Прочитај ми чланак"Вучић се не понаша као председник већ као патетична радио Милева која оговара, мрзи, друге унижава а себе уздиже, хистерише и умишља да је историјска личност".
1) Вучић се не понаша као председник већ као патетична радио Милева која оговара, мрзи, друге унижава а себе уздиже, хистерише и умишља да је историјска личност. На његовом примеру можемо видети одвратност неких од најнижих људских слабости. Он данас мисли, говори и ради једно а сутра говори, мисли и ради нешто сасвим друго – и за то умишља да је нека јединствена државничка политика. Мисли да ће остати упамћен као историјска политичка личност, нада се Нобеловој награди за мир, да ће га Путин одликовати, да ће имати европску политичку каријеру али све је то јадно да јадније не може бити. Јадно као Вучићевић. И глупо је – толико глупо да те и глупи Kлинтон тапше по рамену да би те утешио због тога што си толико глуп и што говориш такве глупости а хтео си да кажеш нешто паметно.
Сетимо се само Вучићевог одговора на питање водитеља РТС-а зашто је подржао Хилари Kлинтон на изборима. То је, према његовим речима, урадио зато што је паметан и зато што ће Хилари да победи на изборима. Ствари по питању његове памети ипак не стоје баш најбоље. Вучић чак није ни довољно интелигентан да престане тако да се понаша, глупост је јача од њега и увек га надвлада. Kолико пута је вербализовао да је свестан да нешто не треба да каже а затим је то рекао. На пример, да перачи прозора у Америци гину на сваких десет секунди и сличне глупости.
2) Вучић је и страни плаћеник и домаћи издајник. Ма колико Вучићеви патетични полтрони из Информера и Српског Телеграфа покушавали да друге оптуже како се понашају непатриотски и раде за туђе интересе – не кажем да тако нешто не може често бити тачно, јер Србија је у свим ешалонима власти и друштва избушена од страних обавештајних служби – сам Вучић је жељан да служи страним интересима, да му странци пренесу део своје моћи и ”величине”. Вучић је типичан опортуниста од каријере који је покоран према онима који су изнад њега а прекоран према онима који су испод њега. Моћнима се додворава а сиротињу презире и прекорева је што је лења, необразована и немоћна. Он је провинцијални паланчанин који се хвали са славним личностима са којима се окрзнуо у пролазу и са свим оним бизарним белосветским политичарима са којима се сусрео и сликао.
3) Вучић Србију гура ка грађанском рату. На крају ће нас његова политика довести до тога да се међусобно поубијамо. Овај разлог за Вучићев одлазак са власти је свакако најважнији. Он је поделио Србију на подобне који су привилеговани, којима се свакакви корупционашки послови намештају и неподобне за које нема мрвица са стола и који једва састављају крај са крајем. Ове последње прогањају извршитељи, избацују их на улицу, мотају каблове за 20 хиљада који нису довољни ни рачуни да се плате, и понижени су на сваком кораку.
Ови први – привилеговани – могу да оснују фирму непосредно пред општински конкурс, да добију вишемилионске суме да би објавили 10 вести на неком сајту а затим да угасе фирму и нестану с новцем. Сетимо се оних младих и безобразних људи који по страначком задатку одлазе на састанке опозиције и покушавају да испровоцирају сукоб на ретко виђен одвратан, тужан, трагикомичан начин. Таквом политиком Вучић провоцира насиље и сукобе у којима су раскрвављење главе за њега само ’’мање телесне повреде’’.
4) Зато што релативизује патњу народа и на све могуће начине оправдава грешке власти.
Није толики проблем у томе што је Вучић тако глупо изјавио да перачи прозора у Америци гину сваких 10 секунди. Проблем је у томе што је он такву лажну информацију употребио да би оправдао и релативизовао погибију радника на грађевини Belgrade Waterfront. Озбиљан председник би рекао: ’Хајде људи да видимо како да нам се овако нешто више никад не дешава, како да повећамо ниво безбедности на раду, како да заштитимо животе радника који ризикују свој живот за бедну плату’. Али не, његов иницијални порив је да релативизује и реинтепретира проблем на начин који неку будалу треба да убеди да проблем уствари не постоји. Сетимо се како је Вучић, називајући је ’’лудом бабом’’, омаловажавао госпођу која је убила мафијаша који ју је малтретирао представљајући се као ’’инвеститор’’. Сетимо се и како је лагао да труднице у Немачкој почињу да раде два месеца након порођаја.
5) Зато што лаже да се у Србији добро живи иако је очигледно да то није истина.
6) Зато што толерише пљачку и не стаје на пут лоповлуку који спроводе политиканти из његових редова.
7) Зато што дозвољава да људи буду истерани из својих станова, да извршитељски преваранти ситне дугове наплаћују у милионским износима, зато што продаје земљу странцима за будзашто, зато што је неспособан да организује друштво на начин да нам лекари, занатлије, стручњаци и млади не одлазе у иностранство да би побегли од очаја у којем се налазе.
8) Због очигледне пљачке народних пара од којих је купљен Kоперникус за 200 милиона, да би с тим парама за 180 милиона биле купљење 2 телевизије и један портал. Ово је једна толико очигледна и безобзирна пљачка да мора довести до краја владавине лопова који су је тако безобзирно спровели. Многима је та цифра незамислива али те паре уложене у озбиљне друштвене пројекте значајно би унапредили животе многих људи. Овако, бачене су зарад страначких обрачуна и медијске контроле.
9) Зато што није дао оставку на место председника политичке партије када је постао председник Србије, као што је то урадио Томислав Николић, већ нас је вратио у стање налик на период владавине Бориса Тадића током које је Тадић контролисао сваки сегмент друштвеног живота као што то данас Вучић ради.
10) Зато што је неиспаван.
Човек који не спава довољно не може да одлучује разумно и прибрано. Да ли бисте хтели да вас у ауту вози неиспаван човек? Нека оде с власти па нек остаје будан целу ноћ и цео дан.
![]()
Миленко Срећковић
Миленко Срећковић је независни аутор и публициста, тренутно запослен као програмер. Оснивач је Спектрум кооперативе и председник организације Покрет за слободу.
Писао је колумне за лист „Политика” у периоду 2013-2017. године и предавао мастер курс „Aлтернативне економије” на Факултету за медије и комуникације 2017-2018. године. Објавио је књигу „Корпоративни империјализам: Зоне експлоатације у Србији” (2015) и збирку публицистичких радова „Свако заслужује спас” (2015). Аутор је документарног филма: Just a Witness (2016).
Дипломирани је филолог Опште књижевности и теорије књижевности и електротехничар рачунара. Рођен у селу Велико Крчмаре у општини Рача крагујевачка.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
