Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Сви планови Албанаца да отму Косово и Метохију Србији су дугорочни и у основи слични.
Недавно је објављено да је албански комунистички лидер Енвер Хоџа припремао војни план „Пробој“ да после Титове смрти заузме Косово, делове Црне Горе и Македоније. Да је Југославија остала јединствена и стабилна, сви албански планови су могли остати само сан, изјавио је московски историчар др Артјом Акопович Улуњан. Он годинама изучава балканске проблеме – Бугарску, Грчку, Косово, Албанију и Румунију. Улуњан не спада у „просрпске“ историчаре у Москви. У идеји заузимања Косова по сваку цену, очигледно, нема неке разлике између комунисте Енвера Хоџе и демократе Саљија Берише.
– Неоспорно је да се та идеја провлачи и да је јачала како је Србија имала унутрашње проблеме. Албанци су све време чекали своју шансу, јер носе трауму што и они нису добили државу кад и остале балканске нације. А што се тиче односа Срба и Албанаца кроз историју, Срби су много пута помагали Албанцима.
* Албанија се бавила анализама „шта после Титове смрти“, као и ЦИА. Јесу ли се Совјети бавили том темом?
– Иако нисам наишао на совјетске анализе, не сумњам да су их правили КГБ и ГРУ. А Енвер Хоџа је говорио „Титова смрт ће нам донети главобољу, јер ће СССР и НАТО хтети да доминирају Балканом“. Инсистирао је да се албанска армија што боље припреми за рат. Велике војне вежбе су биле 1977. У новембру је албанско руководство детаљно анализирало стање на Косову и Метохији. У том тајном документу се подржавала идеја стварања заједничке државе свих територија где живе Албанци. У том периоду „чекања“ јачана је пропаганда да су сви Албанци исти народ са једном културом. Албанци на Косову су тада живели боље него они у Албанији, али су били опчињени идејом за стварањем заједничке албанске државе. Албанија је 12. јуна 1978. у Тирани организовала прославу 100-годишњице Призренске лиге. У Тирани је био формиран посебан сектор према Косову.
* Хоџа је веровао да ће СССР сачувати Југославију?
– После Брежњевљевог боравка у Београду новембра 1976, кад се повећала продаја оружја СФРЈ и економска сарадња, Хоџа је сматрао да јасно треба рећи Русима и Бугарима да су Албанци на Косову њихова браћа. И да ће се Албанци умешати и ратовати. Албанске амбиције на Косову нису нове и Енвер Хоџа је 1945. у преговорима са Титом рекао да би Косово требало предати Албанији, са деловима Црне Горе и Мекедоније где живе Албанци.
* Шта је Москва предузела?
– После конгреса Албанске партије рада у новембру 1976, совјетски обавештајци су добили задатак да прате и анализирају кретања у Албанији.
* Како је направљен план за напад на Косово, Црну Гору и Македонију?
– На вести из Југославије о све лошијем Титовом здрављу, Хоџа је почео да обилази војне јединице, а 13. јануара 1980, највише албанско руководство на челу са Енвером Хоџом дало је задатак војном врху да за 45 дана направи детаљан план широке опреације „ослобађања Косова“. Та акција је имала кодно име „Пробој“. О томе је 2006. први пут говорио бивши начелник генералштаба Албаније Лакај.
Енвер Хоџа је одбио да учествује у Хелсинкију на конференцији 1975. на којој је донесен документ којим се гарантују постојеће граница. Сматрао је да треба чекати нову историјску шансу да се Косово припоји Албанији. У интервјуима је Лакај после причао како се срео са командантом Варшавског пакта маршалом Куликовом, који му је, тобоже, рекао да Москва нема ништа против да Албанија заузме Косово. То је најобичнија измишљотина, јер Лакај не каже где се срео са Куликовом и кад.
* Чиме су Албанци хтели да ратују против знатно јаче ЈНА, јер су у међувремену прекинули односе с Кином?
