У Србији "расту тензије и страх", изјавио је у интервјуу ФоНету професор Универзитета у Грацу Флоријан Бибер, који у грађанским протестима види "почетак ослобађања јуди", али тврди да је Косово главни разлог што Европска комисија "гледа кроз прсте" председнику Србије Александру Вучићу, јер у ЕУ и "даље постоји нада да ће он тај проблем решити".
Бибер је, у оквиру серијала Квака 23, констатовао да у Србији нема услова за дијалог власти и опозиције, „јер власт на то није спремна“. Као пример, он је поменуо „парламент, чија је сврха, поред усвајања закона, и дебата власти и опозиције о кључним питањима, али тај дијалог власт спречава“.
Упитан о протестима грађана, Бибер је рекао да они за један део чланица ЕУ „јесу проблем, пошто скрећу пажњу са кључне теме, а то је Косово“.
Према његовој оцени, део европских дипломата „има зазор од критика власти у Србији, јер се плаше да ће тим критикама изгубити утицај и да би српска власт могла да се окрене ка Русији“.
„Због тога нису спремни да говоре искрено и отворено и да ставе критике на дневни ред, иако те теме форсирају протести грађана“, објаснио је Бибер. Он је уверен да „ЕУ тренутно нема одговор на та питања и због избора за Европски парламент (ЕП) и „због тога што је проширење тачка број 27, а не број један“.
Бибер је, при томе, скренуо пажњу да је ЕУ данас другачија него раније и да је Вучић, „иако је његова историја позната“, у време доласка на власт јасно рекао да жели да иде у Унију, „што сада није случај са опозицијом“.
„Нажалост, стабилност је данас битнија, него владавина права, иако је мој став да праве стабилности нема без демократије и владавине права“, нагласио је Бибер.
Према његовој оцени, „таква стабилност не иде у прилог грађанима, који сваког дана читају у таблодима да се земља припрема за рат и живе у страху, али је за естаблишмент ЕУ најважније да нема рата у региону и да ће, ако крену мигранти, границе бити затворене“. Он напомиње да аналитичари ЕУ признају да ствари у Србији нису добре, али да та порука није још стигла до нивоа политичке одлуке на врху, „односно до Европске комисије“.
На питање где су границе европске подршке Вучићу, Бибер је одговорио да је Косово главни разлог што му Европска комисија „гледа кроз прсте“, јер у Унији и „даље постоји нада да ће он тај проблем решити“.
Дипломате у ЕУ су свесне шта се дешава у Србији на плану демократије и владавине права, то за њих није никаква тајна, али је питање политичке воље да те податке користе јавно.
Осврћући се на недавну посету Европском парламенту лидера Савеза за Србију (СзС) Драгана Ђиласа и Вука Јеремића, он је оценио да су потребне две ствари, једна стратешка, а друга садржинска, да би „опозиција била примећена и схваћена као алтернатива властима“.
ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Схватиће и Вучић, али биће прекасно https://t.co/o1FO38IFWS
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 10, 2019
У смислу стратегије, поменуо је важност „контаката које опозиционе партије морају да успоставе са блиским странкама у Европи и да направе мрежу подршке, као што су, пре промене власти у Македонији, то учиниле социјалдемократе“. Када је реч о садржини порука опозиције, Бибер сматра да није јасан однос њен према европским интеграцијама.
Ако ЕУ није први циљ опозиције и ако она није спремна да решава Косово, ако је на том плану конзервативнија од власти, упозорио је Бибер, „биће им веома тешко да привуку пажњу и освоје подршку ЕУ“. Коментаришући „Споразум са народом“, који је објавио СзС, он је указао да је то „прилично слаб“ документ и да је резултат „слабог компромиса опозиционих партија, у којем се игноришу европске интеграције као заједнички циљ“.
Према његовом ставу, „документ говори о важним темама, попут слободе медија, институција и правосуђа, али не нуди неки програм, нити стратешку визију на основу које би грађани помислили да је реч о нечем драстично различитом од оног што су имали раније“.
