Прочитај ми чланак

„Аутопут мира“ – или корупције и хероина

0

Прошао сам ових дана постојећим магистралним путем од скретања са аутопута на излазу Мерошина до Мердара. Одличан пут. Има само једну ману. Испред скретања за Мерошину, мало месташце између Ниша и Прокупља које је саобраћајни проточни бојлер, направљена је монументална и потпуно бесмислена петља, нешто налик на ролеркостер, која вероватно служи једино томе да засени корупцију и оправда износ од 27.236.573 евра за деоницу од 5,5 километара аутопута, односно 4.952.104 евра по километру.

Добро, има ту још једна мала зачкољица. Тих 5,5 километара аутопута не постоји. Постоји само 5,5 километара брзе саобраћајнице са три траке која је већ и раније у већем, двотрећинском делу и била ту, само је сада мало дотерана, пресвучена и за једну траку проширена. То што недостаје половина најављеног аутопута и што је неће ни бити није, разуме се, била препрека за Александра Вучића да ову деоницу приликом отварања прогласи аутопутем, а још мање да половину нашим новцем плати као цело и најави нове победе на траси до Мердара која ће, према његовој пројекцији, коштати око 1,4 милијарде евра, односно нешто преко 18 милиона евра по километру.

18 милиона евра по километру! Зар и нама, навикнутима на невиђену и безочну пљачку која под овом влашћу у континуитету траје још мало па пуних 12 година, ово не изгледа мало чудно? Већ је деценија прошла од како је ова власт са цене од милион евра равничарског аутопута дошла до два, са два до три, са три до пет, са пет до осам, али одакле сад осамнаест? Добро, није овај аутопут сасвим равничарски, мада у добром делу јесте, биће ту мостова, тунела и којечега али, осамнаест милиона по километру у просеку! Па то значи да ће неки километри коштати и преко тридесет милиона евра, зар не!?

Занимљива је ова Вучићева математика, посебно ако се узме у обзир то да је првобитно, приликом отварања радова 02. децембра 2021. године најављено да ће прва деоница до Белољина, у дужини од 32,7 километара коштати 225 милиона евра, а цео аутопут, дакле свих 77 километара, око 650 милиона евра. Ето, од нашег жовијалног председника смо научили и то да износ од око 650 милиона евра износи тачно 1,4 милијарде евра. И дај Боже да се ту заустави.

Шта то, осим похлепе људи из самог врха власти и њихових бизнис партнера може од 02.12.2021. до 26.07.2023. године, дакле за непуних 20 месеци, да нарасте више него двоструко па да се дође до ове цене, није познато. Али су познате неке друге околности и оне не изгледају ни најмање добро.

Топлички округ, кроз који треба да прође највећи део аутопута, по попису становништва броји 77.900 становника. Како будућем аутопуту не гравитира Житорађа, једна од топличких општина која има 13.941 становника и којој је далеко приступачнији излаз код Дољевца, математика нас упућује на број од 63.959 људи који су усмерени на овај пут. Али да ли су? Најмање две трећине становника Прокупља, централне топличке општине која броји 38.291 људи, односно њих око 25.000, нема никакав разлог да користи тај аутопут. Разлог је једноставан. До Мерошине, која је удаљена од Прокупља 17 километара, постојећим путем се стиже за петнаестак минута и они који се упуте у правцима ка Београду или Врању, а њих иначе и нема превише, већ су на аутопуту. Уштеда у времену, имајући у виду удаљеност постојећег и будућег излазишта на аутопут не може бити већа од 5 минута. Осталима, а таквих је највећи број, који иду до Ниша или околних места, нови аутопут не значи баш ништа.

Тако долазимо до чињенице да новом аутопуту реално гравитира око 38.000 становника Топличког округа. Напомињем да све бројеве са пописа треба умањити за најмање 10%, пошто међу пописанима велики број њих, посебно младих који би вероватно и највише користили тај пут, више не живи у Топлици већ су срећу и спас од Вучићевог благостања потражили у Немачкој, Аустрији, Норвешкој и другим земљама.

Па коме онда треба и коме ће користити тај пут. Топличанима, којих је све мање, углавном неће. Србима са Косова и Метохије, који у енклавама у које су стешњени и тамо једва опстају, скоро нимало. Албанцима са Косова и Метохије и онима из Албаније – њима сасвим сигурно да, да скрате свој пут и убрзају проток људи, робе, капитала и наркотика.

Дакле, кад све саберемо и одузмемо, такозвани „Аутопут мира“ ће по својој правој природи бити „Аутопут корупције и хероина“. Корупције, која је централна економска активност Александра Вучића, његовог најближег окружења и њихових бизнис партнера, а која је најзаступљенија у путној индустрији преко које, невиђеним билдовањем цена, отимају милијарде евра од грађана Србије. Хероина, који је главна привредна делатност Вучићевих албанских, и не само албанских партнера, којима је брза дистрибуција наркотика у свим правцима од виталног значаја. Ето, толико о аутопуту.

А шта је нама, становницима Топлице и ближе околине, везано за путеве једино потребно. Обилазница око Мерошине и обилазница око Прокупља које би теретни и путнички саобраћај, пре свега онај који има везе са Косовом и Метохијом, иселили изван ових места. И брза саобраћајница са три траке, која би се просторала или трасом најављеног аутопута или надовезивала на постојећи магистрални пут. А сав остали новац, уместо у танушан асфалт и дебеле новчанике корумпираних политичара, треба уложити у развој топличког краја, пољопривредне, прерађивачке, туристичке и привредне потенцијале, локалну инфраструктуру, обнову и изградњу јавних простора, објекте намењене култури и образовању, изградњу станова за здравствене и просветне раднике (тржишна цена 1000 нових станова просечне површине од 70 квадрата у Топлици кошта мање од 4 километра Вучићевог аутопута корупције и хероина). Јер, већ смо тога близу, нити ће људе у овом делу Србије имати ко да лечи, нити ће децу имати ко да учи. А ускоро ће тако бити и другде.