Прочитај ми чланакВећину тужилаца и судија у Србији треба сменити, а многи од њих треба да одговарају за учешће у криминалним и коруптивним радњама.
Никада до сада нисам био принуђен да коментаришем рад српског правосуђа. Сматрао сам да та самостална и независна грана власти треба да ради свој посао и да политичари у то не треба да се мешају. Погрешио сам. Један од највећих проблема нашег друштва и државе јесу управо корумпирани јавни тужиоци и судије. На њиховом криминалном чињењу у корист политичара на власти, тајкуна и лопова свих врста, као и на њиховом нечињењу и блокади судских поступака у којима грађани треба да остваре правду – почива криминална пирамида политичке мафије у Србије.
Никада до сада нисам тужио никога за све најстрашније клевете, измишљотине и лажи којима сам био изложен за ових шест година бављењ
а политиком. Сматрао сам да као јавна личност морам да подносим ту врсту медијског терета без гунђања и тужакања. На сваку неистину одговорим, мада ретко добијем медијску прилику да се чује и друга (моја) страна и надам се у здрав разум грађана да разлуче шта је добро и шта је зло, шта је пропаганда и покушај да се неко дискредитује, а шта је права истина.
И када ми је отац пре пет година стављен на стуб срама од стране тадашњег министра Велимира Илића да је криминалац који узима мито као грађевински инспектор и даје своме сину за потребе финансирања Двери – ћутао сам, јер знам да Чачани добро знају истину ко је Велимир Илић, а ко Милисав Обрадовић, и да нико нормалан не може да верује доказаном лажову Велимиру Илићу. Сматрао сам да је довољно задовољење које ће мој отац добити на суду подношењем парничне тужбе против Велимира Илића, једног од највећих лажова и превараната у историји српске политике.
Када сам чуо да је Основни суд у Чачку донео првостепену пресуду по којој се одбија тужбени захтев мог оца као тужиоца а Велимир Илић фактички ослобађа одговорности за невиђено блаћење нечије личности и каријере без икаквих доказа – мислио сам да је то само груба грешка уплашеног чачанског судије и да ће Апелациони суд у Крагујевцу то сигурно укинути или преиначити. Међутим, када сам видео другостепену пресуду којом се потврђује скандалозна првостепена пресуда и поткрепљује непогрешивост „поштеногˮ Велимира Илића, схватио сам да је враг однео шалу и да ако се не обрачунамо са криминалним олошем у полицији, тужилаштву и судству овој држави никада неће бити боље.
Мом оцу остаје покушај ревизије овог скандалозног судског процеса, уставна жалба и да Велимиру Илићу још плати 126.000 динара (за судске трошкове) из захвалности што га је медијски морално убио. Мени остаје да станем на пут овој судској мафији.
Да ли је могуће? Да, могуће је!
Цела Србија брујала је о лажи коју је јавно изрекао Велимир Илић 1. октобра 2013. године о мом оцу као криминалцу који чак не узима паре за себе већ за странку свога сина. Једино српски судови о томе не знају ништа и одбијају да казне овог политичког монструма који је увек спреман да у обрачуну са политичким противницима користи најниже методе. Чачански судија користи и једну невероватну формулацију да ју је Велимир Илић уверио да он то никада није изјавио, иако је то прочитала, чула и видела цела Србија, и упркос томе што је новинарка као сведок потврдила да је то чула лично од Велимира Илића у холу Народне скупштине. Ево цитата из првостепене пресуде коју је потврдио и Апелациони суд: „Суд је поклонио веру исказу туженог како министри комуницирају са новинарима, јер је оставио утисак да говори истинуˮ. Дакле, суд је пресудио да Велимир Илић није рекао оно што је рекао. Између Велимира Илића и Милисава Обрадовића држава се определила за Велимира Илића и згазила једног часног човека без мрље у каријери.
Да ли је могуће да је за судије релевантна реч Велимира Илића? Од када то судови уместо утврђивања чињеница пресуђују на основу утиска? Они се очито праве луди и све нас праве лудима јер добро знају да је у питању министар и политичар који је патолошки лажов и који је јавно на медијима тврдио да нема брата иако га има. Где је крај овом гажењу достојанства свих нас обичних грађана Србије? Да ли то значи да политичка бараба на власти може да уради било шта и да никада за то неће одговарати пред законом?
Већину тужилаца и судија у Србији треба сменити, а многи од њих треба да одговарају за учешће у криминалним и коруптивним радњама. Тужиоци и судије ће кад-тад морати да одговарају за све незаконите радње. Оно што се десило мом оцу је кап у мору неправде и зла које се ваља српским правосуђем. Можда се вама члановима политичке мафије у Србији чини да сте свемогући, да вам нико не може ништа и да можете да радите шта год хоћете, али ја вам обећавам да нећете моћи докле хоћете. Да би ова држава стала на ноге и повратила ред и поредак – ви морате да летите са државних функција и да завршите у затвору за све оно што сте радили.
И, да се разумемо: ово нема везе са многим часним људима из Нове Србије који су ми се више пута лично извињавали због ових невероватних лажи њиховог председника. Ово – у крајњем – нема везе ни са Велимиром Илићем, сви знамо ко је и какав је, ово има везе са судијском мафијом које не ради свој посао.
Правда је оно што данас сваки Србин осећа као своју највећу муку поред немаштине. Некада се чини да нам је неправда тежа од сиромаштва. Неко мора да одговара за сву пљачку овога народа и државе, сво безакоње, сав лоповлук… Сви државни службеници који су у томе учествовали треба да знају да се неће извући, јер су сви били карика у ланцу политичке мафије, криминала и корупције која је упропастила наше животе и будућност наше деце. Стављам себи у свој највећи политички задатак да се са вама обрачунам. Или ви или ми, обични грађани који трпимо неправду. То је то. Дотле је дошло! Нема друге!
