
На Јелаву су истраживачи установили и да је концентрација гвожђа у води релативно иста као и пре рудне зоне, али је зато на Јелаву мања концентрација магнезијума у води, док је мало увећана количина бакра и цинка.
Драгана Ђорђевић, научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију, која је радила ово истраживање упозорава да Рио Тинто има више од 500 бушотина и да се „зна да цури“ око њих 30-ак. Из њих, како нам објашњава, цури токсична рудничка вода.
„То је она вода која се налази у окружењу, рудне стене доле на 300-700 метара, јер како су они бушили тако неке бушотине које нису добро обезбеђене, почеле су да пропуштају ту воду. Ова вода излази под притиском одоздо на површину земље и са падавинама она се спира и слива у реку Јадар. То је оно што долази са површина, а ко зна којим каналима је она доспела и у подземне воде, а подземне и речне воде су повезане“, објаснила је Ђорђевић.
Она је истакла да је циљ њиховог истраживања управо био да виде стање квалитета воде изнад рудне зоне, те затим недалеко од самог ушћа Јадра у Дрину, те је оценила да се утицај пројекта „Јадар“ већ сада осећа у истражној фази због необезбеђених бушотина.
„Суштина је да су та три елемента карактеристична за ту рудну зону. Они су отисак прста те рудне зоне и они не потичу из неког другог рудника, него баш из те рудне зоне, јер та три елемента карактеришу ту руду“, изјавила је наша саговорница.
Ђорђевић је навела да у истражној фази не би требало да буде било каквих утицаја на животну средину, а како је истакла, већ у тој фази се код пројекта Рио Тинта последице осећају и то по десетине километара даље од истражне локације.
„А они нама причају о некаквом еколошком руднику. Па тек када на то дођу отпадне воде и јаловишта и 1.000 тона дневно концентроване сумпорне киселине, просто смо хтели да покажемо размере тих утицаја који се већ осећају 25 километара испод рудне зоне, на ушћу Дрине и Јадра, тако ће бити и Дрина, али и Сава и Дунав угрожени“, рекла је Ђорђевић.
Иначе, презентацији налаза нису присуствовали представници компаније Рио Тинта, односно Рио Сава, иако су били позвани, како нам потврђује Ђорђевић, као ни људи из Владе Србије.
Мук у Рио Тинту
„Нова“ је компанији Рио Сава, односно Рио Тинто, упутила питања о томе како коментаришу поменуте научне налазе, али и питање о гаранцијама да поменуте бушотине нису одговорне за поменуто загађење, али одговор није стигао.
И мештани Горњих Недељица се питају одакле арсен, бор и литијум у води низводно од рудне зоне, ако не од бушотина Рио Тинта.
Маријана Петковић из удружења Не дамо Јадар позвала је компанију Рио Тинто да објасни ове вредности поменутих елемената у Јадру.
„Било би лепо да нам неко из компаније објасни ове вредности у Јадру. Како то да их узводно нема, а има их низводно од њих и ко ће то за да одговара? Одакле су ови метали доспели у Јадар и сад улазе у Дрину одакле се Лозница снабдева водом, ми не знамо. Очигледно има везе са истражним бушотинама што је у САНУ и приказано на промоцији“, рекла је Петковић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 5, 2022
