Прочитај ми чланак
Српско биће је организам који је тренутно нападнут са свих страна. Ако се одмах не покрене у борбу – свом снагом, неће се одржати. То јест, и ако се одржи, то више неће бити то исто биће, тај исти организам.
Традиционални и природни непријатељи Срба, Србије и српске државности су очигледно дошли до закључка да им се пружила јединствена прилика да остваре свој вековни сан – да трајно ликвидирају Србију и Србе као самосвојан, независтан фактор.
Тада ће водени и копнени пут кроз југоисточну Европу ка Босфору, Блиском Истоку, Црноморском базену, Централној Азији бити пацификован и обезбеђен.
Тада ће “меки трбух” Русије бити максимално изложен агресији са запада. Толика је важност Србије, што је било више него очевидно Савезницима током Другог светског рата – мада су своју “захвалност” Србима за њихов кључни допринос у ометању агресије на совјетску Русију касније исказали на себи својствен, циничан, вероломан начин.
Али још већа важност Србије је нама самима. Да ли је могућ даљи опстанак Србије и Срба као носилаца Косовског завета, ако дозволимо да се у овој генерацији потпуно пониште све тековине двовековног ослобођења које је започео Карађорђе, све тековине вековне непокорености некадашње “српске Спарте”?
Није. Србија и Срби сведени на добровољно вазалство више неће бити та Србија, ти Срби. Ни у Србији, ни у Републици Српској, ни у Црној Гори, ни у окупираној Крајини. Они ће се коначно, можда бесповратно утопити у масу осталих балканских народа, које свака нова светска сила може по вољи да меси и обликује, сходно својим потребама, интересима и извитопереностима.
Пред нашим очима се управо одвија покушај те коначне ликвидације косовско-заветног српског кода. Најновији у низу марионетским режима који су подметани Србима попут кукавичијих јајета од 5. октобра 2000. наовамо управо саучествује у покушају наше коначне ликвидације. У току је покушај успоставе границе унутар саме Србије, унутар самог српског бића, унутар самог српског духа.
Евроатлантска извршна власт Томислава Николића, Ивице Дачића, Александра Вучића латила се спровођења тзв. договора о Интегрисаном управљању границом (ИБМ – IBM: Integrated Border Management).
Одредбе тог “договора” су се свих ових месеци криле од очију јавности Србије. Претходна власт евроатлантског намесника Бориса Тадића је тај “договор” са вашингтонско-бриселским моћницима и шиптарском мафијом са Косова и Метохије, предвођеном Хашимом Тачијем – тек парафирала.
Садашња власт је та која је тај параф, потпуно необавезујући у било ком правном смислу, прихватила као “обавезу” свих нас – као и наших предака и наших потомака, и сада покушава да га спроведе, заједно са својим ЕУ и НАТО “пријатељима”.
Фактички гледано, наши евроатлантски непријатељи сада у рукама имају споразум који им дозвољава да тумаче да је Србија прихватила успостављање границе са самом собом – а једино што су оставили својим београдским марионетама је могућност, помогнуту двосмисленошћу српског превода споразума, да домаћој јавности лажно представе споразум као некакав “договор о административним прелазима”. Наравно, ниједан истински Србин или Српкиња неће овакво тумачење прихватити.
Но, тзв. ИБМ споразум омогућава окупаторима Космета да имају у рукама тумачење који им дозвољава да наставе са заокруживањем “државности” лажне државе на Лазаревој земљи – као и тумачење према којем је Србија на то “пристала”.
Срби као народ су сада истински суочени са новим, судбинским косовским изазовом. Или ћемо устати, организовати се, сабрати се и умножити се у непоколебљивој решености да не дозволимо успостављање границе између нас и нашег Космета – или ћемо остати записани као најсрамније поколење у нашој дугој, славној историји.
Ништа нас неће спасти те срамоте – осим тренутне мобилизације, осим тренутног доношења одлуке да морамо да деламо. До коначне победе. А она неће изостати само ако ми то будемо решили. Сад и одмах. Нема “дугорочног планирања”, нема “националних пројеката”, нема “програма”. Програм који нам намеће време и тренутак је један и једноставан – Никад граница, Косово је Србија.
Ово је уједно и проглас спонтано новооснованог покрета борбе против успоставе границе између Србије и ње саме (http://www.nikadgranica.org/). Будућност српског бића зависи искључиво од наше спремности да нужност ове борбе препознамо сада и одмах, и да њој приступимо. Без зазора, калкулација, одлагања или релативизације. Без скидања ока са мете.
Иначе ће нас потомци – ако их уопште остане услед наше срамотне капитулације, пљунути. Иначе ће нас се преци одрећи. Иначе ће нам Милош окренути леђа кад пред њега изађемо, и рећи – не познајем вас.
Прилог за Округли сто на тему “Будућност српског бића”, у организацији СКЦ “Вук Караџић”, 12.10.2012. Бачка Топола.
(Васељенска ТВ)
