Прочитај ми чланак
Састајем се с Мишковићем повремено. Састајао сам се и с министром унутрашњих послова за кога су говорили да је плагирао своју докторску дисертацију.
Безмало месец дана од посете руског председника Владимира Путина и војне параде којом је обележена 70. годишњица ослобођења Београда, амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби, у разговору за „Политику”, каже да на Путинову посету гледа у контексту тога да Србија сарађује с разним земљама, „баш као што је био француски премијер или што ће доћи албански премијер”.
На питање како то да су амбасадори чланица ЕУ присуствовали паради, а да је он то одбио, као и шта је разлог за то, Кирби каже да је веома поносан на улогу коју су САД имале са Совјетским Савезом у савладавању нациста те да је много земаља у то било укључено, укључујући и Југославију и Француску.
„СССР је одиграо веома важну улогу, али имао сам утисак да се то (улога других земаља и других република СССР сем Русије) превидело. Нико није говорио о Бугарској која је такође имала улогу у томе (ослобађању од нациста). Али ако читате уџбенике, то је тако”, каже амерички амбасадор, а на констатацију да је Бугарска ипак тада била део нацистичког режима, он истиче да је било земаља које су биле на више страна. „Нисмо много причали о споразуму Молотов–Рибентроп, који је потписан у августу 1939. године између Совјетског Савеза и нацистичке Немачке… Дакле, на крају је било и Бугара који су се борили против нациста, чак је било и Немаца који су противили нацизму.”
Узимајући у обзир украјинску кризу, колико дуго ће Београд моћи да инсистира на блиским везама с Русијом и да настави да напредују на путу ка ЕУ?
Београд мора да процени шта жели да уради, али је већ веома јасно подржао територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим. То је речено неколико пута. Верујем да ће Србија током председавања Оебсом одрадити добар посао и да ће разговарати с обе стране. Улога те функције није да доноси одлуке већ да омогући разговор.
Различите земље ЕУ имају односе с различитим земљама и ми (САД) имамо и даље односе с Русијом јер блиско радимо по питању иранског нуклеарног програма или сарађујемо по питањима везаним за Арктик. Дакле, настављамо да имамо односе с Русијом. Србија за сарадњу с Русијом има и историјске разлоге а ту је и питање исте православне вере. Али, када се погледа то куда Србија иде, мислим да је вредносни систем ЕУ много ближи ономе што ја мислим да је вредносни систем Срба. Навикли сте да имате отворено друштво. Када говоримо о слободи медија, ви сте навикли да отворено кажете да не волите некога, било да је то Милошевић, или Вучић, или неко трећи. Навикли сте да имате слободу говора. Осим тога, ви сте мултиетничко друштво с разним религијама. Мислим да су ваше вредности више окренуте Западу него Истоку.
Током ваше недавне посете Бору, разговарали сте с представницима америчког гиганта „Фрипорт Мекморан” и истакли задовољство што Влада Србије припрема нови закон о рударству. Да ли то значи да ћете утицати на српске званичнике да у Србији дозволе контроверзну технику фрекинга?
То су две одвојене ствари. Оно што сам говорио нема везе с фрекингом. У Бору је било речи само о вађењу бакра, при чему је једна друга компанија заинтересована за вађење литијума. У Србији имате огроман рудник у којем има литијума и причамо о таквим стварима. Уз бакар обично иду злато и сребро. Вађење тих руда нема везе с природним гасом, нафтом или фрекингом. Не, о томе не говоримо.
Поједини таблоиди тврде да сте се на имању „Делта аграра” тајно састали с Мирославом Мишковићем, при чему сте му наводно обећали помоћ САД…
Мислите на писање „Информера”? Најпре, да је састанак био тајни онда нико не би сазнао за њега.
Шта је истина од свега тога и како описујете ваше односе с господином Мишковићем?
Да, састајем се с њим повремено, не тако често. С много људи се овде срећем. Међу њима су представници различитих партија, али и уредници многих медија. Да ли су сви које срећем оптужени за нешто? Он (Мишковић) није осуђен ни за шта.
Али је оптужен за злоупотребу службеног положаја и пореску утају.
Знате, многи људи су за многе ствари оптужени. За министра унутрашњих послова су говорили да је плагирао своју докторску дисертацију, а ја сам се састајао с њим. Да ли сам погрешио што сам се састајао с њим, због тога што је оптужен за нешто? Овде имате правосудни систем и постоје процеси. Што се тиче Мишковића, он је власник хотела који има амерички бренд „Краун Плаза” и при том је значајан пољопривредни произвођач. „Делта аграр” је, мислим, највећи произвођач јабука у Србији. Пољопривреда има огроман значај за Србију. Читао сам да сваки пети човек у Србији је у вези с пољопривредом и то је много људи. Колико разумем, Мишковићеве пољопривредне компаније су веома модерне, јабуке су на светском стандарду и зарађују много новца Србији и њему лично. Дакле, виђам се са свима. Ево, виђам се и с вама, а не могу да кажем да ваш лист сваки дан пише лепо о мени.