– За Тирану је било изузетно важно да Београд не нормализује односе са Кином. Хоџа се шокирао кад је из Пекинга 1978. послата службена нота, у којој је Кина обавестила дојучерашњег савезника да престаје да им даје економску помоћ. Хоџа се плашио да „прокинеске снаге у албанској војсци“ не направе пуч. Војска је остала без саветника, а било је све мање резервних делова за технику.
Јасно је да Албанија није представљала опасност за ЈНА. У „Пробоју“ је било предвиђено да учествују 22 пешадијске бригаде, 12 јуришних бригада, шест тенковских и седам артиљеријских бригада. У плану су били и 12 пукова ПВО и три авио-пука. Албанија намеравала да ангажује од 200.000 до 220.000 људи, од тога 65 одсто на косовском фронту. У првом удару на Косово је требало да крене 35.000 албанских војника, затим још 150.000.
Било је јасно да би напад Албанаца на Југославију био по њих погубан, па су после смрти Енвера Хоџе одустали од плана и одлучили да чекају своју шансу кад касније Србија ослаби.
* Данас Саљи Бериша и остали понављају да је дошло време да сви Албанци живе у једној држави?
– Бериша може да прича шта год жели. Њега ће сигурно ућуткати емисари из Немачке и САД. Дубоко сам уверен да до уједињења Албанаца неће доћи. То неће дозволити ни САД ни Европа. Мислим да се претерује са причама неког моћног албанског лобија у САД. Нема тамо богатих и утицајних људи из албанске дијаспоре.
И на Косову и у Албанији је јако тешка економска ситуација. Неће Европа да уједини две изузетно сиромашне земље, па да живе од помоћи и пара од гастарбајтера. С друге стране, није неважно ни то што су Албанци умешани у нарко-бизнис у Европи, али и у САД.
* Има оних који сматрају да ће Приштина ипак постати главни град „Велике Албаније“?
– О Албанцима се због њихове затворености јако мало зна и не треба журити са оценама. Они имају многа обележја племенског живота, тек треба да се формирају као нација. Хоће ли они који живе у Албанији да се потчињавају овима из Приштине? Једино је сигурно да би у том случају, међусобно укинули границу.
* Какав је могућ развој „албанског питања“ у Македонији и Црној Гори?
– Уверен сам да ће Американци, па затим и ЕУ утицати на то да Албанци из тих држава престану да маштају о уједињењу са Албанијом. Запад неће ново крвопролиће, а без ратовања и у Македонији и у Црној Гори, Албанци се не могу отцепити.
* Иако су америчким и европским политичарима пуна уста приче о људским правима, Срби јужно од Ибра и даље живе у гету. Да ли је њихово пресељење излаз?
– Ако се гледа мали људски живот, онда је пресељење из гета заиста хуманије. Али Срби би сваки разговор са Западом морали да почну и заврше о несносним условима у којима живе Срби у енклавама. Сада је српско руководство заокупљено добијањем датума за преговоре, а људи и даље живе у енклавама. Европа и Америка имају начин да натерају Албанце да се хумано понашају према Србима – закључује Улуњан.
ЧОВЕК СА ПОТЕРНИЦЕ
* Како су Американци на чело Косова ставили човека са потернице?
– Ибрахим Ругова није имао подршку међу војним руководиоцима УЧК. А Тачија су изабрали јер је међу главешинама УЧК било далеко горих него што је он, па се Американцима он учинио као најприкладнији – истиче наш саговорник.
ВРАЋЕН ТЕЛЕГРАМ БЕОГРАДУ
Тито је умро 4. маја 1980, а Енверу Хоџи здравље се нагло погоршало 1983. Драстично му је скочио шећер, доживео је инфаркт, па мождани удар. Већина послова је прешла на Рамиза Алију. Хоџа је умро у 76. години, 11. априла 1985. Партијско руководство у Тирани није хтело да прими телеграме саучешћа из СССР-а, Кине и Југославије.
