Прочитај ми чланак
(Политика)
Вучић је „надгласан” на Председништву своје странке, али је опет доказао да је „прегласан” или да се његов глас најбоље чује у врху странке када колегама објашњава да се на изборе, бар за сада, не иде. То, заправо, показује какав се политички покер тренутно игра у Србији.
Ако је општа ствар да је Млађан Динкић од старта овог кабинета имао најлошије карте, а некако се увек покаже да Динкић и поред таквих карата увек остане за столом, током прве године Дачићеве владе, показало се да ни премијер не располаже са превише кечева. Све их је код себе држао вицепремијер Александар Вучић, те не треба бити превише талентован за коцку како би се знало ко би могао да однесе све за столом.
Ако се сложимо да у српском политичком покеру „све за столом” нису жетони, већ гласачки листићи, и ако је тачно да је најмоћнији човек Србије проглашен за победника пре било какве помисли да ће избора бити, Дачић је последњим потезима за столом показао да је могуће „надблефирати блефера”. То што је избацио Динкића из владе, већ је био довољно рискантан потез, јер је политичка историја показала да Динкић из владе обично излази сам, како би се касније у њу вратио на велика врата. Међутим, Дачић је до краја подигао улог, позвавши Вучића да се изјасни о три ствари: хоће ли наставити заједно са њим, хоће ли ипак изаћи на изборе. Или можда размишља да позове Ђиласа?
Ивица је опет показао да уме да игра на ивици. Наравно да је Динкић у праву када каже да економија нема никакве везе са његовим одласком, већ да премијер, подизањем улога, покушава да некако замаскира Жарка Обрадовића негде у влади, али тако, да га Вучић не препозна. Слично је и са Дачићевим вођењем МУП-а, те је у овој игри, ваљда због инерције, Ивица изабрао улогу лошег полицајца.
Вучић је, са друге стране, реконструисавши војнички део себе, уз опроштајне поруке Динкићу да ипак није био тако лош, на себе преузео улогу – доброг полицајца.
Ако је Дачић у српском покеру лош, а Вучић добар полицајац, ко је Динкић? Према градацији Серђа Леона, легендарног режисера шпагети вестерна, недостаје онај који је – зао. Да ли је та улога унапред додељена несуђеном министру суперминистарства, којем је недостајала само функција председника кућног савета како би забава са реконструкцијом владе постала комплетна?
Да ли ће Вучићева идеја да у владу убаци странце допринети том утиску? Гласам за странце, домаћих експерата смо се нагледали. А Доминик Строс-Кану би се амбијент у Србији сигурно допао, нарочито ако би га упознали са демонтираним министром Мркоњићем. Ако знате на шта мислим?
Када сви прете изборима, а нико на изборе неће, странци би били несумњиви стимуланс реформисаном кабинету. Јер, странци ионако нису за изборе. Бар је тако поручено из Стејт департмента, одмах после Дачићевог блефа.