Упркос тим медијским наводима, имате добре односе с премијером Вучићем. Како онда објашњавате то да вас таблоид, наводно близак премијеру, повезује с мафијом и тајкунима који „спремају удар против премијера”, а у исто време премијер Вучић вас описује као искреног пријатеља Србије?
Не могу да разумем свачију логику. Зар да трошим време на то да покушам да разумем које су намере „Информера”? Видите, откад сам овде, покушавам да кажем да САД желе да раде са Србијом, да имамо односе дуге више од 130 година, да смо били на истој страни у Првом и Другом светском рату, да смо вам пружили значајну помоћ шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година…
САД имају дугорочни однос са Србијом. Разговарао сам о томе и с господином Вучићем и рекао му баш као што кажем вашим новинама да је корисно спровести реформе које ће вас учинити привредно конкурентним. Владавина права није само за нас, већ за вас и вашу децу. Јер ако немате владавину права, ниједна компанија неће желети да улаже. А ако нема улагања, ко ће онда да ради? А ако нема послова, каква ће бити будућност људи. Искрен сам о свему томе. Свима настојим да пренесем исту поруку: промене које предлажем су оне које мислим да су добре за вас и будућност ваше земље. Промене су тешке, али су неопходне и већина грађана то жели. Ако погледате владавину права, не мислим да управо такво стање већина грађана жели. Желите брже судске процесе, дозволе за градњу које се брже добијају, желите да решите проблеме у катастру, бољи закон о раду…
Када сте поменули владавину права, како коментаришете актуелни штрајк адвоката? На једној конференцији прошле недеље поједини посматрачи су постали сумњичави јер су поред председника Адвокатске коморе Србије видели Дејвида Луиса, саветника из Министарства правде САД…
Штрајк траје много дуже од прошле недеље. Ми имамо два правна саветника из Министарства правде и Дејвид је један од њих. Они активно учествују примени новог Закона о кривичном поступку, још од 2012. Они активно учествују у томе да се сви прилагоде новим прописима а то укључује тужиоце, судије, адвокате одбране и полицајце. Дакле, Дејвид је био тамо због конференције којом је обележена годишњица примене закона, а ви ако желите можете у томе тражити неку теорију завере.
Србија се придружила међународној коалиција против ИДИЛ-а. Шта се од ње очекује?
Морамо да сагледамо то питање с неколико аспеката. Крајем децембра прошле године, први пут сам чуо да је пети држављанин Србије погинуо на ратишту у Сирији. Рекао сам свом особљу а шта је с претходних четири, како то да нисам чуо о њима? Можда звучи као црни хумор, али нисам толико забринут за оне који су отишли и погинули, већ због оних који ће отићи, а потом се вратити с ратишта јер су они опасност за људе у Србији и за саму Србију. Почели смо разговоре с владом о томе да све више људи одлазе као страни борци и потоме се враћају овде.
Када сагледамо недавни терористички напад у Бриселу, јасно је да највећи број људи који се враћају с ратишта потом делује по свом нахођењу и да нису део неке веће организације, па је веома тешко полицији да спречи терористичке нападе. Због тога радимо с Владом Србије јер је то потенцијални проблем за вас. Наши разговори иду у смеру како да заштитимо свој интерес, како да спречимо наше грађане да иду на ратишта. О томе разговарамо са Србијом, а друге земље доприносе на другачији начин као што је слање авиона или неких других ствари.
Србија и НАТО намеравају да потпишу ИПАП, што је највиши корак сарадње с Алијансом, без обавезивања на чланство. Како коментаришете информације да сада одједном Албанија блокира потписивање тог документа?
Чуо сам то, али не очекујем да ће то дуго потрајати. Свака земља има право да простудира пажљиво документ који потписује и они то сада раде. Верујем да ће ускоро рећи како је тај документ прихватљив.
Да ли је чудно то што, с једне стране, Србија потписује ИПАП НАТО-ом, а с друге стране припрема највећу икад одржану антитерористичку вежбу с руском војском?
Србија ради с много земаља. У јулу смо имали заједничку вежбу и планирамо још једну у новембру. Оно што ми се свиђа јесте што видим све већи ангажман српске војске у мировним мисијама. НАТО стандарди се користе у ЕУ и углавном их користи и УН, а Србија је укључена у мировне мисије обе организације. Та врста међународне сарадње је веома значајна и већ сам рекао да је Србија постала извозник безбедности и увозник мира. Ако жели да увежба антитерористичке акције, то је у реду. И ми то радимо, не често с тако великим бројем трупа (као Руси). Ако желе да раде као ми, онда је неопходно да имају међународни посетилачки дан за војне аташее других земаља који желе да виде шта се дешава.
Ми желимо да будемо веома отворено о томе, а на конференцији за медије јавности све представљамо јер ваши грађани желе да буду информисани. Не знам колико је ова вежба отворена за људе да виде шта се дешава.
(Политика)
