Прочитај ми чланакБивши судија Врховног суда Зоран Ивошевић изјавио је да су Бриселским споразумом преговарачи Александар Вучић и Ивица Дачић драстично нарушили владавину права, на којој је чланом 1 Устава заснована и сама држава Србија.
„По члану 182 став 2 Устава, Аутономна покрајина Косово и Метохија је у саставу Републике Србије. Из таквог њеног положаја произлази и обавеза државних органа да у свим унутрашњим и спољним политичким односима заступају и штите државне интересе, што предвиђа и преамбула највишег општег акта земље“, објаснио је Ивошевић.
По његовим речима, српски преговарачи нису следили ову обавезу када су 2013. године Бриселским споразумом самопрокламованој „сурогат држави Косово“ препустили: судове, јавна тужилаштва, полицију, локалну самоуправу и спровођење избора.
„Она је, заузврат, пристала да формира заједницу општина с већинским српским становништвом, али ту једину обавезу још увек није испунила“, истакао је Ивошевић за „Данас“.
Нагласио је да су овим споразумом преговарачи Александар Вучић и Ивица Дачић драстично нарушили владавину права, на којој је чланом 1 Устава заснована и сâма држава Србија.
„То су, затим, учинили: и чланови Владе – јер су Споразум једногласно верификовали, а извештај о томе упутили Народној скупштини, и народни посланици – јер су на седници парламента већином гласова прихватили извештај Владе, и судије Уставног суда – јер су већином гласова одбацили предлог 25 народних посланика да се Споразум због неуставности поништи“, оценио је бивши судија.
Додао је да о владавини права није водила рачуна ни Европска унија, као медијатор и гарант Споразума.
„Њени органи су ову цивилизацијску и европску вредност разграђивали све чешћим позивањем на стање реалности, занемарујући да је оно последица НАТО агресије на Србију, обављене без сагласности Савета безбедности ОУН, због чега се и квалификује као злочин против мира. Позивање на стање реалности све више круни владавину права, као да је фактичко стање на тзв. Косову важније од правног поретка, па су представници Европске уније, а нарочито европски парламентарци, већ почели да говоре како ће нормализација односа, као договорен преговарачки циљ, бити остварен тек кад Србија призна тзв. Косово а и оно – Србију“, истакао је Ивошевић.
Међутим, додао је, међусобно се могу признати само државе у пуном капацитету државности.
„Република Србија тај капацитет има. Њен део, самопрокламован од косметских Албанаца у државу, тај капацитет нема. По Резолуцији ОУН 1244, тај део би требало да ужива ‘значајну аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије’, чији је правни следбеник Република Србија“, навео је Ивошевић.
По његовим речима, ако Европска унија настави да нормализацију односа у „сурогатдржави“ Косово своди на међусобно признање преговарача у бриселском дијалогу, неће остати ништа од владавине права.
„А Унија се, изгледа, определила баш за ту солуцију, јер је почела да врши притисак на њене чланице које нису признале тзв. Косово – да то учине. Добро је то што је у Србији враћање цивилизацијском хабитусу већ отпочело, јер тај процес не подноси аутократску владавину којој стање реалности прија. Зато ‘косметски чвор’ може бити решен само у складу с Уставом Србије, јер тако налаже владавина права“, указао је бивши судија и навео да су на располагању две опције.
„Прву опцију нуди одредба члана 182 став 2 Устава, по којој Косово и Метохија треба да буде суштинска аутономија уређена посебним законом који се доноси у поступку предвиђеном за промену Устава. Таквој аутономији треба поверити законодавну, извршну и судску власт у оквиру аутономних надлежности, док би ван тог оквира власт и даље била у надлежности државе“, објаснио је он.
Другу опцију, сматра Ивошевић, нуди одредба члана 194 став 4 Устава, по којој су потврђени међународни уговори део правног поретка Србије јачи од закона, али не и од Устава.
„Такву снагу има и Бечка конвенција о уговорном праву, чији члан 60 предвиђа гашење међународног уговора због његовог кршења. Пошто је неизвршење обавезе формирања заједнице српских општина предвиђено Бриселским споразумом – његово кршење, зачудјује да Србија још увек није затражила раскид тог споразума. А да јесте, тај споразум би престао, па би косметска стварност била враћена у стање пре његовог закључења“, истакао је Ивошевић.
У овом случају, додао је, у центру пажње морало би бити питање: коју Србију Европска унија очекује, ону без Косова и Метохије или ону са Косовом и Метохијом?
„Ако очекује Србију без јужне покрајине – неће је дочекати. Ако очекује Србију с јужном покрајином – дочекаће је. Јер, Србија хоће и да владавину права заштити од владавине реалности“, закључио је Зоран Ивошевић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 27, 2022
