Полиција још није добила налог тужиоца да истражи ко прислушкује председника Републике. Уз службе безбедности и полицију, уређаје за шпијунирање може да купи свако ко има новца.

Прислушкивање

Председник Србије Томислав Николић јавно, пред милионским аудиторијумом, изразио је сумњу „да га поново тајно прислушкују“ и да је незадовољан радом једног дела полиције. Министар унутрашњих послова и премијер Ивица Дачић, већ сутрадан, рекао је „да нема информацију ко прислушкује председника Републике“.

ДАЧИЋ И ВУЧИЋ О НАЈНОВИЈИМ СУМЊАМА: СВЕ ЋЕ БИТИ ИСПИТАНО

– Ми све наводе, па и оне који се тичу председника Републике, разматрамо. Треба да буде јасно да сви органи безбедности, укључујући и полицију и безбедносне службе имају задатак да заштите председника, а не да га прислушкују.
Ако постоје било какве злоупотребе овлашћења, било кога у систему, наравно да то треба да буде предмет истрага и санкција – изјавио је у уторак Дачић. Вицепремијер Вучић је рекао да су надлежне службе и раније успевале да утврде више прекршаја под чудним околностима и покушаја упада у заштићени систем, да је с тим био упознат и сам председник Републике, као и да ће сви наводи бити истражени.
– Ми ћемо свој посао да обавимо – нагласио је Вучић.

Реаговала је одмах саветник председника Републике Станислава Пак, која је јавно питала: „А ко онда треба у Србији да зна да прислушкују председника?“, и додала да је то озбиљан проблем:

– На неки начин је угрожена и безбедност земље. Уколико је то стварно тако, а стварно је тако, мислим да би службе озбиљно требало тиме да се позабаве, како би председник, односно како би Србија била заштићена.

У полицији на све ово кажу да се такве тврдње проверавају по налогу тужиоца, али да такав налог још нису добили.

Оптужбе или упозорења да се председник државе прислушкује нису нове. Пре само нешто више од годину дана у јавности је „пукла“ готово истоветна афера.

Објављено је да су на мети прислушкивања, које је покренуто из делова полиције и обавештајних служби, били председник Томислав Николић, први потпредседник Владе Александар Вучић и председник Народне скупштине Небојша Стефановић.

Премијер и министар унутрашњих послова Ивица Дачић подржао је тада Вучића у захтевима да се овај случај испита до краја и оградио се од одговорности тврдњом да је главни проблем непостојање јасног система надзора и контроле.

Афера се није расплела до краја, а једино што смо могли сазнати јесте да вероватно није било речи о директном прислушкивању већ покушају да се извади листинг мобилних телефона, што није ништа мање опасно, јер се на основу тога може утврдити, не само који су бројеви позивани, већ и где се власник телефона налазио у том тренутку.

Списак оних који могу некога да прислушкују у Србији је дугачак. Прве на листи су, наравно, тајне службе и полиција. Али, у ери нових технологија, „велико уво“ могу да имају и појединци, који могу да прислушкују кога хоће.

Према закону, телефонски оператери морају да оставе техничке могућности за надзор, али закон прописује под којим условима полиција сме да приступи таквим комуникацијама. И поред тога, заштитник грађана Саша Јанковић и повереник за информације Родољуб Шабић током прошле године неколико пута су упозоравали да су хиљаде грађана под нелегалним надзором.

ПОСТУПЦИ

Још се чека на усвајање закона који ће у потпуности уредити питање ко и у којим условима има право да прислушкује грађане.
Уставни суд је прошле године оспорио прописе који кажу да се „посебни поступци и мере предузимају на основу налога директора ВБА“.
Иако у закону постоје нејасноће, устав је јасан – приступ комуникацијама могућ је само уз налог суда и то искључиво за потребе вођења кривичног поступка или због заштите државне безбедности.

Са напретком технологије, међутим, дошли смо у ситуацију да је опрема за прислушкивање и надзор доступна чак и обичним грађанима.

Најједноставнији уређаји који омогућавају прислушкивање и снимање туђих разговора могу легално да се купе за само неколико стотина евра.

– Могу да се купе шпијунске камере, уређаји за снимање, софтвер за прислушкивање, а довољно је да онај ко купује опрему потпише да ће је користити за надзор свог малолетног детета и да ће дете упозорити на то – прича један од продаваца овакве опреме.

Да би се овакви уређаји користили најчешће је потребно да онај ко жели некога да прислушкује има физички приступ телефону накратко како би могао да у њему инсталира неопходни програм.

Међутим, подизањем платежне способности расту и могућности опреме за прислушкивање.

Један од хитова на прошлогодишњим сајмовима безбедносне опреме био је уређај који може да снима разговоре на удаљености од чак пет километара.

Званично, данска фирма која га производи ради само са владама. Наш саговорник, међутим, објашњава да онај ко је спреман да плати праву цену, на црном тржишту може да набави шта год пожели.

(Вечерње новости)

 

Ознаке: Ивица Дачић, прислушкивање, Станислава Пак, Томислав Николић, шпијунажа