Sin ambasadora Srbije u Parizu Rajka Ristića, Stefan, poslat je na službu u Šangaj, saznaje “Blic”.

Син амбасадора Србије у Паризу Рајка Ристића, Стефан, послат је на службу у Шангај, сазнаје “Блиц”.

Ово је само још један у низу примера како родбинске везе дају резултат у српској дипломатији.

Ристић млађи ће према сазнањима “Блица” бити на позицији вицеконзула, где одлази из Одељења за суседне земље Министарства спољних послова. Какве везе суседне земље имају са Кином, није познато, али је неко проценио да Ристић, којем је ово прва служба у неком од дипломатско-конзуларних представништава, може да да свој допринос.

О Рајку Ристићу “Блиц” је писао пре годину и по када је у амбасади у Паризу приредио пријем поводом Дана државности, који је коштао око 20.000 евра иако је одлука о штедњи била на снази. Тада је говорио да су донатори обезбедили новац, али их није именовао. Како се прича, Ристић је близак председнику Србије Томиславу Николићу.

И, иначе, јавна је тајна да су у српској дипломатији непотизам, рођачке, пријатељске, кумовске и љубавне везе одличан аргумент за запослење. Да ли сте, како и који факултет завршили, да ли и које језике говорите, какве способности поседујете, да ли сте прошли на конкурсу и колико је бољих од вас остало да чека своју прилику у дипломатској служби зато што нема дебелу везу – често је сасвим неважно. Довољно је да имате познато презиме, најбоље би било родитеља који је већ у дипломатији, а може да прође и ако је јавна личност. Годинама уназад се дешавало да се дипломатски службеници повлаче у пензију и своје место, мимо закона, остављају деци.

То више нико и не крије, али нико ништа не предузима да се овај проблем умањи ако већ не може да се елиминише.

Ево примера за које сви знају

Листа деце, братанаца, рођака и пријатеља много је дужа, а ово су само случајеви за које сви у МСП знају. Несумњиво је да деца дипломата имају добре полазне основе будући да добар део живота проведу у иностранству и упознати су са начином рада у дипломатији, а стицајем околности говоре језике. Ипак, то не може бити пресудни критеријум, али најчешће јесте.

Угљеша Одаловић прошле године је уписао Дипломатску академију. Завршио је менаџмент у спорту, запослио се у “Србијагасу”, а онда на предлог тог јавног предузећа постао полазник Академије. Има ставку у биографији коју други кандидати немају – син је генералног секретара МСП Вељка Одаловић.

Петар Вицо, амбасадор Србије у Хагу, био је шеф кабинета некадашњег министра спољних послова Ивана Мркића, а иначе је братанац Ратомира Вица, такође амбасадора.

Сања Шајн, угоститељка и ћерка председника Ромске партије Срђана Шајна, запослена је у Амбасади Србије у Бечу као аташе за културу и медије, а извор “Блица” из ове амбасаде каже да она не задовољава ни елементарне критеријуме да обавља овај посао.

Јелена Плакаловић, ћерка некадашњег градоначелника Крагујевца и председника странке Заједно за Шумадију Верољуба Стевановића, годинама је била у конзулату у Њујорку.

Сања Ковач, ћерка Светка Ковача, некадашњег директора Војнобезбедносне агенције, ради у Амбасади у Паризу.

Дамјан Јовић, некада запослен у Председништву Србије, близак је пријатељ шефа Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, а данас и његов заменик. Својевремено је у МСП био на месту помоћника министра за билатералу, без икаквог искуства. Он је син директорке Српског културног центра у Паризу.

Маја Раковић кума је некадашњег шефа дипломатије Вука Јеремића. Својевремено је била запослена у Министарству културе, одакле је захваљујући споразуму о преузимању прешла у МСП. Убрзо је послата у Амбасаду у Паризу, где је и данас.

У дипломатији су и деца Слободана Самарџића и Велимира – Бате Живојиновића.

Дејан Шаховић, некадашњи амбасадор у Њујорку, Женеви и Будимпешти, запослио је у МСП-у у време Вука Јеремића свог брата Ивана Шаховића.

И амбасадор у Будимпешти Раде Дробац запослио је у Министарству сина.

Izvor: blic.rs

Oznake: ambasadori, diplomatija, Ivana Mastilović Jasnić, rodbinske veze, Srbija, funkcije