Pročitaj mi članak
Димне завесе београдске врхушке
То што је Србија 11. априла ове године заједно са Афганистаном добила статус посматрача при Парламентарној скупштини ОДКБ и што је озваничено присуством председника Народне скупштине Небојше Стефановића на заседању у Санкт Петерсбургу, није ништа друго него још једна димна завеса и манипулација у стварању привида нечега што нема реалну основу, чиме често прибегава актуелна српска власт.
.Реално гледајући, ниједна од политичких партија које су у Србији на власти у XXI веку, урачунавајући и актуелне, није ни покушала ни да умањи, а камо ли да прекине интеграцију одбрамбених структура земље у НАТО, пут којим се оружане снаге Србије непколебљиво крећу од 2004. г.
Ово се наводи на почетку осврта руског портала .Рекс ру. објавњеног под насловом „Србија одлучно креће у НАТО, „ уз цитирање неуверљиве и дволичне изјаве Небијше Стефановића на заседању Парламентарне скупштине ОДКБ одржане 11 .априла у Санкт Пепрсбургу :“
Србија је заинресована да најозбиљније и најактивније суделује у тој организацији ,пошто смо схватили да једна држава није у стању да се сама бори са изазовима савременог света као што је тероризам.“
Тешко је са сигурношћу одговорити, ако је уопште и могуће, комнетарише колумниста утицајног руског портала, шта то на плану колетивне безбедности против тероризма може значити и реално представљати њено чланство у ОДБК за Србију која је хиљаду километра удаљена од најближе престонице неке чланице ОДКБ ( Минск-Београд: 1133 километра ваздушне линије ).
Јасно је, констатује портал, да поличка елита Србије овим својим „посматрачким статусом“ манипулише, што јој не би било први пут да тако нешто чини .
Да у реалном животу Србија не може и не очекује заштиту и загрљај ОДБК јасно је као ведри дан над Београдом. И то од поодвано. И то не само због географије, јер ако ћемо право , Минск је ипак ближи Београду , него Анкара или Арад Тексасу. Ипак и Турска и Румунија одавно су чланице НАТО, а Србија, односно бивша Југославија никад нису биле у војном савезу са Русијом, односно СССР-ом. Другим речима, окружење тера Србију у НАТО загрљај иако та алијанса већ 20-ак година упорно ради да разбије српски државни простор и Србију сведе на границе из 1878.год.
Паклене степенице које воде у НАТО
Још у лето 2004.г. изведени су први заједнички манерви армија Србије, Рунуније и НАТО под кодним називом „Blue road 2004.“ током којих су деловима српске и румунске армије команде издаване на енглеском језику. После тога је Србија постала стални члан Партнерства за мир при НАТО ( 2006.) потписавши пре тога знамениту СОФУ ( типску сагаланост о неприкосновеном статусу америчких војних структура ) која практично обезбеђује војним лицима САД потпуну недодирљивост и имунитет на територији земаља које су овај споразум потписале.
Подсећамо да је 2004. У Букурешту припадник америчке пешадијске моранарице К.Ван Готем у пијаном стању прошао на црвено светло и налтео на такси у коме је био познати румунски музичар Т.Петер. Пошто је и Румунија потписник фамозне СОФЕ, америчког морнара су уз извињења отпустили из армије , а амбасада САД у Букурешту је била тако великодушна па приложила милостињу за сахрану усмрћеног румунског певача Петра .
О српској војсци сада се стара један вод националне гарде Охаја
У својтву старатеља некада славне , храбре и поносне срспке војске ( та времена су, нажалост, давно прошла, али , надати се не и заувек) по типским решењу одређена је једниница Националне гарде савезне државе Охајо, миљеница донедавног министра војног Драга Шутановца, али и наследног и актуленог министра одбране Србије, који је истовремено и шеф свих обавештајних и контраобавештајних служби , као и председник владајуће Српске напредне странке, првог потпредседника Владе Србије, Алескандра Вучића. Колику моћ је Вучић скоцентрисао у својим рукама, сведочи и чињеница да се све више у јавном комуницирању (саопштењима за јавност, на конференција за медије) употребљава формулација која је добила и протоколарни значај: “Предсник Владе Србије Ивица Дачић на челу са првим потпредседником Александром Вучићем“.
