Прочитај ми чланак
Сусрет Владимира Путина и Томислава Николића у Сочију 11. септембра биће значајан економски, али и политички.
Стратешко партнерство какво са Москвом нема ниједна земља у окружењу.
Председник Русије Владимир Путин одржао је реч и испунио обећање дато председнику наше земље да ће се са њиме срести што пре, чим Томислав Николић обави све послове око преузимања најважније функције у Србији. У мају, за време боравка Николића на конгресу Јединствене Русије у Москви, када је разговарао са Путином, оба председника су рекла да је садашња сарадња добра, али да постоји простор да буде далеко боља. Зато је Николић замолио Путина да се после „устоличења“ што пре састану и детаљно расправе шта треба и колико се стварно може учинити на обострану корист.
Нови сусрет два државника десиће се 11. септембра у летњој резиденцији руског председника у Сочију. Главна тема разговора биће енергетска сарадња две земље, која, по речима Александра Конузина, амбасадора Руске Федерације у Србији, „треба да буде подигнута на највиши ниво“. Стартом градње гасовода „Јужни ток“ она ће добити и стратешки карактер.
Тим поводом Николић и Путин ће се ове године срести још најмање једанпут – у децембру ће председник Русије присуствовати почетку изградње гасовода „Јужни ток“ кроз нашу земљу. Овај пројекаће нам донети директну инвестицију од 1,9 милијарди евра. Крак кроз нашу земљу биће дугачак 411 километара, а пуштање прве линије предвиђено је за крај 2015. године.
Три сусрета Николића и Путина за годину дана довољно говоре о квалитету односа две земље.
Спорних питања нема, сарадња је све боља, а, што је посебно важно, Путин има велике симпатије према српском народу. У неколико наврата он је казао, сасвим отворено, да је Србија Русији најпоузданији партнер на Балкану.
Премијер Дмитриј Медведев је у среду указом одобрио нацрт споразума Русије и Србије о дугорочним испорукама руског природног гаса од 2012. до 2021. године. Споразумом је предвиђено да нам Русија испоручује по пет милијарди кубних метара гаса годишње. Услов је да наша земља до 2014. плати стари дуг за гас од 30 милиона долара, у три годишње рате.У председничкој резиденцији „Бочаров ручеј“ или, како би се код нас рекло, у „Бочаревом потоку“ од наших садашњих политичара био је само Војислав Коштуница, као председник Владе Србије. Главна тема разговора Путина и Коштунице 3. јуна 2004. била је како сачувати Косово и Метохију. Обећање које је Коштуници тада дао Путин испуњава до данас. Рекао је јасно да ће Русија бити на српској страни и да неће признати независност Косова.
И тада се разговарало о јачању економске и друге сарадње, али је све ишло споро и трапаво.
У време Бориса Тадића такође се много говорило о доласку руских инвестиција у Србију. Неспорно је да је председник Тадић заслужан за потписивање договора око НИС и „Јужног тока“, али остаје отворено питање зашто није било више инвестиција.
Сада је своју шансу дочекао Томислав Николић. Најважније је, тврде добро упућени у односе две земље, да не предлажемо оно што не можемо да испунимо. До сада је већ било много празних обећања. Причало се на руско-српским састанцима и о извозу роба које немамо довољно ни за себе. Због тога су наши амбасадори црвенели кад би их руски губернатори подсећали на обећања наших привредника.
А ако намеравамо да од Русије тражимо нове кредите, мора се знати да Москва чак и са својим најближим партнером Белорусијом води мукотрпне разговоре на нивоу министарстава финансија. Зато нико не треба брзо и лако да очекује „руски десант транспортних авиона пуних пара“.
Оквир за сарадњу је већ припремљен – то је документ о „Стратешком партнерству Русије и Србије“, који су лане перфектуирали министри спољних послова Сергеј Лавров и Вук Јеремић. Дошло је време да се потпише тај документ, какав са Москвом нема ниједна земља на Балкану.
Додуше, он нам неће донети нове економске бенефиције. И без тог договора, међутим, Русија одавно са Србијом има привилеговане односе. Иако београдски политичари нису волели да спомињу ко је то са наше стране направио још у време Слободана Милошевића, Србија је добила од Русије економске повластице које нема велика већина земаља које сарађују са њом. Листа робе коју Србија сада може без царине да извози не само у Русију већ и у Белорусију и Казахстан прворазредна је повластица. Због стања наше привреде ми, међутим, не можемо да повећамо извоз и искористимо бенефиције на том огромном тржишту.
