Прочитај ми чланак
Амбасадор САД Мајкл Кирби одговара на пет питања ”Новости” о захтевима око Косова и одлуци о датуму за преговоре са Европском унијом.
1. Сматрате ли да је Србија направила довољан напредак да у јуну добије датум за почетак преговора са ЕУ?
У овом тренутку је прерано рећи шта ће бити у извештају Европске комисије у априлу. Надам се да ће до тада бити учињен довољан напредак. САД су више пута нагласиле да снажно подржавамо пут Србије у ЕУ. Често ме питају шта мислимо о могућности да се Србија окрене Русији, Кини, Истоку… Наш став је да Србија треба да уради оно што мисли да је најбоље за њу. Српски лидери стално понављају да је европска породица будућност ваше земље. То је тежак пут, проналажење решења на Косову које је прихватљиво за све није лако. Досад је било доста напретка, али потребно је још. Лично сам оптимиста када говоримо о одлуци у јуну, јер је ЕУ прави пут за Србију.
2. Да ли је српски предлог о Заједници српских општина прихватљив за вас и очекујете ли договор?
– Сви траже разлике између ЕУ и САД о овом питању, а оне не постоје. Оно што је прихватљиво за Београд и Приштину, прихватљиво је и за нас. Желимо оно што хоће и Србија и Косово, а то је решење које ће функционисати на терену. Желимо да Србија постане спремна да се прикључи ЕУ и да нека питања из прошлости стави у историјске књиге.
3. Како ћете одговорити на позиве Београда свету да изврши притисак на Приштину да буде спремнија на договор?
У Приштини такође мисле да треба више притиснути Београд да буде кооперативнији. Ово су тешки преговори, важни су за обе стране. Разговарамо све време, али није реч о притиску, већ о охрабривању обе стране да се види где могу бити флексибилније, а да не прелазе своје црвене линије.
4. Хоће ли током одлучивања о датуму за преговоре са ЕУ бити нових услова? Помињала се столица за КиМ у УН?
Када је бивша секретарка Хилари Клинтон била у Београду, јасно је ставила до знања да не очекујемо, нити тражимо, да Србија призна Косово. Нећемо је спречавати ни уколико се одлучи на то. Овде није реч о новим условљавањима, већ о ”различитим реалностима”, које се на један начин тумаче у Приштини, а на други у Београду.
5. Да ли се под нормализацијом односа подразумева потписивање споразума Београда и Приштине?
Уколико две стране постигну договор, очекујем да се у једном тренутку све то стави и на папир. То не значи да је то крај разговора Београда и Приштине. Јер, тек онда долази најтежи део – имплементација. На пример, договор о прелазима је постигнут, али још није у потпуности примењен, нису профункционисали ни официри за везу.
(Вечерње новости)