Говорећи о евентуалном бојкоту избора у Србији, Бибер је предочио да је проблем у томе што ће вероватно „део опозиције учествовати и обезбедити легитимитет процесу“.
Како је истакао, много зависи од тога до које мере ће опозиција успети да рефлектује незадовољство грађана, „јер протести грађана, за сада, не значе аутоматску и директну подршку опозицији“.
Извештај Фридом хауса о Србији, као делимичној слободној земљи, реално осликава стање демократије, рекао је Бибер и подсетио да овај веома битан и релевентан документ читају владе у целом свету, од Стејт дипартмента, до европских држава.
„Фридом хаус сваке године анализира стање демократије, а када је реч о Србији, погоршавање се дешава годинама, иако оно није на први поглед увек видљиво, али на дужи рок постаје приметно“, објаснио је Бибер.
Он предвиђа да ће ЕУ анализирати тај извештај на начин на који користи и друге изворе, али да то, само по себи, неће бити довољно да „Унија промени став према властима у Србији“. Бибер је подсетио и на један од докумената Европске комисије, у којем је констатован феномен „заробљених држава на Балкану, међу којима је и Србија“.
Осим тога, приметио је да „ЕУ унутар себе има сличан проблем са Мађарском, коју је Фридом хаус такође сместио у групу делимично слободних земаља, заједно са Србијом“. Према оцени овог аустријског професора, који важи за доброг познаваоца прилика на Балкану и политике ЕУ, „Мађарска и Пољска, као чланице, већи су проблем за Унију од Србије, која је кандидат“.
„Пре свега због начина на који утичу на одлуке у ЕУ и због њихове међусобне повезаности, што истовремено смањује простор да се отвори питање владавине права у Србији и другим земљама Западног Балкана, јер ће то питање да се врати на Мађарску“, образложио је Бибер.
Упркос свему, кандидати за чланство „морају да испуне строге критеријуме“, поручио је он и указао на став Француске и Холандије, које нису само скептичне према проширењу, „већ и њихове дипломате отворено говоре да не желе другог, трећег и четвртог Орбана унутар ЕУ, јер им један сасвим довољан“.
Упитан на којој теми Вучић може да изгуби поверење ЕУ, Бибер је поменуо случај Македоније, где су били емитовани тонски записи, као доказ корупције бивших власти.
Како је објаснио, грађани Македоније су, после тих снимака, масовно изгубили поверење у Груевског, док ЕУ, која је на почетку кризе била уздржана и позивала на дијалог власти и опозиције, то више није могла да игнорише.
Бибер има утисак и да се у вези са Косовом, мимо јавне сцене, иза затворених врата, разговара око промене граница, што има подршку неких западних земаља. За њега је, међутим, велики проблем то што делује да је Немачка „искључена из те приче“, јер не зна ни за једне преговоре, „који искључују Немачку, а који могу да доведу до неког успешног резултата“.
Према тумачењу Бибера, недавна изјава Хашима Тачија о „малој корекцији граница“ и Русији говори у прилог тези о „разговорима иза сцене“. На другој страни, он упозорава да је промена граница „опасна прича која више отвара проблема, него што их затвара“.
Не решава ни проблеме Срба који ће остати да живе на Косову „мимо размењених територија“, констатовао је Бибер, који сумња у вољу и Београда и Приштине да „заврше проблем“. „Немам утисак да влада у Београду жели да реши Косово“, нагласио је он и оценио да Београд због ЕУ прича о решењу.
„Истовремено, за њих би било идеално да не реше ништа, и да разлог за то буде косовска власт“, тврди Бибер, који са косовске стране проблем види у „неслагању између председника и премијера“. Према Биберовим речима, Тачи шаље Западу поруку како он „све чини да проблем реши, покушавајући да обезбеди подршку да остане на власти и да не буде оптужен за неке ствари које је радио у прошлости“.
Бибер сматра да власти у Србији и на Косову не комуницирају на начин који подразумева решење и добросуседске односе, за разлику од влада Грчке и Македоније. Оне су учиниле напор да промене начин комуникације, док је порука Београда у Приштине – ми се мрзимо, али ћемо се договорити кроз мржњу, закључио је Бибер.