Прочитај ми чланак
Редакција „Србин.инфо“ разговарала је са секретаром омладине ДСС Сремска Митровица, историчарем Борисавом Ђондовићем:
Како гледате на политику нове владе према Косову? Да ли се права Срба могу бранити унутар парламента „независног Косова“?
– Можемо рећи да је политика владе коју води СНС константна, и да се своди на: „Никад нећемо признати да смо признали”.
Срби на Косову и Метохији, поготово они јужно од Ибра, су нажалост у ситуацији да морају да живе од мрвице које им стижу од владе из Београда и да се сналазе у датим околностима да би преживели.
Што се тиче окупаторског шиптарског парламента, он је само фасада, пошто је Косово и Метохија ништа друго него НАТО колонија. Једино што је могуће је да се платама и дневницама намире Срби са Косова и Метохије који су се ставили у службу да ли Приштине, да ли НАТО-а, да ли владе Србије, то је мање битно. Српски народ на том простору пре свега мора да се узда у сопствену снагу да живи и преживи.
Ивица Дачић тврди да „оно што је некада била Југославија, ту улогу у будућности преузима ЕУ“. Да ли је таква паралела између ЕУ и Југославије на месту? У којој мери је ЕУ успешнији пројекат у односу на Југославију?
– Уколико претпоставимо да је ЕУ као бивша Југославија, то би значило да ће се распасти чим нестане интереса великих сила да чувају такву творевину. За историчаре је незгодно у многим ситуацијама да вуку паралеле, али вероватно најбољу дефиницију је рекао проф.др Љубодраг Димић, сада члан САНУ-а, на предавањима: прва Југославија је версајска творевина и падом тог поретка изгубила је смисао и престала да постоји, док је друга Југославија хладноратовска творевина и падом Берлинског зида изгубила је смисао и престала да постоји.
Исто тако оваква ЕУ чија бирократија све више личи на распали СССР је творевина из времена када је Америка била практично једина сила у свету, а пошто свет постаје мулти-поларан и Москва и Пекинг су центри моћи у успону јасно је да околности неће дозволити да постоји ЕУ каква је била крајем 20 и почетком 21 века.
Каква ће она бити, да ли ће се прекомпоновати, распасти или шта ће се десити то можемо само да нагађамо. Ивица Дачић је политичар који се показао као успешан пливач на политичкој сцени Србије, који опстаје на власти и његове изјаве пре свега треба гледати из угла личног политичког опстанка. Неке су упућене Западу, неке Русији, неке српским бирачим, па су често у контрасту једна са другом.
А о успешности пројекта ЕУ оцену ћемо моћи да дамо кад се тај пројекат заврши, а Југославија се са дистанце гледано показала као добар пројекат за стране интересне групе, а несрећан за народе у њој, пошто видимо буквално беду широм некадашњег југословенског простора и пљачку домаћих и страних елита, како у случају Срба који су пружили отпор Западу, тако и у случају на пример Хрвата који су се приклонили Немачкој.
Ускоро ће Видовдан и стогодишњица од атентата на Франца Фердинанда. Како оцењујете покушаје западних историчара да ревизијом историје окриве Србију за рат? Какву улогу у светлу тога игра најављена прослава у Сарајеву, којој ће присуствовати представници породице Хабсбург?
– Пре свега треба рећи да не покушава само целокупна историографија свих земаља Запада да окриви Србију и Србе за Први светски рат, извршавањем квазиревизије историје.
Овде имамо јасан покушај популистичке медијске непрофесионалне историографије, да због дневнополитичких тема врше ревизију историје без нових чињеница. Томе су се приклонили делом и историчари и из нашег суседства, попут Мађарске, Федерације БиХ итд. Једна од главних перјаница овог непрофесионалног историографског напада на Србију је Британац Ноел Малколм. По својој примарном занимању Малколм је филолог и новинар који је накнадно прошао постдипломске студије историје на Кембриџу.
Реч је о човеку који је почасни члан академије наука ткз. Републике Косово пре свега због заслуга за медијску промоцију циљева Албанаца, а у Лондону је шеф института за Босну и члан Англо-Албанског пријатељства. Господин Малколм је добио почасну племићку титулу за своје заслуге током ове године. Више је него јасно да није важно шта кажу научници и историчари, него да се због потреба политике користе овакви кадрови западних држава за стварање потребне медијске слике.
Треба имати увиду да и поражена Немачка највећа економска сила ЕУ жели да спере своју кривицу, ако не могу већ за Други светски рат, онда могу макар за Први. Што се тиче самог Сарајева и читавог сплета планираних дешавања то захтева поглед и из тренутне позиције Босне и Херцеговине која је фактички конфедерална држава, чије јединица Федерација БиХ има и 10 федералних кантона. Имамо на сцени један неприродан вештачки пројекат са центром у Сарајеву који за све криви Републику Српску и Србе.
На крају крајева међу данашњим Бошњацима тренд је представљање периода Аустро-Угарске власти у БиХ као период меда и млека за њих без обзира што им је током тог времена константно опадао број и били су кориштени у играма Беча против Срба. На крају Бењамин Калај први управник БиХ после окупације је један од идејних твораца стварања модерне бошњачке нације, а једна од првих мера коју је урадио била је забрана његове историје Срба у Босни и Херцеговину.
Педи Ешдаун пре коју годину и његова активност невероватно подсећају на Калаја, који је између осталог навео регионализовање Срба као начин успешне борбе против нас. Сами Хабзбурзи и њихова држава се представљају као мултиетнички мед и млеко који треба да буде претеча ЕУ у разним медијима. Ово је комплексна тема о којој је немогуће дати потпун одговор ни писањем 10 томова.
Како оцењујете медијско стање у земљи? Да ли постоје слободни медији у Србији?
– Медији у Србији поготово они утицајни су у потпуности у служби владајуће гарнитуре, у свакој земљи света је углавном тако, само је та контрола мања или већа, а у Србији је она готово потпуна. Медијска слика у Србији подсећа на политику “Хлеба и игара“ где нам у недостатку хлеба потурају огромну количину медијских игрица.
Медији су поприлично затворени према опозицији, више него и за време власти Бориса Тадића, а ни директни скупштински преноси у парламенту у коме је фактички једина опозиција ДС, који је на власти спроводио исту политику само спорије, не могу да обезбеде да се јавно чује мишљење против власти.
Једино је интернет остао као могућност слободног мишљења и изражавања, али и сам је препун дезинформација и тако употпуњује тужну медијску слику Србије.
Како оцењујете најаву владе да ће приватизовати велика јавна предузећа?
– Нисам економиста већ историчар, али оно што могу да кажем јесте да ниједна озбиљна држава није продала странцима стратешка предузећа већ их чврсто држала у својим рукама и трудила се да направи што успешнија предузећа. Тако да ми на захтев оних који своја стратешка предузећа чврсто контролишу, продајемо своја стратешка предузећа на контролу. То је јасан показатељ да државни систем Србије престаје да има и привид независности и слободе- закључује за Србин.инфо Борисав Ђондовић.
(Србин.инфо, Теша Тешановић)