Процес укључивања армије Србије у НАТО структуре несметано тече
Од тога времерна процес укључивања армије Србије у структуре НАТО наставља се без застоја. Тако су пре неколико седмица, од 3. до 6. априла, на полигону „Пасуљске ловаде „ одржане вежбе срспких миротовораца у садејству и по правилима НАТО о „интероперативности”, то јесте разигравана је могућност лаког и брзог садејства различитих војних јединица и родова. Сагласно изјави начелника Центра миротоврих операција Генералштаба војске Србије, пуковника Миловоја Пајовића , у овој години је планирано да 474 војника и офцира српске војске учествује у шест мисија ОУН-а и једној до две мисије ЕУ, са тенденцијом даљег пораста војних лица из Србије у тим операцијама.
Пајовићев колега, пуковник Милан Видаковић, из Управе за планирање и развој је изјавио: „Од 2011. године организација и командовање делова срспке армије је у потпуности усклађен са стандардима НАТО као што је то случај и са процесом стратешког и практичног планирања.”
Споразум између САД и Србије о редовној војној сарадњи у 2014.г.
САД и Сбија су пре месец дана , 25. марта 2013. године поптисале редовни меморандум о узајамној војној сарадњи за 2014.г.који подразумева заједничке манерве и обуку српских војника. Са српске стране овај документ је поптисао бригадни генерал (једно од новоуведених натовских војних чинова) Лазар Николић, а са амричке, менторске стране, војни аташе у Србији, потпуковник П. Броцен.
Атлантски савез Америке и Србије заседао недавно у Руми
У граду Руми, на северу Србије, пише даље руски портал, 13. априла је одржана редовна конфренеција Атлантског савеза Србије на којој је наступио низ војних и цивилних експерата обеју страна.
Ниво војне сарадње Србије, САД и НАТО неупоредиво надмашује аналогне форме сарадње са снагама Русије и ОДКБ што се може објаснити не само удаљеношћу геогрфског положаја Србије него и регионаним карактером ОДКБ.
Србија постала посмтрач у Скупштзини ОДБК истог дана као и Афганистан
Управо због тога је решење о стаусу посматрача у парламентарној скупштини ОДБК Србија добила истог дана кад и Афганистан, који се као што се зна, налази под стварном окупацијом Америке.
Громогласне изјаве о војној неутралности Србије користе се за маскирање пута у омрзнути НАТО
Громоглссне изјаве о војној неутралности Србије искључиво се користе као политичке маркетинг за унутрашњополитичке потребе у земљи у којој су у живом сећању НАТО бомбе , осиромашени уранијум и други дарови војне алијансе коју би власти Србије у континуитету, а посебно интезивно од 2008. желеле да омиле својим грађанима.
Реално гледајући, ниједна од спских партија које су биле на власти у XXI веку , урачунавајући и актиелне, није ни покушала да умањи, а камо ли да прекине интеграцију одбрамбених структура земље у НАТО, пут којим се оружане снаге Републике Србије непоколебљиво крећу од 2004.године.
Изјаве западних политичара о томе да Србија наводно може мислити на пријем у ЕУ без претходног уласка у НАТО,нису ништа него „дипломатска димна завеса „ на коју смо већ навикли попут оног до недавно уппорног уверавања грађана Србије да могу ући у чланство ЕУ и сачувати Космет у границама своје државе, Србије.
Поседње изјаве су грубо и на сичеџијски начин оповргнуте на највишем ниову у Бриселу.
Неподударнист пута у ЕУ и ОДКБ постала је одвећ јасна и садашњој управљачкој српској елити. Отуда су већина провладиних медија (а сад је то већина, ако не и сви) процедили кроз редове вест о тобожњем новом војном статусу Србије , а изјаву председника Народне скупштине Србије, Небојше Стефановића, сви су солидарно тотално игнорисали.
