Pročitaj mi članak

Sa malim Alekom do Velike Albanije

Luka Mitrović
0

Američka armija i američki vojni budžet preuzeli su odgovornost za naoružavanje i punu vojnu logistiku budućoj armiji samoproglašenog Kosova. Aleksandar Vučić, koji je svoju veleizdajničku misiju nakon čitave jedne decenija završio sa 31. decembrom 2023., znao je odavno za sve ovo, i radio je sve kako bi ta „država" postala istinski partner svih srpskih neprijatelja. Njegov kraj označio je bivši (a kako izgleda i budući) premijer Velike Britanije, Dejvid Kameron. I ne samo on, nego i nemački Bundestag. Takođe i Ruska federacija koja ga je već stavila „na marginu". Neće Vučić biti ni prvi ni poslednji „sluga pokorni" koga su gazde zgazile kao krpu nakon obavljenog posla, ali, pitanje svih pitanja glasi: šta će biti sa opljačkanom i devastiranom Srbijom, bez istinskih prijatelja u svetu, ali sa nešto malo „kapitala" kao „interesna sfera" na Balkanu?

Уочи Светског економског форума (15-19 јануар 2024. године), амбасадор Немачке амбасадор у Приштини Јорн Роде није крио задовољство што ће на овом опскурном скупу учествовати и српски диктатор Александар Вучић и премијер самопроглашеног Косова Аљбин Курти. Наиме, Роде је на друштвеној мрежи „X“ написао једну загонетну реченицу, да ће се у оквиру Форума у Давосу њега разговарати „о свим кључним темама које су релевантне за постизање безбедности и сарадње у подељеном свету. То је посебно важно за Косово, дијалог Косова и Србије и цео регион Западног Балкана. Драго ми је што ће бити присутни и Аљбин Курти и Александар Вучић“.

Само два дана пре него је овај индискретни „пост“ немачког амбасадора постављен на мрежу X, амбасадор САД у Србији Кристофер Хил обавестио је Александра Вучића да је његова влада у Вашингтону одлучила да прихвати захтев Косова о продаји противтенковске ракете „Џавелин“.

Стејт Департмент је тај захтев већ упутио Конгресу, чиме почиње званична процедура пуна милитаризације самопроглашеног Косова и детаљно војно „усаглашавање“ са америчким стратешким интересима на Балкану.

Тај процес може да почне, јер је Александар Вучић, завршно са 31. децембром 2023. године, обавио све послове који су се од њега захтевали, а тицали су се престанка било каквог даљег утицаја државе Србије на њихову даљу судбину.

Уместо било каквог објашњења, одлазећи диктатор је издао саопштење у коме пише да је та информација „велико разочарање“ за Србију, али да ће Београд, заједно са САД, „радити на очувању српско-америчких односа“.

Из овога се може закључити само једно: Александар Вучић је, наравно, знао какав је след догађаја након 31. децембра 2023, а његово „разочарање“ је бацање прашине о очи грађанима Србије.

Из Москве се огласио нижи чиновник Кремља, заменик портпарола Министарства иностраних послова Русије, Алексеј Зајцев, који је рекао је да „Русија са жаљењем и и забринутошћу прати информације о америчким испорукама наоружања и војне технике властима у Приштини“.

Између „жаљења“ другоразредног чиновника Руске федерације и „разочарања“ Александра Вучића, стоји један мало већи договор између Русије и САД. Ко то не зна, онда не зна ништа о интересима великих сила кад играју велике игре „на малим теренима“.

У поменутом саопштењу, које је амбасада Русије у Србији доставила српској јавности, пише да је Зајцев на брифингу руског МИП-а „нагласио да то САД раде отворено, на штету међународних напора који су усмерени на обезбеђење мира и стабилности на Балкану и стога нису компатибилни са милитаризацијом самопроглашеног Косова“.

Даље, Зајцев наново открива познату ствар да је замисао Вашингтона да помогне косовским Албанцима да формирају своју војску, али да се тиме грубо крше тачке резолуције 1244 СБ УН која предвиђа управо демонтажу било којих милитаризованих формација косовских Албанаца, допуштајући присуство у покрајини искључиво међународног мировног контингента.

Поентирајући на ову тему, Зајцев позива „све који нису равнодушни према ситуацији на Балкану и будућности тог осетљивог региона, да не дозволе кораке који су бременити његовом дестабилизацијом, повећањем експлозивног конфликтног потенцијала“.

Ово ни на какав начин није померило са места америчке планове да удовоље самопроглашеном Косову. Напротив. Нека оружја и опреме већ су стигла на Косово, предвиђено прошлогодишњим тајним уговором између Вашингтона и Приштине, као на пример, контигент оклопних возила што је командант приштинских безбедносних снага Рахман Рама потврдио изјавом да је „други део контингента оклопних возила из Сједињених Америчких Држава стигао на Косово“. Наводно су та оклопна возила купљена новцем из косовског буџета и реч је о америчким оклопним возилима типа „Хамвеј“.

Према поузданим информацијама извора овог магазина из Брисела (НАТО администрација), убрзо на Косово стижу тенкови „Леопард 2″ и амерички хеликоптери „Апачи“.

За медије на албанском, Рахман Рама не крије ништа, али супротно томе, истиче да је у питању „тајни уговор“ и каже даље да ће „на основу потреба наставити са куповином оружја из САД и у будућности. Уговори које имамо са САД тичу се система наоружања и тактичких возила. Склопићемо и друге уговоре наредне године“.

