Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) predale su predlog da se u pregovarački okvir Srbije za članstvo u EU uključi ispunjenje obaveza koje je preuzela u Ohridu.

Овим предлогом, обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа, као и Анекс примене који је усаглашен прошлог марта у Охриду, формално су саставни део процеса преговора о чланству између Београда и Брисела, пише РСЕ.

Према речима једног портпарола Европске комисије, предлог Комисије је прослеђен Савету Европске уније у петак, 2. фебруара. Прошлог децембра Савет министара је затражио од Комисије да уврсти обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа између Србије и тзв. Косова, у преговоре о чланству између Београда и Брисела.

„Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије“, наводи се у закључцима, које су прво усвојили европски министри, касније и шефови држава и влада ЕУ.

Поглавље 35 у преговарачком оквиру о чланству Србије у ЕУ, које се назива „остала питања“, у случају Србије обухвата и нормализацију односа с Косовом. Како би пратили напредак у нормализацији, ово поглавље је међу првима отворено још 14. децембра 2015. године.

ЕУ одувек поручује како Београду, тако и Приштини да ће брзина напретка у процесу европских интеграција за сваку земљу зависити од напретка у примени овог споразума у оквиру дијалога.

После предаје предлога, на Савету ЕУ је да усвоји ове измене, чиме ће се формално обавезе Србије из дијалога обухватити у процес преговора о чланству са Бриселом.

Предлог о изменама закаснио због отпора Вархеија

Више саговорника је Радију Слободна Европа потврдило да је процес израде предлога о изменама и допунама Поглавља 35 био отежан због отпора европског комесара за проширење, Оливера Вархеија.

Наиме, Европска комисија је требала одмах након сусрета у Охриду да отпочне рад на изради овог предлога јер је то предвиђено и договором које су стране постигле.

Анекс примене договора, који је усаглашен 18.марта 2023 у Охриду, каже, између осталог, да ће одмах након Споразума започети рад на изменама мерила за Поглавље 35 за Србију, како би се одразиле нове обавезе Србије које проистичу из Споразума и овог анекса.

Неколико дипломатских извора је објаснило да су управо закључци прошлог децембра, којим се позива на измену Поглавља 35, били последица пасивности кабинета европског комесара за проширење, који је надлежан за израду овог предлога.

Иако је захтев за израду предлога дошао од највишег политичком тела ЕУ, односно Европског Савета, извори су потврдили да је Вархеји наставио са отпором да испуни обавезу која му је додељена и формалним документом.

„Упркос два сета важних закључака (на нивоу министара и лидера ЕУ), Вархеји је ишао против свих и покушавао је да до последњег тренутка то блокира“, рекао је један званичник за Радио Слободна Европа.

Ове наводе је потврдило више саговорника Радију Слободна Европа у Бриселу.

Исти извори су потврдили да се од децембра, када су усвојени закључи, вршио велики притисак на европског комесара, како од стране шефа европске дипломатије Џозеп Борела, тако и од неких држава чланица ЕУ.

Предлог о изменама и допунама Поглавља 35 је коначно прослеђен Савету ЕУ у другом дану фебруара, али то не мења чињеницу да није испоштован рок који је дао Европски савет, који је тражио да се то обави „пре краја јануара 2024 године“.

Вархеји долази из Мађарске и сматра се блиским сарадником премијера, Виктора Орбана. 

Резолуцијом која је усвојена у Европском парламенту у јануару 2023. године, апелује се на Европску комисију да покрене независну и непристрасну истрагу о томе да ли понашање и политике које спроводи комесар Вархеји представљају кршење Кодекса понашања за чланове Европске комисије и комесарових обавеза према Уговорима ЕУ. После прослеђеног предлога, усвајање иде на ниво Савета ЕУ.

За измене преговарачког оквира се требају усагласити све државе чланице, укључујући Мађарску.  Измене Поглавља 35 у циљу формализовања договора Србија и тзв. Косова Србија (Вучић) су 27. фебруара 2023. постигли Споразума о путу ка нормализацији односа.

У Охриду, Северна Македонија, је 18. марта прошле године договорен Анекс о примени Споразума о путу нормализације односа између тзв. Косова и Србије. Такође, договорено је да ови документи постану саставни делови процеса придруживања Србије и Косова Европској унији.

Србија и тзв. Косово од 2011. воде дијалог о нормализацији својих односа, уз посредство ЕУ. Косово је 2008. прогласило независност коју Србија одбија да прихвати.

Обавезе из нових докумената биће уврштене у Поглавље 35 у преговорима о придруживању Србије ЕУ. Поглављем 35 се и до сада пратило у којој мери Србија спроводи постигнуте договоре у дијалогу са тзв. Косовом. Београд и Приштина нису потписале Споразум ни Анекс примене јер је то одбио председник Србије, Александра Вучић.

Србија је прошлог децембра Бриселу проследила писмо којим наглашава њене црвене линије и потврђује да неће применити све тачке овог договора. Изјавом високог председника ЕУ Борела, Споразум се сматра правно обавезујућим за обе стране. Брисел редовно подсећа стране да без обзира на недостатак потписа, договор јесте правно обавезујући. Ни Београд ни Приштина нису предузеле ниједан корак ка примени овог договора.

Уколико се усвоје измене Поглавља 35, оне формализују обавезе Београда које произилазе из договора које је постигао са Приштином. За тзв. Косово, које и даље нема статус кандидата за чланство у ЕУ, те измене ће одражавати обавезе Приштине, у оквиру Агенде косовске Специјалне групе за нормализацију.

Izvor: RSE