Још док је долазио у Москву као партијски лидер, Томислав Николић је знао да донесе своју домаћу ракију и да почасти пријатеље. Путин је већ пробао српску шљивовицу, коју су на Крим донели за њега српски бајкери. Пред новинарима је рекао да ће после састанка са Јануковичем ракијом понудити и украјинског председника. Путин, иначе, ретко пије жестока пића, али је за српску шљиву рекао – добра је и јака.
Осим тога, са Русијом имамо упрошћени визни режим, па наши и руски грађани путују без виза до месец дана.
Они политичари у Србији којима није по вољи јачање сарадње са Москвом замерали су прво Војиславу Коштуници, па затим и Борису Тадићу, а сигурно ће то приговарати и Томиславу Николићу, „да хоће да Србија постане руска губернија“. Руководство у Кремљу одавно је окренуто властитим бригама и никоме не пада на памет да од Србије прави некакву губернију.
Наши политичари су из Москве безброј пута чули реченицу: „Нудимо вам онолико сарадње на колико је Србија спремна“. Од жеље грађана Србије, односно наших политичара и привредника, зависи колико ће бити широко стратешко партнерство.
А онима који постављују питање шта ће нам стратешко партнерство са Русијом кад већ „идемо у Европу“ било би корисно да знају да је економски најјача европска земља – Немачка – најбољи економски партнер Русије. Одличне економске, али и друге односе, са овом земљом имају и Француска, Италија…
Због тога што поседује много гаса и нафте, али и других природних богатстава, Русија се лакше бори са економском кризом. Због тога са њом све највеће земље хоће да сарађују. Логично је што то жели и мала Србија.
ПОМАЖЕМО ЈЕДНИ ДРУГИМА
Шта се подразумева под „стратешким партнерством“ објаснио је Дмитриј Медведев, још док је био председник Русије.
– Стратешко партнерство се разликује од обичних добрих економских односа, не само великом трговинском разменом и великим уговорима, већ и добром другом сарадњом. Ми помажемо једни другима на светској арени, усаглашавамо позиције, настојимо да заштитимо једни друге… – рекао је Медведев.
Иако је било најављивано да ће договор о стратешким односима Русије и Србије бити потписан до лета 2011, то није учињено до данас. Тадашњи председник Русије, а сада премијер, Дмитриј Медведев „није имао слободан термин“ за сусрет са Борисом Тадићем. Из Кремља су упорно објашњавали да председник пуно путује и да је заузет, што није био прави разлог. Иако су ценили његов допринос успешној сарадњи око НИС и гасовода „Јужни ток“, у Кремљу су били љути што се Тадић у једном тренутку није до краја држао договора око Косова.
РЕЗИДЕНЦИЈА ИЗ СОВЈЕТСКОГ ВРЕМЕНА
Летња резиденција председника Русије „Бочаров ручеј“ направљена је у совјетско време у Сочију. Назив је добила по имену речице која се спушта из оближњег шумском масива и улива се у Црно море. Иницијативу да се изгради дача дао је после Стаљинове смрти Клемент Ворошилов, тадашњи народни комесар за војна и морска питања. Зграда је направљена 1955. године, а од 1960. у тој дачи су се одмарали високи совјетски руководиоци Никита Хрушчов, Леонид Брежњев, партијски идеолог Михаил Суслов и други.
Распадом СССР „Бочаров ручеј“ је остала једина дача највиших совјетских руководилаца на Црном мору, јер су оне на Криму припале Украјини. Главна зграда је направљена у стилу стаљинског класицизма, са високим плафонима и великим прозорима. Део ентеријера сачувао је стилистику педесетих година прошлог века.
Осим те даче, која може да прими двадесетак гостију, у том комплексу је још неколико објеката у којима је сала за преговоре и пријеме, затим премијерска вила и вила шефа председничке администрације.
Председничка резиденција има и два базена, са слатком и сланом водом, као и салу за рекреацију. Осим мале лучице за председничку јахту „Кавказ“, дача има и хелиодром.
За време владавине Бориса Јељцина крај даче је направљен затворени тениски терен, а Путин је инсистирао да се за новинаре направи пресцентар.
СРПСКИ ГРАДИТЕЉИ У СОЧИЈУ
Скоро сваки десети неимар на градилишту у Сочију, домаћину Зимских олимпијских игара 2014. године, долази из Србије. У граду који има око 400.000 становника тренутно ради 50.000 радника, међу којима и 5.000 српских градитеља.
Укупна вредност нашег дела посла, који је поверен „Путевима Ужице“, износи више од 600 милиона долара. У ексклузивној зони Сочија наши неимари подижу комплекс „Олимпијски универзитет“, чија површина премашује 92.000 квадрата. „Путеви“ раде и четири хотела на Красној пољани, у подножју места где ће се одржавати такмичења у алпском скијању. У близини аеродрома „Сочи“ граде осам објеката у којима ће бити смештени новинари.
(Новости)