Овде треба подсетити да је пре две године потписан уговор између америчке компаније „АМ Џенерал“ и Владе Косова за опремање КБС са 51 возилом типа „Хамвеј“.

У децембру 2018. Скупштина самопроглашеног Косова је усвојила законске измене за промену мандата Косовских безбедносних снага. Према тим изменама, тим снагама ће бити потребан период од 10 година да се трансформише у војску у пуном капацитету.

Раније је речено да се очекује да ће трансформација и изградња капацитета Косовских безбедносних снага коштати око 55 милиона евра годишње, колико је то било у 2018. години, до близу 100 милиона евра годишње, након пет или шест година.

Све ово се дешавало у сенци Вучићевих „патриотских фестивала“ у северној Косовској Митровици, где је дословно вукао за нос комплетну јавност у Србији, представљајући своје политичко-криминално предузеће под именом „Српска листа“, као „велику наду за опстанак Срба на Косову“. И то је, наравно, била једна од његових грандиозних лажи и манипулација, јер је његов задата био нешто сасвим друго, да „демонтира српско питање“ на Косову и Метохији, да исцрпи, измори, и баци у дефетизам комплетну српску, али и међународну јавност и на тај начин да маргинализује проблем отимачине дела државе, уместо да га интернационализује.

И док је то радио, истовремено је крио од српске јавности оно што је од почетка знао: да се самопроглашено Косово озбиљно наоружава.

Након свега што је сада изашло на видело, реално је очекивати (а извори овог магазина из Брисела то потврђују), да ће у региону оних неколико малих општина на северу Косова, бити постављене велике војне базе такозваних Косовских безбедносних снага, да ће им међународне трупе КФОР служити као подршка, те да ће им команда бити као и свакој другој чланици НАТО пакта, у Бриселу.

Онај други сценарио, према коме је наводно Војска Србије требала да уђе у те општине, а да влада у Београду затражи специјални статус за Србе на северу Косова, пропао је са намерно лоше планираном акцијом Вучићевог мафијаша, Милана Радоичића, у Бањској. Била је то циљана компромитација једне друге, озбиљније идеје, иза које је требала да стане читава држава, народ, војска, уз снажне политичко-дипломатске акције.

Зашто је влади у Вашингтону сада ово хитан посао? Иду избори у САД, а уколико се деси да Доналд Трамп победи, његова кампања већ данас каже да „Америка више неће плаћати за НАТО пакт“, а вероватно неће ни учествовати у ратовима који нису њени.

Једини евентуални капитал председничких кандидата Демократске стране у САД, јесу нова кризна жаришта ван Америке и нови алиби за девастацију америчког државног буџета. Том деструктивном политиком САД су данас на најбољем путу да постану не само „регионална а не глобална“ сила, него и „трећи свет“, на добром делу своје територије.

Ово не мора никога у Србији да се тиче, посебно не у околностима кад је Александар Вучић, као осведочени велеиздајник српских интереса, све учинио да та и таква политика економски, политички и геостратешки сведе ову државу на европску „црну рупу“.

Истине ради, треба рећи да је тај статус Србији одавно одређен, на неким другим нивоима и у другим временима.

Рецимо, закључцима Малтешког меморандума из 1988. године, кад су Михаил Горбачов и Џорџ Буш старији, видели Југославију као демонтирану, са независним државама, у којима је једино Србија подведена под „Отворено питање“. А, то „Отворено питање“ је предвидело и отцепљење Косова и Метохије и њено фактичко присаједињење Албанији у виду неформалне федерације. Гледано још даље у прошлост, одлукама Берлинског конгреса 1878., добијена су два суверенитета. Онај безусловни (Кнежевини Црној Гори) и онај „отворени“ (Кнежевини Србији) који је тадашња Отоманска империја условила положајем муслимана у Санџаку.

Вероватно неупућенима изгледа невероватно да у 21. веку и даље овако нешто постоји, али, „велико пријатељство“ српског диктатора Александра Вучића и турског аутократе Реџепа Тајипа Ердогана, довело је до тога да је онај „услов“ из 1878. и даље на сцени. Ко не верује, нека провери у транскриптима разговора ова два „лидера“, уколико до њих дође. Извори овога магазина их имају.

Коначно, терба јавност са овога места подсетити да је доласком СНС/СПС коалиције на власт 2012. године, Европски парламент јавно саопштио да „очекује узајамно признање Београда и Приштине као услов за улазак Србије у чланство Европске уније“. Ово није рекао било ко него ондашњи председник ЕП, Мартин Шулц, дана 4. септембра 2012. године. Да се зна зашто је та коалиција уопште подржана од стране евроатлантске и англоамеричке војно-дипломатске и војно-обавештајне заједнице.

И да се не заборави: тог дана, Шулц је саопштио да су он и представници Европског парламента „са Ивицом Дачићем разговарали веома отворено и да односи Србије и Косова у склопу мирољубивог развоја морају завршити, како ми то видимо, узајамним признавањем“.

А, хоће ли, деценију касније, бити ичега „мирољубивог“ у томе, показаће догађаји који се не могу избећи. Уколико Србија буде преживела и васкрсла као правна држава, Александар Вучић треба свакако да буде првооптужени за економско разарање државе, пљачку, велеиздају, и низ других недела. Али, ако не буде подугачка колона оптуженика иза њега, за исте гадости почињене грађанима Србије и држави Србији, онда ту неће бити ни процеса ни државе.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: , ,